Svake godine iz svakodnevnog života ljudi nestane broj reči koje sadrži čitav jedan obiman roman. Radi se o oko 120.000 izgovorenih reči godišnje manje u poređenju sa periodom od pre samo deceniju i po. Podaci pokazuju da ljudi nisu ostali bez teksta zato što više nemaju šta da kažu, već zato što su u velikoj meri prestali da se viđaju.
Najnovija analiza podataka američkog Biroa za statistiku rada koju je obradio portal Axios, otkriva zabrinjavajući trend: prosečno vreme koje pojedinci provode u direktnom druženju opalo je sa 45 na svega 35 minuta dnevno tokom protekle dve decenije. Najlošija slika i pad zabeležen je kod mladih starosti od 15 do 24 godine, koji su sa nekadašnjeg jednog sata dnevnog fizičkog druženja spali na skromnih 35 minuta.
Kada se ovi podaci uporede i analiziraju, zaključak je da se ne radi se samo o tome da se manje govori. Ljudi, pre svega, sve manje borave u istoj prostoriji jedni sa drugima.
Kako su ugodnosti izolovale društvo?
Niko nije seo i zvanično doneo odluku da izgradi tišu ili usamljeniju verziju modernog života. To se dogodilo postepeno, kroz stotinu sitnih i naizgled potpuno razumnih svakodnevnih pogodnosti.
Rad od kuće uštedeo je vreme za putovanje do posla, ali je ljude lišio slučajnih susreta na ulici, u javnom prevozu i pored kancelarijskih aparata za kafu, na pauzama. Aplikacije za dostavu hrane pretvorile su domove u utočišta iz kojih gotovo da nema potrebe izlaziti, dok su slušalice na ušima postale univerzalni oklop protiv neobaveznih razgovora u javnom prostoru.
Pored toga, mesta na kojima su se ljudi nekada prirodno okupljali ubrzano nestaju. Izveštaji istraživača sa Univerziteta Kolorado ukazuju na masovno zatvaranje lokalnih biblioteka, nezavisnih kafića, muzeja i društvenih klubova. Čak i kada pojedinac oseti želju da bude okružen drugima, sve je manje javnih prostora projektovanih upravo za tu namenu. Publicista Derek Tompson je u časopisu The Atlantic ovaj fenomen nazvao „antisocijalnim vekom“.
Ako izračunate šta znači deset minuta manje druženja dnevno, uočićete da na godišnjem nivou to iznosi više od 60 sati izgubljenog kontakta, čitava jedna radna sedmica razgovora, smeha i bliskosti koja se nekada podrazumevala.
Evropski scenario: Zabluda o mediteranskoj bliskosti
Iako u javnosti često postoji pretpostavka da je usamljenost prevashodno američki problem ublažen evropskim modelom sedenja po trgovima i kafićima, zvanični podaci Evropske unije oslikavaju gotovo identičnu situaciju, obojenu dubljom sistemskom krizom.
Zvanična istraživanja Evropske komisije (EU Loneliness Survey) i podaci Eurostata otkrivaju da se i Evropa suočava sa zabrinjavajućim talasom socijalnog distanciranja:
- Povećanje socijalne izolacije: U periodu od 2018. do 2022. godine, procenat Evropljana koji izjavljuju da nemaju apsolutno nikoga na koga bi mogli da se oslone u slučaju potrebe skočio je sa 7,7% na čak 11,2%.
- Sveprisutna usamljenost: Oko 13% stanovnika Evropske unije navodi da se oseća usamljeno većinu ili sve vreme, dok se više od trećine (35%) bori sa ovim osećajem povremeno.
- Paradoks mladih: Najveća stopa usamljenosti u Evropi nije zabeležena kod najstarije populacije, već među mladima starosti od 16 do 30 godina. Više od 34% mladih u EU provodi preko dva sata dnevno pasivno na društvenim mrežama, što je, prema studijama, direktno povezano sa emocionalnim stresom i osećajem isključenosti.
- Geografski i obrazovni jaz: Osećaj napuštenosti najizraženiji je u istočnim i južnim članicama EU, pri čemu građani sa nižim stepenom obrazovanja preko dva puta češće prijavljuju da se osećaju potpuno isključeno iz društva.
Značaj takozvanih „slabih veza“
Istraživanja o „slabim vezama“, onim kratkim, neobaveznim i naizgled nevažnim interakcijama sa prolaznicima, kasirima, komšijama ili poznanicima, godinama unazad potvrđuju da upravo ti sitni razgovori nose daleko veću težinu za psihičku stabilnost i osećaj pripadnosti nego što većina ljudi pretpostavlja.
Ako analizirate podatke, uočićete da su i reči i minuti počeli nezaustavljivo da cure iz svakodnevice sa obe strane Atlantika. Rešenje koje naučnici i sociolozi predlažu ne zahteva kompleksne sistemske reforme, već jednostavan lični izbor: manje skrolovanja, a više direktnog razgovora uživo. Preuzimajte inicijativu i pozivajte ljude na druženje uživo.
