Brojne studije do danas izvedene pokazuju da je multitasking neefikasan. To znači da nema efekta kada radite na više zadataka u isto vreme ma koliko se vama čini da uspevate, da imate ’moći hobotnice’. Naučnici koji se bave ovom aktuelnom temom iznose rezultate kojim potvrđuju da vas multitasking zapravo čini manje efikasnim i produktivnim.
Druga istraživanja koja se oslanjaju na pomenuta dokazuju da vas multitasking zapravo zaglupljuje. Studija objavljena u New Atlantic-u pokazala je da obavljanje više aktivnosti koje zahtevaju kognitivne funkcije smanjuju IQ za oko 10 poena.
Multitasking i alati zaglupljuju
Jedan od naučničkih komentara za širu javnost glasio je:
„Nije smešno niti je zabavna činjenica da najviše korišćeni ‘alati za produktivnost’ (imejl, sms poruke i druge, različiti četovi) mogu da vas zaglupe i zaneme kakav je i kamen.“
Zato i nije neobično što su produktivni ljudi usredsređeni na obavljanje jedne stvari ili zadatka u jednom trenutku. Tu jednu stvar oni rade izuzetno dobro, a zatim prelaze na sledeću. Zatim i nju obavljaju dobro, čak odlično.
Istraživači ovakav pristup obavljanju zadataka ovako objašnjavaju:
„Ovi ljudi ne procesuiraju paralelno. Ne rade, ili, tačnije, ne razmišljaju o više stvari u isto vreme. Delimično zato jer je to nemoguće, koliko god vi želeli da mislite da možete paralelno da procesuirate, obrađujete određene informacije i rešavate zadatke.“
Kako Adam Gezli i Leri Rosen pišu u knjizi The Distracted Mind:
„Kada istovremeno radimo na više ciljeva koji se takmiče za kognitivne resurse, vaši mozgovi se prebacuju sa zadatka na zadatak. Vaši mozgovi ne procesuiraju paralelno.“
Drugim rečima, vi možda radite na dve stvari istovremeno, ali ne stvarno. Zapravo se prebacujete sa jedne na drugu i pri tom se prilično trošite u svakom smislu.
Kako je Napoleon koristio ormariće?
Tajna je u tome što produktivni ljudi prihvataju, tačnije, oslanjaju se na moć fokusa.
Pomenuti istraživači navode Napoleona kao primer i njegove mentalne ormariće.
Ovako piše Endrju Roberts, Napoleonov biograf i istoričar:
„Napoleon je bio u stanju da podeli svoj život i to na prilično izvanredan način, mnogo bolje i više nego većina državnika i velikih vođa. Mogao je potpuno da zatvori jedan deo svog uma za ono što se dešava u ostatku. On sam je to uporedio sa procesom otvaranja i zatvaranja fioka u ormaru.
Uoči bitke, dok su ađutanti dolazili i odlazili sa naredbama za njegove maršale i izveštajima od njegovih generala, mogao je da diktira svoje misli o osnivanju škole za devojke, a nedugo nakon što je zauzeo Moskvu postavio je propise koji regulišu Francusko državno pozorište.“
Ovakav pristup obavezama može da zvuči više kao nedostatak pažnje nego fokus. Ipak, treba imati na umu da je Napoleon imao mnogo toga na stolu da rešava i mnogo se toga dešavalo.
„Možda ne pokušavate da osvojite Evropu, ali činjenica je da svako na svojoj glavi nosi mnogo šešira“, komentar je istraživača.
Napoleon bez multitaskinga
Uz to, Napoleon nije ni pokušavao da precesuira ili obrađuje više stvari istovremeno. Bio je neumorni ’serijski procesor’, kako pišu biografi. Prema jednom od njegovih ađutanata, osoblje se divilo Napoleonovoj izvanrednoj sposobnosti da ’skloni ili usmeri svu svoju pažnju na šta god želi.“
Sam Napoleon je svoju sposobnost da podeli i usredsredi misli uporedio sa mentalnim ormarom:
„Različiti predmeti i različiti poslovi su raspoređeni u mojoj glavi kao u ormaru. Kada želim da prekinem jedan tok misli, zatvorim tu fioku i otvorim drugu.
Da li želim da spavam? Jednostavno zatvorim sve fioke, i eto me – zaspao sam“ govorio je Napoleon.
Ipak, u svemu ovome postoji izuzetak. Iako su mnogi uspešni poslovni ljudi uvereni da mogu da obavljaju više poslova u isto vreme i da je nemoguće da je Napoleon umeo da zatvori sve fioke i ormariće i zaspi kao beba, u tome ima istine. Delimično.
Planirajte dok krečite
Sve zavisi od tipa posla koji obavljate ili zadataka kojima se bavite. Kako Gezli i Rosen pišu, „Ako jedan ili više zadataka mogu da se automatizuju kao refleks, onda se lako mogu obavljati istovremeno sa drugim zadatkom bez mnogo posledica.“
Zato možete da razmišljate o knjizi koju pišete dok krečite zidove. Zato možete da vežbate ili tražite ključnu rečenicu za govor dok slažete veš. Zato možete da organizujete i merite prednosti i mane lansiranja nove linije proizvoda dok sređujete radni prostor.
Jednostavni fizički zadaci koji zahtevaju malo ili nimalo razmišljanja nisu ometajući. Zapravo, kako neke studije pokazuju, obavljanje besmislenih zadataka može da poveća vaš nivo kreativnosti i inovacije.
Ako otvorite jednu fioku da biste radili nešto o čemu ne morate da razmišljate (krečite, slažete veš, brišete pod), onda je u redu da otvorite drugu fioku. Niko ne kaže da cela vaša pažnja mora biti usmerena na pražnjenje sudopera.
Ali ako radite nešto što zahteva razmišljanje, nešto što je važno, nešto što je bitno, otvorite tu fioku i samo tu fioku. I ne otvarajte drugu dok prvu ne zatvorite. Multitasking nije za preporuku.
