Koristite ’solomonov paradoks’ i povlačite razumne poteze

Načini na koje je rešavao probleme proslavljali su kralja Solomona u doba pre nove ere kada je i živeo. Daleko se čula njegova sposobnost da sasluša probleme drugih i da ponudi razumno, najbolje rešenje. Putovalo se kilometrima da bi se uživo čula mudrost velikog Solomona.

U jednoj od anegdota koje se mogu pronaći u istorijskim spisima opisan je slučaj dve žene koje su tvrdile da su majke malog deteta koje su doneli pred Solomona. Niko nije mogao da utvrdi koja je od njih majka. Solomon je to rešio za kratko vreme jednim predlogom.

Naredio je da se dete mačem podeli na dva dela kako bi obe majke bile zadovoljene.

Kada je to čula, prva žena je uzviknula: „Neće biti ni moja ni njena. Podelite dete!“

Druga je odmah zatim zaplakala: “Dajte njoj dete samo ga ostavite u životu!“

Solomon je proglasio ko je majka deteta. Bila je to druga žena.

’Solomonov paradoks’ postoji

Bez obzira na slavu koja ga je pratila zbog zdravog rezonovanja, po nekim tekstovima Solomon je bio izuzetno loš kada je trebalo da odlučuje o svojim ličnim potezima. Osuđivan je jer ga je iskvarilo bogatstvo, jer nije uspeo kao otac naslednika, jer je živeo raskalašno i nemoralno.

Tako je, pored mudrih odluka ostao i zapamćen kao vladar koji je nepogrešivo znao da drugima ponudi rešenje problema, ali sebi nije mogao i znao da pomogne. Ovakav disbalans i psiholozi koriste u svojoj terminologiji i nazivaju ga ’solomonov paradoks’.

Šta nude kao rešenje? Postoji li način da se mudrost namenjena drugima jednako primenjuje i za lične odluke?

Psiholozi Grosman i Kros sproveli su istraživanje 2014. i potvrdili postojanje ’solomonovog paradoksa’ i našli rešenje.

Ključ je u distanci

Ključno što su izneli je činjenica da su ljudi mudriji kada razmišljaju o drugima, o tuđim problemima, nego o svojim. Pokazali su da je čovek daleko bolji u suočavanju sa životima drugih. Jedino objašnjenje je u psihološkoj distanci – kada se distancirate od problema, bolji ste u donošenju razumnih odluka.

Ako sa strane posmatrate raspravu svojih saradnika, velika je verovatnoća da ćete razumeti srž problema i bez mnogo muke videćete gde je rešenje. Ali, ako ste vi sami učesnik, verovatno nećete moći da sagledate realnu sliku i predložite mudro rešenje za nesporazum.

Takođe, postoji i sledećei nivo koji primećuju Grosman i Kros. Postoji i međuljudski odnos, onaj između vas i druge osobe i drugi, intrapersonalni, između vas i vaših problema. Ovo prvo je ’opšta mudrost’, a druga ’lična’.

Retki su koji mogu da se pohvale da su obostrano mudri. Solomon je, recimo, bio opšte mudar, bio je odličan u davanju saveta, ali je zato njegova lična mudrost bila na zadivljujuće lošem nivou.

’Solomonov paradoks’ u poslu

’Salomonov paradoks’ je odličan učitelj kako sebi možete dati dobar savet. U procesu odlučivanja napravite korak unazad. Ili, ako želite da napravite promene u dobro smeru, odnosite se prema sopstvenom životu kao prema likovima iz nekog filma.

Ovakav paradoks se često pominje i u poslovnim krugovima. Odlučivanje je često razmatrana kategorija u poslu.

Donošenju racionalnih odluka ometaju predrasude. Recimo, svi prethodni neuspesi i gubici ne bi trebalo da utiču na nove odluke, na zapošljavanje novih ljudi, kupovinu deonica ili ulazak u partnerstvo. Ne bi trebalo, ali iznova su u igri odlučivanja.

Zato je i u povlačenju poslovnih poteza dobro pozvati se na ’solomonov paradoks’ i ono što on uči – napravite korak unazad, distancirajte se od svojih predrasuda i strahova, radite istraživanja i oslanjajte se što više na činjenice. Koliko god daleko možete posmatrajte problem, što dalje, ako želite razumnu i mudru odluku koji potez da povučete.