Džimi Ču je prve cipele napravio sa 11 godina. Kao sin malezijskog obućara, radio je sa ocem i učio zanat ručne izrade obuće. Danas je njegovo ime sinonim za kvalitet, skupe i dizajnirane cipele za zahtevne klijente.
Jimmy Choo brend ne znači samo dobru izradu već i visoku cenu. Cenjeni je član zajednice visoke mode tačno 35 godina, a za tu poziciju gospodin Ču (profesor, kako ga još oslovljavaju) borio se punih 25.
Sedi i gledaj, samo gledaj
Džimi Ču je zanatlija pre svega, vrhunski kako je vreme pokazalo. I ne samo to. Ambicija da napravi karijeru dizajnera iz očeve radionice i to u Londonu, bio je veliki zalogaj za Malezijca.
U intervjuu za CNA Luxury, Džimi Ču je pričao o počecima sa ocem koji je bio majstor obućar i spremao je sina da nasledi zanat. To je značilo da samo sedi i gleda kako otac radi.
„Sedi i gledaj, samo gledaj!“, bila je jedna od najvažnijih smernica koje je Džimi dobio od oca. „Otac mi nije dozvoljavao da radim i pravim cipele sa njim i tog se pravila držao mesecima. Kasnije, prvo što sam u očevoj radionici napravio bile su papuče“, seća se cenjeni dizajner.
Prve godine osamdesetih bile su godine učenja za Džimi Čua. (Zapravo, prezime Ču za koje sada zna ceo modni svet, greškom je upisano u matičnu knjigu rođenih umesto Čau.).
Uz podršku porodice Džimi Ču je stigao u London i upisao Obućarski tehnički koledž koji je danas deo Londonskog modnog koledža. Kako bi nastavio dalje, diploma je značila samo dve stvari – vraćanje u rodnu Maleziju ili zaposlenje. Ču počinje da radi u dizajnerskim kućama što je trajalo nešto manje od 10 godina.
Prava prekretnica desila se 1986, kada se odvažio da otvori svoju radionicu i nastavi očev zanat u Londonu. Ali, pošto je to bio veliki i finansijski zalogaj, za poslovni prostor Ču je odabrao iznajmljenu i napuštenu bolnicu. Ovaj poduhvat omogućio je i i skromni penzioni fond roditelja od oko 10 hiljada dolara.
Džimi Ču iz napuštene bolnice
Pred Čuom koji je tada već imao 38 godina, otvorio se i problem ambijenta u kojem je radio jer je u skroman kvart Londona trebalo privući platežnu klijentelu i to u nekadašnju bolničku zgradu. Ali, očigledno je da ne baš reprezentativni prostor nije uticao na ljubitelje mode i kvalitetne dizajnirane obuće.
Njegova kreativnost i smelost, ali i kvalitetna ručna izrada od koje nikada nije odustajao, pomerili su britanski modni svet, ali i dalje je bilo teško voditi biznis.
„Bilo je veoma teško dovesti klijente u sam kraj istočnog dela Londona i to u jezivu nekadašnju bolnicu“ seća se Ču svojih preduzetničkih početaka.
Ali, još jedan događaj je ovog zanatliju vinuo do samog vrha – pozvan je 1988. na londonski Fashion Week. I Vogue je odradio svoje, Ču je dobio svojih osam strana u broju magazina i preko noći njegove cipele su ušle u ligu najtraženijih. Bio je to veliki i željeni skok.
Kako je Ču iskočio iz gomile dizajnera?
Veliki skok iz crnila
„Te godine Fashion Week u Londonu je bio u crnom. Vogue je bio u crnom. Morao sam da iskočim, da uradim nešto drugačije, življe. Galliano je te godine spremio vatrenu i cvetnu kolekciju i ja sam nastupio sa živim bojama koje su privlačile svačiju pažnju. I, sve je ekslpodiralo. Moji klijenti su postali Princeza Dijana, Dženet Džekson, Kajli Minog, Boj Džordž. Niko se više nije plašio bolnice“, rekao je za CNA Luxury Džimi Ču.
Sve što se posle toga dešavalo bio je scenario dobro vođene kompanije koja je konačno osnovana 1996. sa partnerom Tamarom Melon, tadašnjom urednicom Vogue-a za modne dodatke. Bio je je to Jimmy Choo Ltd. Svoju polovinu je prodao pet godina kasnije za 10 miliona funti. Posle nekoliko kupovina i prodaja i promena vlasnika, kompaniju Jimmy Choo je pre manje od šest godina kupio Michael Kors Holdings za 896 miliona funti.
Nezavisno od vlasničke istorije kompanije Jimmy Choo, Ču je nakon prodaje svog dela nastavio da radi pod imenom Jimmy Choo Couture Limited od 2006. Osnovna filozofija je bila luksuz i samo izuzetan kvalitet i ekskluziva. Ču je nastavio da se bavi svojim zanatom, da neguje svoje platežne kupce od kojih je veliki broj iz sveta politike, medija i šou biznisa.
Džimi Ču reputacija
Nema dileme da je malezijski obućar zanatlija uspeo da ostavi trag i ne samo modni. Luksuz, kvalitet i udobnost bili su njegovi pokretači. Više puta je istakao da ga je porodično nasleđe naučilo da je važno da i mlađima prenese znanje i iskustvo. Otvorio je pre dve godine i JCA London Fashion akademiju. To je jedan od razloga zašto Čua zovu profesor.
„Imam 74 godine i mnogo energije od koje drugi ljudi mogu imati koristi. Važna je osnova, važni su temelji na kojima se zidaju posao i veštine i znanja jer njih ljude lako osete u modnoj industriji, pre svih. Obrazovanje, naravno, doprinosi svemu tome. I, nije važno kakvu ćete vi korist izvući iz svega što radite. Bitno je kako ćete sve što znate vratiti u budućnost“, dodao je za kraj Džimi Ču u istom intervjuu.
Reputacija koju je stekao od kada je ušao u očevu obućarsku radionicu, pa do danas, duguje njegovoj istrajnosti da nikada ne odustane od visokog kvaliteta. To se podrazumevalo i za materijale i za dizajn i za način komunikacije sa kupcima.
I danas se Džimi Ču spominje kada god se priča i ženstvenosti i luksuzu. Ne nose njegovo ime samo cipele, već i torbe, naočare, ešarpe, parfemi, kaiševi i to na sve četiri stane sveta, u preko 150 prodavnica. Jimmy Choo ima prijavljenih preko 400 patenata što je tek dodatni argument za originalnost koju je bez odustajanja negovao njen vizionar i tvorac Džimi Ču.
