Slovenija je godinama važila za jedno od najstabilnijih tržišta rada u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Međutim, zemlja sa svega nešto više od dva miliona stanovnika sada ulazi u period koji ekonomisti nazivaju „demografskim šokom“ – u naredne tri godine između 12 i 14 odsto zaposlenih moglo bi da napusti tržište rada zbog odlaska u penziju. Taj proces već sada otvara pitanje kako će slovenačka privreda, koja se već suočava sa nedostatkom radne snage, održati privredni rast i konkurentnost.
Prema podacima koje prenosi Radio-televizija Slovenije, više od 114.000 zaposlenih u Sloveniji trenutno ima između 61 i 64 godine, što predstavlja generaciju koja će u periodu od 2025. do 2028. godine postepeno izlaziti sa tržišta rada. Direktorica kompanije Adecco Slovenija Mirela Kurt upozorava da će upravo ova generacijska smena predstavljati jedan od najvećih izazova za slovenačku ekonomiju u narednoj deceniji.
Zemlja sa rekordno niskom nezaposlenošću
Paradoks slovenačkog tržišta rada jeste to što se problem pojavljuje u trenutku kada zemlja beleži istorijski visoku zaposlenost. Stopa nezaposlenosti u Sloveniji već nekoliko godina kreće se oko tri do četiri odsto, što praktično znači stanje pune zaposlenosti. Prema procenama OECD-a, nezaposlenost je tokom 2025. godine iznosila svega 3,2 odsto, dok Evropska komisija očekuje da će ostati ispod 3,5 procenata i tokom narednih godina.
Istovremeno, broj radno sposobnih stanovnika nastavlja da opada. Krajem 2025. godine Slovenija je imala oko 1,33 miliona stanovnika uzrasta od 15 do 64 godine, što je manje nego pre samo nekoliko godina. OECD upozorava da će upravo smanjenje radno aktivnog stanovništva postati jedan od glavnih ograničavajućih faktora ekonomskog razvoja zemlje.
Starenje stanovništva brže nego u većini EU
Demografski trendovi u Sloveniji posebno zabrinjavaju jer zemlja stari brže od proseka Evropske unije. Udeo stanovništva starijeg od 65 godina trenutno iznosi oko 20 procenata, a očekuje se da će do sredine veka porasti na gotovo 30 procenata. Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Slovenija u narednim decenijama biti među zemljama OECD-a sa najizraženijim procesom starenja stanovništva.
- Tesla ponovo ubrzava: Rekordna prodaja vraća optimizam, kompanija se sve manje oslanja samo na automobile
- Marsh nastavlja globalni rast i jača prisustvo u Srbiji
- Slovenačko tržište rada pred velikom smenom generacija: Ko će raditi kada u penziju ode svaki sedmi zaposleni?
- Kada ni 145 milijardi dolara nije dovoljno: Zašto Meta usporava u trci za AI agente
- Rekordna trgovina uprkos Trampovim carinama: Da li su SAD i EU previše povezani da bi „zaratili“?
Posledice nisu samo demografske. Veći broj penzionera znači veći pritisak na penzioni i zdravstveni sistem, ali i manji broj radnika koji pune budžet kroz poreze i doprinose. OECD procenjuje da će održavanje ekonomskog rasta biti moguće samo ukoliko Slovenija značajno poveća produktivnost rada i stopu zaposlenosti starijih radnika.
Nedostatak radnika već se oseća
Problem nedostatka radne snage nije nova pojava. Slovenačka privreda već godinama zavisi od radnika iz regiona, pre svega iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije i Kosova. Najveći manjak zaposlenih beleži se u građevinarstvu, transportu, zdravstvu, ugostiteljstvu i industriji.
Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o Sloveniji navodi da je rešavanje manjka radne snage postalo jedan od ključnih prioriteta ekonomske politike. Među merama koje se razmatraju nalaze se dodatna ulaganja u obrazovanje, podsticanje dužeg ostanka zaposlenih na tržištu rada i olakšavanje zapošljavanja stranih radnika.
Mladi traže sigurnost, ali i mogućnost razvoja
Iako poslodavci često ukazuju na nedostatak kvalifikovanih radnika, istraživanja pokazuju da mladi u Sloveniji imaju drugačije prioritete od prethodnih generacija. Prema podacima e-Studentskog servisa, mogućnost profesionalnog napredovanja danas je važnija od same plate, a visoko se kotiraju i sigurnost zaposlenja, kvalitet međuljudskih odnosa i prilike za usavršavanje.
Polovina mladih želi ugovor na neodređeno vreme, dok čak 22 odsto razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Istovremeno, najpoželjnija zanimanja nalaze se u zdravstvu i tehnološkom sektoru – od lekara i stručnjaka za robotiku do inženjera veštačke inteligencije.
Penzija sa 67 godina kao deo rešenja
Slovenačka vlada već je pokrenula reforme penzionog sistema. Prema najnovijim izmenama, starosna granica za odlazak u penziju biće postepeno povećana, a cilj reforme jeste da se što više građana zadrži na tržištu rada duže nego do sada.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da podizanje starosne granice samo po sebi neće biti dovoljno. Slovenija će morati istovremeno da poveća produktivnost, ubrza digitalizaciju, podstakne automatizaciju i nastavi sa privlačenjem stranih radnika kako bi sačuvala konkurentnost svoje privrede.
Za zemlju koja je godinama predstavljala primer uspešne tranzicije i stabilnog tržišta rada, predstojeća smena generacija mogla bi da postane najveći ekonomski izazov još od ulaska u Evropsku uniju.
