Knjige o samopomoći danas doživljavaju ekspanziju. Od slikovnica preko poezije do saveta za uspon na karijernoj lestvici. Pa ipak, retko koja je toliko poučna koliko tvrdi. Kupite „Sedam navika visoko efikasnih ljudi“ i daleko je od garancije da ćete i vi postati visoko efikasna osoba. Ipak, takve knjige su često profitabilne i uvek indikativne. Pružaju neprocenjive vodiče za društvene istoričare, jer nam govore malo o tome ko želimo da budemo, a više ko zapravo jesmo. Prođite kroz vek samopomoći i bićete arheolog anksioznosti.
Arheologija anksioznosti
U kapitalnoj viktorijanskoj knjizi pod nazivom „Samopomoć“, Samjuel Smajls je svojim čitaocima govorio da je sve što im je potrebno za uspeh „volja“ i „navika obraćanja pažnje“. „Misli i obogati se“ (1937) je naučila američke čitaoce iz doba depresije da je ono što im je zaista potrebno da bi bili bogati da vizuelizuju sebe kako već poseduju novac“. „Atomske navike“, bestseler objavljen 2018. godine, uči savremene čitaoce kojima nedostaje vremena da samo treba da slede „četiri zakona promene ponašanja“.
U poslednje vreme Bog, sve istaknutiji u kulturnom životu, se pojavio i u odeljcima za samopomoć. Rid Hofman, suosnivač LinkedIn-a, jednom je rekao da društvene mreže najbolje rade kada „iskoriste jedan od sedam smrtnih grehova“ kao što su pohlepa ili ponos. Kada se pogleda lista najprodavanijih vodiča za samopomoć čini se da sedam smrtnih grehova može dovesti do prodaje od sedam cifara. Stoicizam je takođe popularan. „Meditacije“ Marka Aurelija imaju ocenu od 4,7 zvezdica na Amazonu.
Infantilni žanr za probleme odraslih
Samopomoć je na jedan način žanr opterećen brigama odraslog doba. Na drugi način, ona je čudno infantilna. Bestseleri od „Zašto mi niko ovo ranije nije rekao?“ do „Ne možeš me povrediti“ manje deluju kao knjige za odrasle, a više kao reči deteta koje besni. Čak i kada autori koriste rečnik za odrasle, ton može biti detinjasto mrzovoljan. „E, zabole me“, je dobar primer.
Možda najveće pitanje koje postavljaju knjige za samopomoć jeste: da li one pomažu? Da, ali ne toliko. Postoje mnogo bolji dokazi za druge stvari koje zapravo čine ljude srećnim. Većina uključuje ono što je Iris Merdok, filozofkinja i romanopisac, nazvala „odvajanje od sagledavanja sebe“: igranje sa kućnim ljubimcem ili sa decom, šetnja u prirodi, odlazak u pozorište ili druženje.
Ispunjenje je „potpuno odvajanje od sebe“, kaže za Economist profesor psihologije Svend Brinkman. Ono se nalazi kada je „vaša pažnja okrenuta od sebe ka svetu“. Zato bi možda ovog januara trebalo da pročitate knjigu koja nije o samopomoći.
