Evro je pao na najniži nivo prema dolaru u poslednjih 17 meseci. Ovoga puta problem nije samo snaga američke valute. Investitori sve pažljivije gledaju prema Parizu i Madridu. Politička neizvesnost, rast troškova zaduživanja i zabrinutost zbog francuskih javnih finansija ponovo su otvorili pitanje koje je Evropa godinama pokušavala da ostavi iza sebe.
Koliko su finansije pojedinih članica evrozone stabilne?
Evro je oslabio oko 0,6 odsto i spustio se ispod 1,12 dolara. Time je dostigao najniži nivo od maja 2025. godine.
Financial Times navodi da je evropska valuta od početka oktobra izgubila oko 1,2 odsto vrednosti prema dolaru. Od početka godine pad iznosi gotovo pet odsto.
Iza tih nekoliko procenata krije se mnogo veći problem.
Tržište je počelo da povećava cenu političkog i fiskalnog rizika Evrope.
Francuska je trenutno najveći problem
Najveći pritisak dolazi iz Francuske. Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice približio se nivou od pet odsto. Prinosi rastu kada cena obveznica pada.
Za državu to znači nešto vrlo konkretno – skuplje zaduživanje. Prema Reutersu, Francuska ulazi u 2027. sa veoma zahtevnom fiskalnom računicom.
Javni dug je dostigao oko 119 odsto BDP-a, a troškovi zaduživanja nalaze se na najvišem nivou od 2008. godine.
Francuska će sledeće godine morati da izda rekordnih 340 milijardi evra državnog duga.
To je posebno važno. Pariz neće pozajmljivati samo kako bi finansirao novi deficit. Moraće da refinansira i dug nastao tokom perioda kada su kamatne stope bile mnogo niže.
Stari, jeftin dug tako se postepeno zamenjuje novim i skupljim.
Račun Francuske postaje sve veći
Francuska vlada pokušava da uveri tržište da situaciju drži pod kontrolom.
Plan je da budžetski deficit sa 5,4 odsto BDP-a u 2026. bude smanjen na pet odsto naredne godine.
Vlada je predstavila paket koji kombinuje poreske mere i smanjenje potrošnje. Rojtersova analiza francuskog budžeta pokazuje koliko će taj proces biti politički težak.
Kako će izgledati novi evro? Više od devet miliona ljudi već glasalo, ostalo još nekoliko sati
Planirane su promene poreskih olakšica, ograničavanje rasta pojedinih penzija, uštede u zdravstvu i reforma naknada tokom bolovanja.
Samo ograničavanje povećanja određenih penzija trebalo bi da donese uštedu od oko 4,1 milijardu evra.
Mere u zdravstvu trebalo bi da donesu dodatne četiri milijarde. Problem je što budžet tek treba da prođe kroz politički proces. A francuski parlament je duboko podeljen.
Investitori više ne gledaju samo deficit
Deficit od pet ili šest odsto sam po sebi nije dovoljan da izazove ozbiljnu tržišnu krizu. Investitori gledaju kombinaciju nekoliko faktora.
Koliki je postojeći dug? Koliko brzo raste? Koliko košta njegovo refinansiranje? Može li vlada politički da sprovede mere kojima obećava smanjenje deficita?
U Francuskoj trenutno postoje problemi na gotovo svim tim frontovima.
Prema podacima francuskog Ministarstva finansija koje prenosi Rojters, javni dug bi sa 119,3 odsto BDP-a ove godine mogao da poraste na čak 121,7 odsto BDP-a u 2027.
To je velika promena u odnosu na period pre pandemije. Francuski dug je 2019. bio ispod 100 odsto BDP-a.
Tržište šalje upozorenje Parizu
Možda je još važniji jedan drugi pokazatelj. Razlika između prinosa francuskih i nemačkih državnih obveznica snažno je porasla.
Nemačke obveznice tradicionalno predstavljaju referentnu tačku sigurnosti unutar evrozone.
Kada investitori zahtevaju znatno veći prinos da bi držali francuski umesto nemačkog duga, oni praktično govore da Francusku smatraju rizičnijom.
Ta premija je nedavno premašila jedan procentni poen prvi put od dužničke krize evrozone, navodi Reuters.
To ne znači da se ponavlja 2012. godina.
Ali znači da se na finansijska tržišta vratila reč koju Evropska centralna banka ne voli da čuje. Fragmentacija.
Zašto je fragmentacija problem za evro?
Sve članice evrozone koriste istu valutu i imaju istu centralnu banku. Ali nemaju isti državni dug. Nemačka, Francuska, Italija, Španija i druge članice samostalno vode svoje javne finansije.
Problem nastaje kada investitori počnu dramatično različito da procenjuju njihov rizik. Tada ista kamata Evropske centralne banke više nema isti efekat u svim državama.
Kompanija u jednoj članici može da se finansira mnogo jeftinije od slične kompanije u drugoj. U ekstremnom slučaju, finansijsko tržište jedinstvene valute počinje da se deli prema nacionalnim granicama.
Evropska centralna banka je upravo zbog tog problema tokom prethodnih kriza razvijala posebne instrumente za zaštitu transmisije monetarne politike.
Sada se taj rizik ponovo pojavljuje u razgovorima investitora.
A onda je stigla i Španija
Francuska nije jedini politički problem. Španski premijer Pedro Sančez raspisao je prevremene parlamentarne izbore za 29. novembar 2026., nakon što je parlament odbacio važan deo vladinog zakonodavnog programa.
Financial Times ocenjuje da Sančez ulazi u rizičnu političku borbu u trenutku kada ankete daju prednost mogućoj koaliciji konzervativne Narodne partije i Voxa.
Za devizno tržište problem nije nužno rezultat izbora. Problem je neizvesnost.
Kada se politička neizvesnost istovremeno povećava u dve velike članice evrozone, investitori postaju oprezniji prema zajedničkoj valuti.
Slabiji evro nije loš za sve
Pad evra ima i drugu stranu. Za evropske izvoznike slabija valuta može biti dobra vest. Kompanije koje proizvode u evrozoni, a veliki deo prihoda ostvaruju u dolarima, mogu postati cenovno konkurentnije na svetskom tržištu.
Kada se dolarski prihod pretvori u slabiji evro, on takođe vredi više u evropskim bilansima.
Jen jača, dolar pod pritiskom: Nafta iznad 100 dolara ponovo menja računicu svetskih tržišta
Od toga potencijalno mogu imati koristi industrijske kompanije, proizvođači automobila, luksuzne grupe i drugi veliki izvoznici. Ali slabija valuta povećava cenu uvoza.
To je posebno važno za energiju i sirovine koje se na međunarodnim tržištima uglavnom obračunavaju u dolarima.
U trenutku kada su energetske cene već pod pritiskom, slabiji evro može dodatno da poveća evropski račun za uvoz.
ECB dobija veoma neprijatnu jednačinu
Evropska centralna banka sada se nalazi pred složenim problemom. Sa jedne strane nalazi se inflacija i pritisak koji slabiji evro može da stvori preko skupljeg uvoza.
Sa druge strane nalaze se slab privredni rast i sve nepovoljniji uslovi finansiranja. Ako ECB drži kamate visoko, dodatno raste trošak servisiranja duga.
Ako prerano ublaži monetarnu politiku, rizikuje novi inflatorni pritisak i dodatno slabljenje valute. Finansijska tržišta već menjaju očekivanja.
Financial Times navodi da su očekivanja investitora o broju budućih povećanja kamata ECB-a smanjena zbog zaoštravanja finansijskih uslova.
To pokazuje koliko brzo problem državnih obveznica može da postane problem monetarne politike.
Zašto je 1,12 dolara važnije nego što izgleda
Sam nivo kursa nije razlog za paniku. Evro je tokom svoje istorije bio i znatno slabiji.
Mnogo važnije je zašto valuta pada. Ako evro slabi zato što američka ekonomija raste brže ili Federalne rezerve drže više kamatne stope, to je relativno poznata tržišna dinamika.
Ako slabi zato što investitori počinju da sumnjaju u fiskalnu stabilnost velikih članica evrozone, problem je drugačiji.
Tada tržište ne trguje samo razlikom između američkih i evropskih kamata.
- Kineski naučnici napravili sistem koji iz mora dobija vodonik i pitku vodu – a tu su još dva vredna resursa
- Evro pao na najniži nivo za 17 meseci: Problem više nije samo kurs dolara
- Evropa obara rekorde u prodaji električnih automobila: Jedna promena pokrenula je tržište
- Sem Altman: Moramo da prihvatimo da će AI napraviti i neke loše stvari
- Kina više ne dolazi: Kina je stigla i ulazi u industrije koje su obogatile Evropu
Trguje poverenjem. Francuska zato trenutno nije samo francuski problem.
Druga je najveća ekonomija Evropske unije i jedna od ključnih zemalja monetarne unije.
Ako njeni troškovi zaduživanja nastave da rastu, pitanje neće biti samo koliko vredi evro prema dolaru.
Mnogo važnije pitanje biće koliko će Evropu koštati njen dug.
