Ima ljudi koji umeju da pokrenu milione, da sagovorniku pruže osećaj da je u tom trenutku najvažnija osoba u prostoriji, da druge ubede da je sve moguće. Za takve se često kaže i da imaju harizmu. Čkini se da poseduju nešto što drugi nemaju – prirodni magnetizam, samopouzdanje, način govora i energiju zbog koje ih ljudi slušaju i slede.
Ali, jedan eksperiment iz 1984. godine pokazao je koliko takav zaključak može da bude pogrešan.
Ako se harizma može naučiti za relativno kratko vreme, onda možda nije osobina koja otkriva velikog lidera. Možda je samo veština koja čini da neko tako izgleda.
Domaćica koja je naučila kako da osvoji publiku
En Brenan nije bila političarka, profesionalna govornica niti žena vešta da se obraća velikoj publici. Bila je Britanka iz radničke klase koja je živela u socijalnim naseljima i angažovala se kako bi poboljšala uslove života u svojoj zajednici. Taj aktivizam ju je doveo do poziva da govori pred stotinama ljudi na godišnjoj konferenciji britanske Socijaldemokratske partije.
Bila je prestravljena.
U priču tada ulazi Maks Atkinson, akademik sa Oksforda koji je godinama proučavao političke govore pokušavajući da otkrije zbog čega publika na određene formulacije reaguje aplauzom, a na druge ne.
Iste 1984. objavio je knjigu Our Masters’ Voices: The Language and Body Language of Politics, u kojoj je analizirao jezik i govor tela političara. Brenan je postala prilika da svoje zaključke proveri u praksi.
Uz televizijske kamere, Atkinson ju je podučio retoričkim tehnikama koje koriste iskusni govornici – između ostalog i pravilu tri, kontrastima i pažljivom strukturiranju poruke.
Rezultat je bio iznenađujući. Žena bez političkog i govorničkog iskustva dobila je više aplauza tokom govora, a na kraju i duge ovacije publike na nogama. Za nekoliko sedmica nije promenila svoju ličnost. Naučila je kako da izgleda harizmatično.
Zašto se lako veruje harizmatičnim ljudima?
Psiholog Džef Biti u tekstu za The Conversation upravo ovaj slučaj koristi da bi doveo u pitanje način na koji ljudi razmišljaju o liderima.
Sama reč harizma potiče od grčkog kharisma – dar ili milost. Više od dve hiljade godina kasnije i dalje joj se pripisuje gotovo mistično značenje.
Problem je što ljudi veoma brzo odlučuju ko taj „dar“ poseduje.
Biti navodi istraživanja koja pokazuju da su procene harizme napravljene na osnovu svega pet sekundi nemog video-snimka mogle da predvide kako će posmatrači kasnije procenjivati lidere na osnovu mnogo više informacija. „To govori nešto važno o ljudskoj psihologiji: harizmu ne samo da primećujemo brzo, već joj veoma brzo pripisujemo značenja koja možda nema“ navodi Biti.
Samouveren nastup lako postaje dokaz kompetentnosti. Ubedljiv govor ljudi doživljavaju kao znak inteligencije. Osobu koja privlači pažnju većina posmatra kao prirodnog lidera.
A jedno ne mora imati nikakve veze sa drugim.
Istraživanja pokazuju da ljudi mogu dati prednost manje kvalifikovanim kandidatima ukoliko deluju samouverenije i harizmatičnije. Ista greška može se dogoditi kada se biraju lideri – vešt nastup može da prikrije nedostatak osobina koje su za vođenje ljudi mnogo važnije.
Harizma se može naučiti
Kasnija istraživanja liderstva dodatno su potvrdila ono što je Atkinson praktično demonstrirao sa En Brenan.
Profesor liderstva Džon Antonakis i njegove kolege proučavali su ono što nazivaju taktikama harizmatičnog liderstva. Među njima su metafore, priče, kontrasti, retorička pitanja, izražavanje moralnih uverenja, postavljanje ambicioznih ciljeva, ali i način korišćenja glasa, izraza lica i gestova. Ljudi se tim tehnikama mogu podučavati.
To ne znači da je harizma nevažna. Lider mora da ume da objasni ideju, pridobije ljude, podigne energiju tima i stvori zajednički osećaj pravca. U poslu, politici ili preduzetništvu sposobnost uveravanja može biti ogromna prednost. Ali, ako je harizma skup tehnika koje se mogu naučiti, onda ona sama po sebi ne govori mnogo o karakteru osobe koja ih koristi.
I tu priča postaje zanimljivija.
Harizmatičan lider nije nužno dobar lider
Lekcija iz 1984. nije samo kako postati bolji govornik. Daleko je važnije naučiti kako ne podleći dobrom govorniku.
Ljudi imaju sklonost da samopouzdanje zamene za kompetentnost, dopadljivost za integritet, a sposobnost uveravanja za sposobnost vođenja.
U kompanijama to može biti veoma skupo. Izbor izvršnog direktora, menadžera ili kandidata za važnu poziciju zahteva procenu rezultata, znanja, karaktera, načina donošenja odluka i sposobnosti da gradi tim. Harizma može pomoći čoveku da sve to predstavi. Ne može dokazati da to zaista poseduje.
En Brenan je pre više od četiri decenije pokazala koliko brzo čovek može da nauči obrasce ponašanja koje publika prepoznaje kao harizmatične.
„Pravo pitanje nije koliko vas je neko impresionirao već šta ostaje kada zanemarite harizmu“ poručio je Biti.
