I dok verni čitaoci priča i romana kanadske književnice Margaret Atvud (85) željno iščekuju njene memoare na jesen, Atvud u svojim poznim godinama i dalje piše i ne odustaje od kreativnog rada i izazova. Objavila je 18 zbirki pesama, 18 romana, 11 knjiga eseja i veliki broj kratkih priča i novinskih članaka. Pisala je i za decu i objavila je i ilustrovane romane.
Pošto joj je televizijski ekran omogućio da je gotovo cela planeta upozna, autorka knjiga „Sluškinjina priča“ i „Alijas Grejs“ koje su uspešno prevedene u video format, voli da govori o načinu na koji radi. Inače je diplomac Harvard-a i bije je glas da je neumorna.
Margaret Atvud o poslednjem delu
Što se tiče rada na najavljenim memoarima koji se očekuju u novembru ove godine, Margaret Atvud je izjavila da su je poprilično namučili i oznojili, ali i nasmejali.
„Radila sam na njima do poslednjeg atome snage, znojila sam se kao nikad u životu. Mnogo je tu bilo života koga je trebalo staviti u knjigu. Da sam umrla u 25. kao Džon Kic, bili bi kraći. Ali, takođe sam se mnogo smejala.“
Kao dragocen sagovornik kada se govori o poslu pisanja i stvaranja, Margaret Atvud je u jednom od intervjua ispričala kako započinje rad na novoj knjizi.
„U redu, odakle dolazi knjiga? Ljudi o tome mnogo razmišljaju. Kako započeti? Kako ući u to? Rekla bih da, ako vam se pisanje ne dešava makar donekle spontano, verovatno ne bi trebalo da se time bavite. Mnogo ljudi kaže: „Želim da budem pisac.“ A vi ih pitate: „Pa dobro, šta želiš da pišeš?“ A oni odgovore: „Ne znam.“
Za mene, nije pitanje sedeti i razmišljati šta ću da pišem. Pitanje je sedeti i razmišljati koju od dalekih i apsurdnih ideja da pokušam da obradim. Ponekad mislim da bi trebalo da budem mnogo opreznija i manje sklona riziku i da se držim nekoga ili nečega malo pristupačnijeg.
Ali, na žalost, to nisu stvari koje me privlače. Volela bih da imam neku formulu, volela bih da imam način rada koji je uvek isti. Nešto kao:
„Ovako uvek izgleda prvo poglavlje, ovako uvek izgleda drugo poglavlje.“ Ali nije tako. Jednostavno moram da zaronim. I obično je to ono što mi glas razuma i zdravog razmišljanja govori da ne pišem. Obično baš to na kraju napišem“ otkrila je Margaret Atvud.
Sve je to deo procesa
Kako Margaret Atvud počinje da piše?
„Moj apsolutni početak uvek je ručni predmet sa špicastim krajem. Dakle, to je ili drvena olovka ili hemijska. I onda se to primenjuje na neku ravnu površinu, koja je obično list papira, ali može biti i karton ako nemate papir. Ili čak i vaša ruka, kad stvari postanu baš loše.
Mislim da bi ljudi uvek trebalo sa sobom da nose sveske, baš za te trenutke, jer nema ništa gore od toga da imate trenutak inspiracije i da ne možete da ga zabeležite, osim ako ne urežete nožem u nogu ili tako nešto. A to ne želite da radite. Dakle, preporučujem papir i olovku. Ili, ako baš morate, neki drugi pisaći uređaj koji pravi trajan zapis onoga što ste upravo smislili.
Kad odmaknem malo dalje u procesu, volim lepljive papiriće. Sviđaju mi se.
Volim svesku pored kreveta za one misli koje su tako važne oko ponoći, a ujutro ne mogu da shvatim zašto sam ih uopšte smatrala važnim. Sve to je deo procesa.
A znate li šta je „rolling barrage“? Izraz dolazi iz Prvog svetskog rata – kada trčite napred i čučnete, a vaša strana puca iznad vaše glave. Onda ustanete, opet trčite napred i opet pucaju iznad vaše glave. Ako pogrešite u tajmingu, naravno, to bude nezgodno.
Dakle, odmah na početku kucam i na računaru. Računari su mi mnogo pomogli jer sam uvek bila loš daktilograf. Počinjem da kucam rukopis dok ga još pišem u pozadini. Tako da „rolling barrage“ kucanja ide dok pisanje puzi napred, da tako kažem“ za The New Yorker rekla je Atvud.
Vreme za roman
Za kanadsku književnicu, kako kaže, ne postoji uobičajeno trajanje pisanja jednog romana. To zavisi od dužine i od toga kako ide – dobro ili loše.
„Neki romani su mi uzeli prilično mnogo vremena jer sam krenula pogrešnim putem, stigla prilično daleko i shvatila da sve moram da promenim, da se vratim na početak i počnem ispočetka. I to može da se desi više puta. To, naravno, oduzima vreme.
Neki su brzi jer ste krenuli pravim putem i možete samo sa njima da se „kotrljate“. Ne znam da li ste ikada vozili kanu ili surfovali?. To može da bude uzbudljivo iskustvo – kada talas ide s vama. Kada ste u kanuu, zapravo želite da idete brže od vode, a kod surfovanja, želite da idete zajedno sa talasom. Kada se to desi, to je stvarno sjajno. Ali kada se ne desi, može biti veoma frustrirajuće i može oduzeti mnogo vremena“ o svom pisanju ispričala je Margaret Atvud.
Margaret Atvud saveti za pisce
Margaret Atvud je ukratko izvela nekoliko praktičnih i stručnih saveta za pisce.
- „Koristite specijalizovane organizacije koje obavezno treba da istražite. U SAD postoje, na primer, Authors’ Guild i Associated Writing Programs (AWP). U Kanadi je korisna Writers’ Union of Canada.
- Udruženja po žanrovima. Za svaki žanr – bili to trileri, ljubavni romani, sci‑fi ili dečja književnost, postoji relevantna organizacija.
- Idite na kurseve i radionice. Univerzitetski i online programi, kao što je The Story Course od Sarah Selecky.
- Idite na festivale i književne događaje. To je odlična prilika za upoznavanje drugih pisaca i uspostavljanje kontakata.
- Priprema za slanje rukopisa. Napravite digitalni fajl, istražite da li agenti i izdavači prihvataju vaš stil i žanr i razmislite i o manjim izdavačima – oni mogu biti zainteresovaniji.
- Samoizdavaštvo. Razmislite o tome. Ima mnogo uspešnih ali i neuspešnih pokušaja. Poslušajte savete sa forumima kao što je terribleminds.com.
- Preporučujem knjigu o pisanju Negotiating with the Dead. Bavi se odnosom pisca, čitatoca i sveta knjiga.
- Praktični saveti za nastupe na festivalima – pažljivo dozirajte alkohol, zapamtite vreme čitanja i koristite pouzdan audio sistem.
- Odnosi sa publicistima – ophodite se sa poštovanjem, jasno komunicirajte i cenite njihov rad.
- Ako nastupate negde na bini, ne nosite provokativnu garderobu i čuvajte privatnost. Pristojnost nije zaboravljena.
Sve praktično, direktno, duhovito i iskreno, kako Margaret Atvud inače voli.
