Novo istraživanje kompanije O.C. Tanner, sprovedeno na oko 39.000 zaposlenih, lidera i HR stručnjaka u 23 zemlje, pokazuje zabrinjavajući trend:
Samo 52 odsto zaposlenih veruje u budućnost rada, dok se 35 odsto izjašnjava da oseća depresiju. Istraživači ovaj fenomen nazivaju „epidemijom beznađa“, a posledice su sve vidljivije – veći stres, pad angažovanosti i erozija poverenja u organizacije.
Ekonomska neizvesnost, brzi tehnološki napredak i stalne promene ostavile su zaposlene nesigurnim. Mnogi se osećaju odvojenim od svog posla i svojih kompanija, što podstiče ciklus nezadovoljstva i nepreduzimljivosti. Lideri, prema istraživanju, više nemaju luksuz da ove signale ignorišu.
Nada kao pokretač
Istraživanje pokazuje da je nada daleko više od puste želje. „Nada je aktivna praksa koja pomaže zaposlenima da prevaziđu prepreke i ostvare ciljeve. Kada se neguje, nada postaje katalizator rasta i inovacija, povezuje ljude sa višim vrednostima i gradi otpornost timova“ pišu istraživači.
Kod zaposlenih koji osećaju nadu sedam puta je veća verovatnoća da će biti angažovani. Oni češće ostvaruju vrhunske rezultate, doprinose inovacijama i osećaju pripadnost. Međutim, studija ističe i „jaz lojalnosti“ – čak 30 odsto ispitanika ne vidi sebe u svojoj sadašnjoj kompaniji za godinu dana.
Uloga lidera
Kako lideri mogu da preokrenu trend?
„Pre svega, postavljanjem ciljeva koji imaju smisla – onih povezanih sa strastima, vrednostima i ličnim razvojem zaposlenih. Redovni sastanci jedan-na-jedan ili timski razgovori otkrivaju prepreke, nude resurse i potvrđuju da liderima stalo do individualnih ambicija“ pišu psiholozi istraživači.
„Lideri ne mogu da kontrolišu ekonomsku nestabilnost ili globalne promene, ali mogu da podstiču nadu tako što će povezivati zaposlene sa nečim većim. Kada se rad poveže sa ličnim ciljevima i vrednostima, gradi se nada – a nada podstiče performanse“, objašnjava Mindi Koks iz O.C. Tanner-u.
Podaci takođe pokazuju da kod zaposlenih u zatvorenim i negostoprimljivim timovima 218 odsto je veća verovatnoća da će se osećati anksiozno i 513 odsto veća verovatnoću da „pregore“. Suprotno tome, kada se gradi podržavajuća zajednica, šanse za angažovanost rastu za više od 250 odsto, dok se rizik od sagorevanja smanjuje za trećinu.
Snaga priznanja i prepoznavanja
Više od trećine zaposlenih prijavljuje osećaj depresije, pa beznađe postaje pitanje mentalnog zdravlja jednako kao i performansi. Istraživanje pokazuje da je priznanje najefikasniji način da se očuva optimizam i elan.
Kada je prepoznavanje deo svakodnevne kulture, zaposleni imaju pet puta više šansi da se osećaju ispunjeno i optimistično. Najefikasnije priznanje dešava se tokom procesa rada, ne samo na kraju. Proslavljenjem prekretnica, lideri podstiču istrajnost i grade poverenje u napredak.
„Priznanje ne mora da bude veliko ili formalno. Važno je da bude dosledno i iskreno. To ljudima poručuje da su viđeni, da su važni i da se vredi boriti za budućnost“, ističe Koks.
Epidemija beznađa i put ka nadi
„Epidemija beznađa“ realna je pretnja za angažovanost i rezultate, ali lideri imaju moć da je preokrenu. Postavljanjem inspirativnih ciljeva, izgradnjom podržavajućih zajednica i kulturom prepoznavanja, moguće je vratiti optimizam i lojalnost. Nada je energija koja hrani kreativnost, inovacije i posvećenost. Kompanije koje je neguju ne dobijaju samo produktivnije ljude, već i otpornije organizacije spremne za budućnost“ zaključak je istraživanja i obavezan liderski podsetnik.
