„Želeo bih da vas pozovem na mali misaoni eksperiment. Zamislimo da zajedno krećemo na polarnu ekspediciju. I, treba da angažujemo kapetana. Ispred sebe imamo dve biografije.
Jedna pripada čoveku koji je već uspešno ostvario sva četiri glavna polarna cilja: Severni pol i Južni pol, kao i severoistočni i severozapadni prolaz. Zapravo, u tri od tih poduhvata bio je prvi čovek koji ih je ostvario. Nazovimo ga kandidat A.
Kandidat B je čovek koji je četiri puta krenuo na Antarktik, tri puta kao vođa ekspedicije, a svaki put je rezultat bio neuspeh, katastrofa ili smrt. Koga bi trebalo da angažujemo?“ započeo je svoje prošlogodišnje predavanje istoričar biznisa Martin Gutman.
Nije trik pitanje
Ovo Gutmanovo pitanje nije bilo trik pitanje. Na osnovu svojih istraživanja i mišljenja većine, Gutman je potvrdio da bi svako za lidera-kapetana izabrao A kandidata.
„On je čovek za taj posao. Ali, u realnosti, često se prevarimo i angažujemo kandidata B ili nekoga sličnog njemu.
Kako to znam? Pa, obojica su bili stvarni polarni istraživači iz takozvanog ’herojskog doba’ polarnih istraživanja. I u vekovima nakon toga, jedan od njih je neprestano slavljen kao uzor liderstva u bestselerima, tekstovima, dokumentarcima, podkastima i beskrajnom nizu objava na društvenim mrežama.
Ali iznenađujuće, šokantno, to nije kandidat A, već kandidat B, nesrećni anglo-irski istraživač Ernest Šekleton. U međuvremenu, kandidat A, Norvežanin Roald Amundsen, po svim merilima najuspešniji polarni istraživač koji je ikada živeo, uglavnom je zaboravljen“ rekao je Gutman.
Potvrdio je da je pre ovog govora napravio brzu pretragu u katalogu biblioteke univerziteta na kom predaje i pronašao najmanje 26 knjiga koje veličaju Šekletonove liderske osobine. Za Amundsena je pronašao četiri, od kojih je on sam napisao dve.
Šta se dešava?
„Šta se dešava?“, pita Gutman. Zašto su svi opsednuti u najboljem slučaju osrednjim liderom i zanemaruju pravog vizionara?
Martin Gutman je istoričar koji proučava liderstvo i tvrdi da ljudi slave pogrešne lidere. I to ne samo u oblasti polarnih istraživanja.
„Da li ste čuli za Tusana Luvetura? Rođen je kao nepismen rob, a uzdigao se do toga da postane jedan od najuticajnijih revolucionara u istoriji, nadmudrivši najveće imperije svog vremena, uključujući i Napoleonovu. Šta je sa Frensis Perkins? Bila je stub u čuvenom Nju dil programu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta. Slavimo pogrešne lidere.
I ovo nije samo akademska ili trivijalna stvar. Danas je industrija razvoja liderstva vredna 60 milijardi dolara. I to s razlogom. Potrebni su nam lideri, zar ne? Svi izazovi sa kojima se danas suočavamo zahtevaju da ljudi rade zajedno, a to zauzvrat zahteva nekoga ko može da ih motiviše, inspiriše, koordinira njihov rad i rešava probleme koji se usput javljaju.
Zbog toga je važno da slavimo prave lidere, jer lideri koje slavimo su oni od kojih učimo. Dakle, lideri koje slavimo imaju direktan uticaj na uspeh, ili pak neuspeh, naših najvećih poduhvata danas“ rekao je Gutman.
Dobar lider i dobra priča
Zašto onda slavimo pogrešne lidere? Ponekad je to čisti rasizam i seksizam, tvrdi istoričar i kaže:
„Ali, postoji još jedan krivac, ono što volim da zovem „zabluda o akciji„. Naša pogrešna uverenost da su najbolji lideri oni koji prave najviše buke, akcije i senzacionalnih događaja u najdramatičnijim okolnostima.
Drugim rečima, mešamo dobru priču sa dobrim liderstvom. A to nije isto. Zapravo, vrlo često, dobro liderstvo rezultira lošom pričom.
Zamislite na trenutak liderstvo ne kao polarnog istraživača koji utire novi put ili direktorku kompanije koja motiviše svoj tim, već kao jednostavan čin preplivavanja reke. I to ne bilo koje reke, već velike reke, sa talasima i stenama koje vrebaju ispod površine. Ako plivač uđe nesmotreno, ne poznaje struju i skoro se udavi i mahnito pliva, bori se svom snagom i nekako čudesno uspe da se dokopa obale, oni koji gledaju će reći: „Kakav tip! Stvarno se borio da se izvuče iz krize.“
A ako, umesto toga, imamo plivačicu koja je godinama proučavala reku i zna tačno gde i kada da uđe u vodu i kako da blagim pokretima tela iskoristi struju i tako lako pređe na drugu stranu, verovatno je nećemo ni primetiti. A ako i primetimo, verovatno ćemo reći: „Ma, to izgleda prilično lako.“
Slavimo glasne i zauzete lidere
Šekleton i Amundsen su po rečima Gutmana savršen primer ove razlike. Šekleton, kandidat B, najpoznatiji je po svojoj nesrećnoj ekspediciji „Endurance“ iz 1914. godine, kada mu se brod zaglavio i na kraju je bio smrvljen ledom. On i njegovi ljudi morali su da pređu opasne ledene predele i prežive najolujnije vode na svetu pre nego što su konačno stigli na sigurno dve godine kasnije.
Nasuprot njemu, ekspedicije Roalda Amundsena su dosadne za čitanje. Ne zato što je imao sreće, već zato što je, zahvaljujući poznavanju polarne sredine, pažljivom i promišljenom planiranju i autentičnom liderstvu, uspeo da svede probleme svog tima na minimum.
„Zabluda o akciji stvara ozbiljne probleme i u modernim organizacijama. U kancelarijama danas, upravo Šekletoni – a ne Amundseni – dobijaju unapređenja i nagrade. Psihološke studije pokazuju da liderstvo pripisujemo ljudima koji govore više, bez obzira na to šta govore. Ljude koji izgledaju samouvereno, smatramo kompetentnima, bez obzira na njihove stvarne sposobnosti. I divimo se ljudima koji su stalno zauzeti, bez obzira na to šta zapravo rade.
Dobra vest je da možemo ovo da promenimo. Počinje tako što ćemo preoblikovati sliku o tome šta čini dobrog lidera. Umesto da veličamo one koji upadaju u krizu, treba da cenimo one koji na prvom mestu krizu izbegavaju. Lideri koje treba da slavimo su oni koji pažljivo planiraju, postavljaju efikasne procese i kreiraju pozitivnu radnu kulturu. Dakle, sledeći put kada budete procenjivali lidera, oduprite se iskušenju da vas zavede dramatična priča. Umesto toga, obratite pažnju na one koji deluju tiho, iz senke, ali čiji rad zaista donosi rezultate. Jer, kada se vaša organizacija suoči sa opasnošću koja je na vidiku, da li želite lidera koji paniči i pravi haos ili lidera koji sprečava da problem uopšte nastane?“ pre nekoliko meseci na kraju predavanja objavljenom na TED platformi rekao je istoričar Martin Gutman.
