Učite od Pikasa kako se naplaćuje

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Postoji nekoliko verzija čuvene anegdote iz života Pabla Pikasa, velikog umetnika prve polovine prošlog veka, u kojoj on za svoj crtež traži nerazumno mnogo novca. Mit ili ne, ova anegdota je ušla u stručnu poslovnu literaturu kao ’Pikasov paradoks’.

Pikaso prodaje

Zajedničko u svim verzijama ovog događaja iz Pikasovog života je da je slikaru prišla gospođa iz visokog društva pruživši mu salvetu. Zamolila je Pikasa da joj nešto na salveti nacrta. Rekla je da će joj biti zadovoljstvo da plati koliko slikar kaže.

Pikaso je izvadio olovku iz džepa i na ponuđenom papiru nacrtao kozu za nekoliko trenutaka.

To će vas koštati 10 hiljada dolara“, rekao je i pružio gospođi nalogodavcu iscrtanu salvetu.

Ali, to ste nacrtali za manje od 30 sekundi!“, zapanjena iznosom gospođa se pobunila.

Ne“, mirno je odreagovao Pikaso.

Trebalo mi je 40 godina da ovo nacrtam“, dodao je.

Manje vremena isto novca

Biografije velikih umetnika beleže mnogo sličnih detalja. Tako je i američki slikar Džejms Meknil Visler na jednoj od sudskih parnica sa likovnim kritičarem Raskinom potvrdio da je jednu svoju sliku naplatio 100 gvineja (stari britanski zlatnik).

Oho! Dva dana! Sliku koju ste izradili za dva dana naplatili ste 100 gvineja!“, optuživali su Vislera.  

Ne, naplatio sam životno znanje“, odgovorio je Visler.

Priča o bravaru koju navodi Džef Hejden u razgovorima o motivaciji nosi istu poruku – uloženo vreme, rad i iskustvo koštaju i moraju se naplatiti.

Početnik bravar završi posao za sat vremena i naplati 100 dolara. Mušterija je zadovoljna. Nekoliko godina kasnije, taj isti bravar radom stiče veštinu i znanje i dolazi na poziv kod stare mušterije. Ovoga puta on popravlja bravu za 15 minuta i naplaćuje isti iznos.

Odlično, ali radio je samo 15 minuta za isti novac. Kako može da naplati istih 100 dolara?!“, piše Hejden.

Baš kao i u ’Pikasovom paradoksu’, bravar nudi isti rezultat za isti novac samo ulaže manje vremena i korisnik usluge njenu vrednost doživljava potpuno drugačije. ’Kako možete da naplatite isti iznos za posao u koji ste uložili mnogo manje vremena?’.

Šta je vrednost?

Džef Hejden ovim primerom poziva na razmišljanje o krajnjim rezultatima koji su daleko važniji od novca i utrošenog vremena.

Ne treba da se bavite satima koje vaši zaposleni potroše da bi završili svoj posao ili mestom odakle ga obavljaju. To je sve nebitno. Broje se razultati. Ako brinete o tome koliko rade i gde rade, trebaće vam za to mnogo mentalne energije i vremena, a to sebi ne možete da priuštite“, napisao je Hejden.

Ako želite da rešite Pikasov paradoks, moraćete da razvojite ’sate’ i ’trošak’.

Ono što vredi je da je korisnik vaše usluge zadovoljan, a koliko je vama trebalo vremena, nebitno je. Možda ste uložili u softver ili bilo koju vrstu automatizacije koje će vam značajno uštedeti vreme u poslu. To se ne tiče vašeg klijenta, to je vaše ulaganje koje će takođe ući u cenu. Tako je i Pikaso naplatio svoje vreme, rad, talenat i ime i prezime, na kraju.

Naplaćuje se ono što je krajnji rezultat – Pikasova koza na salveti ili brava koja besprekorno radi.

Ako ste zaista dobri u nečemu, možda je vaših sat vremena nečijih 10 sati da biste na kraju ponudili isti prizvod koji predstavlja vrednost“, dodao je savetnik Džef Hajden.

1 KOMENTAR

  1. […] Postoji nekoliko verzija poznate anegdote iz života Pabla Picassa, velikog umjetnika prve polovice prošlog stoljeća, u kojoj je on za svoj crtež tražio nerazumno veliki novac. Mit ili ne, ova anegdota je ušla u stručnu poslovnu literaturu kao ‘Picassov paradoks’,prenosi bonitet. […]

Komentari su zatvoreni.

Preporučujemo

Pratite nas