Nedavno održani Eurosong doneo nam je fantastične mimove ( onaj sa predstavnicom Francuske ste verovatno i sami upotrebili ili barem to poželeli) i nekoliko pitanja. Jedno je zašto Loreen nije skinula mikrofon posle nastupa ako nije očekivala da ponovo zapeva kao pobednica. Drugo: da li je finski predstavnik poslednjih meseci uopšte izlazio iz svog fluorescentnog bolero. Treće: kako su, zaboga, neke pesme uopšte uspele da se plasiraju u finale (Australijo, gledamo u vas)
Odgovor na poslednje pitanje imamo i jednostavan je. TikTok.
Ukoliko ste poslednjih meseci ulazili na ovu aplikaciju, sigurno vam je algoritam servirao bar jedan video u vezi sa Eurosongom – bilo da je u pitanju nastup takmičara ili video u kom neko lipsinkuje pesmu. Naime, EBU ( European Broadcasting Union) bila je dovoljno mudra da prepozna da je TikTok davno prestao da bude mesto na kom klinci igraju čudne koreografije. Prošle godine potpisali su partnerski ugovor u kom se kineska aplikacija angažuje da izvođačima pomogne da izgrade prisustvo na mrežama i kreiraju atraktivan sadržaj, koji na koncu, može da im donese više glasova.
A kako je uopšte TikTok postao ključni promotivni alat muzičke industrije i važan deo storytellinga izvođača?
U ranim danima striming platformi, izvođači su pohrlili da tu objavljuju svoje pesme. Doživeli su ih kao svojevrsnu demokratizaciju muzike, koja nepoznatim talentima omogućava da stignu do publike. Međutim, zbog ogromnog broja umetnika na platformama, njima je postalo još teže da dopru do potencijalnih slušalaca.
A onda je na scenu stupio TikTok i potpuno promenio muzičku industriju.
TikTok je postao muzički hub
Kompanija ima globalni tim čiji je zadatak da radi sa umetnicima, pregovara o licenciranju sa nosiocima prava i kreira nove načine kojim će platforma svoj kulturni uticaj pretvori u stalni prihod. Tako je TikTok postao hub na kom izdavačke kuće promovišu nova izdanja. Naime, čak dve trećine korisnika aplikacije potražiće određenu pesmu na striming platformama nakon što ju je čulo na TikToku.
Pored dobro poznatih music challenge videa ili AR filtera kao načina promocije, izdavačke kuće redovno plaćaju i takozvane general-interest accounts da koriste pesme kao podlogu svog videa. Tu, pre svega, spadaju ASMR videi – koji izgledaju šašavo ali deluju. Primera radi, milione pregleda imaju snimci hidraulične prese koja mrvi najrazličitije predmete ili sečenja sapuna skalpelom. Zato su oni idealna pozicija za plasman muzičke numere. Pesma „Dreams“ grupe Fleetwood Mac našla na Billboard Top 100 listi ravno 43 godine nakon što je objavljena, zahvaljujući 40-godišnjem skejteru iz Ajdaha koji se snimao kako jezdi ulicama i pije sok iz tetrapaka uz nju.
Stvara zvezde umesto radija i televizije
Umesto da na TikTok-u promovišu tek objavljene numere, neki umetnici ga uključuju još ranije u svoj kreativni proces. Kanadski reper Tiagz je napravio bazu od 4,2 miliona obožavalaca na ovoj aplikaciji tako što je napisao pesme koje su direktno upućivale na popularne mimove i trendove aplikacije, efikasno koristeći njene algoritme za pretragu i preporuke sadržaja.
I dok su nekada radio i televizija bili mediji koji su stvarali zvezde, danas je to TikTok – to je mesto gde se pesme „zavrte“ i steknu popularnost. Tradicionalnim medijima, koji polako „prirodnim odlivom stanovništva“ ostaju bez publike, ostaje samo da mudro iskoriste taj talas. Neka Gen Z publiku dovedu na svoje offline frekvencije, puštajući im izvođače koje su oni upoznali i zavoleli online.
[…] Kako je TikTok promenio muzičku industriju? […]