Piše: Aleksandar Bojić, konsultant za komunikacije
Ako se oko nečega danas možemo složiti to je nužnost da se posao kreativno unapređuje i inovira iz dana u dan. O tome govore lideri najvećih korporacija, novi biznisi ne moraju čak ni da govore, oni su često sami po sebi inovacija. Ko nije spreman na brze promene verovatno ostaje negde na repu tržišnih događanja.
I ako se oko toga složimo, kako ćemo odgovoriti na jedno naizgled retoričko pitanje: u vremenu brzih promena ko je u komparativnoj prednosti, velike korporacije ili mali, fleksibilni startapi?
Ne deluje da uopšte mogu konkurisati jedni drugima mikro timovi i korporativni konglomerati. Ali pogledajmo:
Ljudski kapital
Ljudi su danas jedna od neuralgičnih tačaka u svim industrijama. Korporacije i startapi na istom tržištu radne snage traže kadrovska osveženja. Ako je nekada prednost bila na strani velikog (sigurna plata, korporativni benefiti), šta danas kada zapošljavamo novu generaciju koja od poslodavca očekuje nešto sasvim drugo? Ako optimalni uslovi rada danas podrazumevaju fleksibilnost na svim poljima (radno vreme, rad na daljinu, način odevanja i ponašanja) na čiju stranu preteže vaga?
Inovativnost
Gotovo svi u korporativnom svetu danas među svoje prioritete stavljaju inovativnost. I nema razloga da sumnjamo u iskrenost takvog stava. No praksa pokazuje da malo koji veliki sistem ima takvu spremnost da se okrene novom, da brzo prihvati i realizuje novotariju, kao što će to uraditi mikro sistem.
Kreativnost koju srećemo u startapima, koji su ne samo po godinama mlađi već i po energiji sasvim drugačiji, nije uporediva sa korporativnim okruženjem.
Preduzetnički duh
U startap eko sistemima danas se sreće onaj stari preduzetnički duh prepakovan u novo doba. Razmišlja se brzo i hrabro (ne bez grešaka, svakako). Postavljaju se logična pitanja, brzo se dolazi do zaključka zašto nešto radim i da li je to za mene isplativo. Ova logičnost ponekad se izgubi u svetu gde su procedure previše snažne. Nije retko, nažalost, da se kompanijskim sistem utopi u ispunjavanje forme, zaboravljajući ponekad suštinu onog zbog čega je nastao.
I kuda ćemo? Kakve su nam kompanije potrebne?
Možda nam je danas, u poodmaklom 21. veku zapravo potrebna kompanija sa snagom korporacije i duhom startapa.
Startapi će tražiti finansiranje kojim mogu da odgovore na potrebe svog razvoja.
Korporacije će tražiti duh startapa da bi mogle da isprate potrebu promene.
I jedni i drugi, startap prirodno, korporacije prinudno, moraće da gaje duh kreativnosti i inoviranja, jer drugačije neće doći do kvalitetnih ljudi i dobrih ideja.
