Psiholozi i istraživači upozoravaju: Veštačka inteligencija izaziva „obrnuti Daning–Krugerov efekat“. Ako mislite da odlično poznajete AI alate i znate kako da ih koristite, verovatno ste previše samouvereni.
Daning–Krugerov efekat, nazvan po dvojici psihologa koji su ga opisali još 1999. godine, objašnjava poznatu pojavu iz svakodnevnog života: ljudi koji najmanje znaju o nekoj temi često su najviše uvereni u svoje znanje. Istinski eksperti, koji razumeju složenost oblasti, obično su oprezniji i skromniji.
Ovaj efekat postao je popularan način da se na internetu „prozovu“ samouverene neznalice, ali izvorna poruka psihologa bila je upozorenje: „Verovatno znaš manje nego što misliš.“
To je korisna lekcija bez obzira na doba, ali u eri veštačke inteligencije potrebna je nova verzija – „obrnuti Dunning–Kruger efekat“, kažu psiholozi i istraživači. Novo istraživanje pokazuje da čak i ljudi koji se smatraju AI ekspertima ozbiljno precenjuju sopstvene veštine.
Kada samouverenost preraste u iluziju znanja
Tim sa Univerziteta Aalto u Finskoj istraživao je odnos između samoprocene znanja i stvarne sposobnosti u korišćenju AI alata. Oko 500 učesnika rešavalo je logičke zadatke slične onima sa prijemnih ispita za pravni fakultet. Polovina je smela da koristi alate poput ChatGPT-ja, a polovina nije.
Svima je testirana AI pismenost i zamoljeni su da procene koliko su dobro uradili zadatke.
Klasični Daning–Kruger bi predvideo da će najmanje vešti učesnici najviše preceniti svoj učinak. Međutim, dogodilo se suprotno.
„Otkrili smo da su baš najiskusniji korisnici AI-ja najviše precenili svoje sposobnosti“, izjavio je koautor studije Robin Velš. „Kod AI alata, klasični Daning–Kruger efekat nestaje. Što je veća pismenost o veštačkoj inteligenciji, to je veća prekomerna samouverenost.“
Niko ne proverava AI odgovore
„Ovaj rezultat je zabrinjavajući. Svet već ima dovoljno problema sa početnicima koji misle da sve znaju. Ali, ako sada i stručnjaci postaju slepo samouvereni, rizik postaje ogroman“ naveli su istraživači.
Prema jednoj obimnijoj analizi kompanije Exploding Topics, 92 odsto korisnika nikada ne proverava tačnost AI odgovora, iako su poznati slučajevi da modeli poput ChatGPT-a i dalje „haluciniraju“ podatke, prave činjenične greške i povlađuju korisnikovim zabludama.
Velš objašnjava:
„Ljudi su jednostavno pretpostavljali da će AI sve rešiti umesto njih. U većini slučajeva zabeležili smo da su imali su samo jednu interakciju što znači da su slepo verovali sistemu.“
Samouverenost vaš najveći rizik
Ako sebe smatrate AI stručnjakom, ovo istraživanje bi trebalo da vas natera da zastanete. Možda zaista imate natprosečno znanje, ali to ne znači da ste imuni na preteranu samouverenost.
Postoji mnoštvo saveta kako da dobijete bolje rezultate od ChatGPT-ja, Gemini-ja i drugih modela. Ali, pre nego što pokušate da ih „nadmudrite“, setite se obrnutog Daning–Krugerovog efekta: što više znate, to je veća šansa da potcenite svoje „slepe tačke“.
A ako ste lider ili menadžer, imajte na umu da mnogi vaši zaposleni, bez obzira koliko uverljivo govore o AI alatima, verovatno značajno precenjuju svoje veštine.
Zato je, kako zaključuje istraživanje, pravo vreme da sa njima razgovarate o skromnosti, oprezu i kritičkom razmišljanju u korišćenju veštačke inteligencije.
