Zamislite ovakvu situaciju:
Radite na recepciji hotela kada neko iznenada žurno prilazi recepciji. Pronašli su izgubljeni novčanik iza ugla, ali žure i nemaju vremena da se time bave. Pitaju da li ti možete da se pobrinete za novčanik i potom nastave svojim putem.
Pogledate novčanik i vidite da su u njemu ključ, spisak za kupovinu, oko 2.000 dinara, tri vizit karte sa imenom i e-mail adresom, za koje pretpostavljate da pripadaju vlasniku novčanika. Šta ćete uraditi?
Istina o poštenju
Između 2013. i 2016. godine, preko 17.000 zaposlenih na recepcijama širom sveta suočilo se sa ovim izborom. Nisu znali da učestvuju u velikom istraživanju o poštenju. A rezultati su iznenadili vodeće ekonomiste i istraživače koji su vodili eksperiment.
Ključno za ovaj eksperiment je razumevanje pojma poštenja.
„Obično razmišljamo o poštenju kao o aktivnom govorenju istine u međuljudskim odnosima. Ali zapravo, svako zdravo društvo se oslanja na zajedničku osnovu poštenja. Korišćenje javnih usluga, sklapanje poslovnih dogovora i odlučivanje o državnim politikama zahteva osnovno očekivanje poštenja od naših sugrađana.
Zbog toga je razumevanje šta pokreće poštenje od vitalnog značaja za ekonomiste, psihologe i sociologe. Nažalost, poštenje je teško istražiti kada ljudi znaju da ih neko posmatra. Zato su istraživači osmislili pametne načine da analiziraju ovo ponašanje van laboratorije.
A ova globalna studija koju su sprovele univerzitetske ekipe iz Mičigena, Jute i Ciriha pokušala je da odgovori na važno pitanje: da li će se ljudi ponašati oportunistički kada postoji malo ili nimalo šansi da budu uhvaćeni?“ zapisao je jedan od istraživača uključen u eksperiment.
Test izgubljenog novčanika
U onome što je postalo poznato kao Test izgubljenog novčanika, istraživači su putovali u 355 gradova u 40 različitih zemalja, organizujući isti scenario u hotelima, bankama, javnim ustanovama i raznim kulturnim institucijama.
Providni novčanici su omogućili učesnicima da vide njihov sadržaj, pri čemu su u polovini novčanika bili ključ, spisak za kupovinu i vizit karte, a u drugoj polovini je bilo i oko 13 dolara.
Istraživači su verovali da će prisustvo novca uticati na poštenje. Tačnije, mislili su da će lični interes učesnika nadjačati dva suprotstavljena faktora:
- njihovu altruističku želju da ne naude vlasniku novčanika i
- njihovu želju da očuvaju pozitivan imidž o sebi.
„Što se tiče slike o sebi, generalno volimo da mislimo da smo dobri i pošteni. Ali studije su pokazale da ljudi često uspevaju da sebi „oprostе“ kada ukradu male sume novca. Što se tiče nanošenja štete vlasniku novčanika, žrtva njihovog prestupa bi bila apstraktna. Nikada nisu sreli tu osobu, a pošto je novčanik došao s drugog mesta, činilo se malo verovatnim da će je ikada sresti“ bio je komentar istraživača psihologa.
Zato su istraživači očekivali da će novčanici sa novcem biti ređe prijavljeni, a sa ovakvim očekivanjem složili su se i anketirani ekonomisti (njih 279).
Ali, na njihovo iznenađenje, studija je pokazala potpuno suprotan rezultat.
Dok je samo 46 odsto novčanika bez novca bilo prijavljeno, 61 odsto novčanika sa novcem bilo je vraćeno. Ovaj obrazac se ponavljao širom sveta, bez obzira na starost, pol učesnika ili da li su bili posmatrani tokom predaje novčanika. A, kada su istraživači pokušali da povećaju iskušenje sa novčanicima koji su sadržali veću sumu, oko 100 dolara, rezultati su ih ponovo iznenadili. Ljudi su prijavili 72 odsto tih novčanika sa većim iznosima.
Poštenje se vežba
Postoji mnogo teorija zašto poštenje raste kako novčanik postaje vredniji. Istraživači su naveli:
„Novčanik sa 100 dolara sigurno pojačava lični interes. Ali, u međunarodnim anketama koje su usledile, ljudi su izjavili da uzimanje većih suma novca više liči na krađu, što otežava očuvanje pozitivne slike o sebi.
Takođe je moguće da kada su finansijski ulozi veći, raste i percipirana šteta za vlasnika novčanika.
Drugi su sugerisali da se naša posvećenost poštenju može promeniti u profesionalnim okruženjima, što znači da su učesnici možda postupali drugačije van kancelarije.“
Ipak, ovaj rezultat kaže da lični interes možda nije tako moćan kao što će možda neki pomisliti. Videti i doživeti sebe kao poštenu osobu može vas motivisati da se ponašate pošteno.
„Kada nas vode naše vrednosti, i želja da budemo pošteni, ponašamo se u skladu sa tim. I upravo tako se izgrađuju društva u kojima se može verovati i u ljude i institucije. Funkcionisanje javnih službi, poverenje u institucije, poslovni dogovori, sve se oslanja na osnovno poverenje da ljudi govore istinu i postupaju ispravno. Zbog toga, razumevanje motiva poštenja postalo je ključno polje istraživanja u ekonomiji, psihologiji i sociologiji. Kada se neguje i slavi, poštenje postaje navika,“ poručuju istraživači. A navika poštenja je temelj na kojem se gradi svet vredan poverenja.
