Danas se već prihvata kao činjenica podatak da je Majkl Ajzner (83) jedan od najuticajnijih lidera u industriji zabave. Stvorio je svojevrsni model uspeha za televiziju i film.
Njegov kvalitet je veština da definiše dugoročne ciljeve i da okupi uspešne timove. To su bile ključne tačke uspeha koji je postizao bez obzira na kompaniju u kojoj je radio.
Ipak, ispred svih tu je Disney kompanija za koju je radio kao izvršni direktor više od 20 godina i koja na mnogo čemu može da zahvali Majklu Ajzneru i njegovom vođstvu.
Za 40 godina koliko je proveo u industriji zabave, Majkl Ajzner donosio prihod, gledanost, publiku, zidao robne marke i ugled.
Majkl Ajzner putem zabave
Sa 24 godine zaposlio se u NBC kompaniji, gdje je dobio zadatak da prati pravovremeno ubacivanje reklama u toku emitovanja dečjih emisija. Nije se tu skrasio. Prešao je u kompaniju ABC i za kratko vreme postao je producent televizijske emisije. Zatim je usledilo unapređenje i unapeđuju ga u menadžera za mlade talente, a uskoro zatim postavljaju za direktora razvoja sektora programa za istočnu obalu SAD.
Još jedno unapređenje Ajznera postavlja na poziciju direktora dnevnog programa, a zatim mu je poverena i funkcija potpresednika kompanije ABC.
Za vreme Ajznerovog rada u odeljenju planiranja programa, gledanost je skočila sa trećeg na prvo mesto. Dobra procena onoga što će se svideti gledaocima jedna je od Ajznerovih veština, svedoče njegovi saradnici.
Nakon ogromnog uspeha u kompaniji ABC, Ajzner sa 34 godina prelazi u Paramount Pictures, na mesto glavnog operativnog direktora. Pod njegovim vođstvom Paramount ostvaruje čudo – za dve godine skače sa poslednjeg na prvo mesto na listi filmskih kompanija. Triologija o Indijani Džonsu, Groznica subotnje večeri, Briljatin, Oficir i džentlmen, Flešdens, tri filma Zvezdanih staza – filmovi koji se pamte i koji su beležili velike zarade, bili su maslo Majkla Ajznera.
Ali ni u kompaniji Paramount nije mogao dugo da se zadrži. Već 1984. godine Ajzner prelazi u kompaniju Disney, što je bio šok za sve koji su radili u industriji zabave.
Zašto Disney?
Nikada se nije saznalo šta je motivisalo Majkla Ajznera na takav korak, ali mnogi tvrde da je novac bio presudan. Govorilo se o sedmocifrenim, pa čak i o osmocifrenim dolarskim iznosima. Ljudi iz kompanije Disney nisu žalili da daju novac za čoveka koji postavlja pravi cilj i strategiju kompanije, čuva imidž i taktički radi na ugledu i brendu koji se planetarno ceni.
Za takve ciljeve neophodni su kako kreativnost tako i implementacija dobrog menadžmenta. Za stvaranje imidža Ajzner je svakako bio majstor. I nisu se prevarili iz Disney-a niti su bacili novac, bez obzira na to koliko su platili njegov dolazak. Kao i mnogo puta ranije, Ajzner je kompaniju doveo na vrh.
Godine 1984 Ajzner je preuzeo funkciju predsednika i generalnog direktora kompanije The Walt Disney Company i brzo zaposlio Džefrija Kacenberga da vodi filmsku diviziju. Od 1984. do Kacenbergove ostavke 1994, njih dvojica su transformisali Disney iz posrnulog medijskog giganta u silu koja je dominirala filmskom industrijom sa blokbasterima Ko je smestio Zeki Rodžeru?, Mala sirena i Lepotica i zver koji je bio prvi animirani film nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film. Tokom tog perioda, Disney je potpisao partnerstvo sa Pixar Animation Studios i kupio Miramax Pictures, ABC i ESPN.
Tako Ajzner za 21 godinu transformisao kompaniju iz studija za filmove i tematske parkove, vrednog 1,8 milijardi dolara, u globalnu medijsku imperiju vrednu 80 milijardi.
„Spasimo Disney“
Godine 1994, nakon smrti tadašnjeg predsednika kompanije, Frenka Velsa, Kacenberg je želeo da preuzme njegovu poziciju. Kada je Ajzner odbio da ga unapredi, Kacenberg je dao ostavku, a Majkl Ovic je izabran na to mesto. Ipak, i Ovic je kasnije podneo ostavku zbog rastućih sukoba u kompaniji.
Nakon godina uspeha, Ajzner se našao u središtu finansijskih tužbi koje su uključivale i Kacenberga i Ovica.
Deset gosina kasnije, 2004, Roj Dizni, bratanac osnivača kompanije, dao je ostavku na mesto u upravnom odboru i pokrenuo kampanju „Spasimo Disney“, u znak protesta zbog onoga što je smatrao lošim upravljanjem Ajznera.
Kampanja je uspela kada je 43 odsto akcionara s pravom glasa izglasalo nepoverenje Ajzneru i u martu iste godine imenovan je novi predsednik odbora.
Ajzner je ostao na funkciji generalnog direktora The Walt Disney Company do svoje ostavke 30. septembra 2005. godine.
Pošto je kompaniju uveo u svet televizije, izdavaštva, kućnog videa i putovanja, Ajzner je postao simbol robne marke Disney.
Majkl Ajzner posle Disney-a
Ako bi se kao veoma iskusan medijski lider sa svoje 64 godine kada je napustio Disney osvrnuo iza sebe, mogao bi da vidi samo kompanije koje je vodio i koje su bile su prve ili druge na blagajnama bioskopa.
Godine 2005, Ajzner je započeo sledeće poglavlje svoje karijere osnivanjem kompanije The Tornante Company, privatne firme koja ulaže u medijske i zabavne kompanije, kupuje ih, razvija i njima upravlja. Ulagao je i danas ulaže u društvene igre i sarađuje sa trojicom sinova koji su u istom biznisu.
Autor je knjiga Working Together, Work in Progress i Camp. Ova poslednja je nedavno doživela novo izdanje u Americi i privukla je pažnju poslovnih stratega pre svega jer i nakon toliko godina vraća u prvi plan pitanja koja se tiču vaspitanja dece, osnivanja timova, podrške i pomoći u timskom radu.
Pomozi drugom
Kada je bio mlad, Majkl Ajzner je provodio leta u jedom kampu u Vermontu.
Bio je to kamp u prirodi koji se zasnivao na višednevnim izletima kanuima. Deca su provodila ceo dan napolju, preuzimala liderske uloge i učila da rade kao tim kako bi postigli zajedničke ciljeve.
„Preživljavanje, ali ne baš pravo preživljavanje“, u jednom od intervjua rekao je Ajzner.
„Niko tu nije bio stvarno u opasnosti. Ali, ideja da dođeš do mesta za kampovanje kanuom ili peške pre mraka, sakupiš drva, postaviš šator, naložiš vatru, skuvaš obrok, središ sve – sve to zahteva timski rad i liderstvo.
I, jedna od glavnih bila je: Pomozi drugom.
Neprestano su to govorili. Bila je to fraza koja je zvučala izlizano. Ali kad se sve svede na suštinu, uđe ti pod kožu. Kada sa drugim dečakom moraš da nosiš kanu dva kilometra, a on je manji, moraš da mu pomogneš. Ako neko ne može da naloži vatru, moraš da mu pomogneš. Ako neko ne postavi šator kako treba, pa noću padne kiša i voda uđe u šator, svi će biti mokri“
Učenje života bez tehnologije
Majkl Ajzner i danas učestvuje u organizaciji kampova za decu širom sveta. I danas se insistira na pravilima kada je reč o tehnologiji:
- Bez elektronike. Nema iPoda, mobilnih telefona, igrica. Mogu se koristiti u autobusu ili avionu na putu do kampa, ali se po dolasku zaključavaju u sef.
- Mobilni telefoni nisu dozvoljeni čak ni za fotografisanje.
„Ovo bi, samo po sebi, mnoge roditelje moglo da ubedi da razmisle o vaspitanju svoje dece. Kamp je za to odličan primer. Pri tom, i sami roditelji bi mogli da razmisle o sebi i načinima kako mogu da se na neko vreme ’isključe’ sa tehnologije“, jedna je od dobrih preporuka velikog Majkla Ajznera koji sada ima 83 godine i uživa ugled medijskog gurua.
