Pitajte čitav niz stručnjaka kako da postupate mudrije, pametnije i dobićete isti, kontraintuitivan odgovor: osvestite i priznajte sve situacije u kojima ste postupili glupo.
Rado citirani Čarli Manger, desna ruka Vorena Bafeta, više puta je savetovao „da treba da se trudite da ne pravite glupe greške umesto što se uporno trudite da budete genijalni“.
Džef Bezos je poznat po tome da u intervjuima za posao traži ljude koji su spremni da priznaju greške.
Niz uglednih profesora slaže se da je ovakva intelektualna poniznost jedan od najefikasnijih načina da postupate pametnije. Psiholog Dejvid Daning, poznat po proučavanju gluposti, tvrdi da je najbolji način da izbegnete glupe poteze je da pazite na sopstveno preterano samopouzdanje. Stiven Pinker sa Harvarda predlaže da se usredsredite na to „da budete u pravu, a ne da se osećate kao da ste u pravu“.
Poniznost, a ne ponos
Psiholog Adam Grant kaže sve to nešto drugačije. U knjizi Razmisli još jednom, savetuje ljude da pokušaju što češće da razmišljaju kao naučnici. „Da biste to učinili, morate više da vrednujete poniznost nego ponos, a radoznalost više nego uverenje“, objašnjava Grant i dodaje:
„Tražite razloge zbog kojih biste mogli da pogrešite, a ne samo razloge zbog kojih biste sigurno bili u pravu.“
Sve ove preporuke svode se na isto:
- ne vezujte se previše za svoje ideje
- aktivno tražite dokaze koji ih potvrđuju ili opovrgavaju
- menjajte mišljenje kada dokazi opovrgnu vaša uverenja.
To je, u osnovi, dobar sažetak naučne metode.
Nadmašiti konkurente
Mnogi iskusni i pametni ljudi kažu da će ovakav naučni pristup svakoga učiniti inteligentnijim a nekoliko stotina godina istorije pokazuje da funkcioniše u istraživanju prirodnog sveta. Sada novo istraživanje pruža i dokaze.
Istraživanje je sprovedeno na evropskoj poslovnoj školi Insead i nedavno je objavljeno u časopisu Strategic Management Journal. Istraživači su posmatrali i pratili 759 startapova u Milanu i Londonu kako bi procenili koji pristup razvijanju kompanije daje najveće šanse za uspeh. Odgovor nije bio bilo koji poslovno-školski sistem. Bio je to način razmišljanja.
„Moje kolege i ja otkrili smo da su kompanije koje su prigrlile praksu rigoroznog formulisanja i testiranja hipoteza značajno nadmašile svoje konkurente“, piše Kjara Spina.
Osnivači koji su koristili ovaj pristup ne samo da su uspešno pravili zaokrete kada je to bilo potrebno, već su i zarađivali više novca.
„Od 25 procenata kompanija koje su imale nejveće prihode u našem poslednjem istraživanju, one koje su koristile naučnu metodu zaradile su u proseku 28.000 evra više nego kompanije u kontrolnoj grupi tokom trajanja eksperimenta. U kompanijama na samom vrhu, razlika je iznosila čak 492.000 evra.“, navodi Spina.
Kada nije glupo?
Kjara Spina staje u odbranu ovakvom naučnom prostupu poslovanju i nudi koristan okvir u četiri tačke:
- Počnite sa teorijom – krenite od svoje najjače intuicije, ali budite spremni da testirate alternativne teorije ako je potrebno.
- Postavite hipoteze – jasno definišite svoja pojedinačna pretpostavljena uverenja o poslovnoj ideji.
- Potvrdite hipoteze – osmislite eksperimente da ih testirate.
- Doradite i ponovo testirajte – neprestano usavršavajte svoje teorije na osnovu rezultata eksperimenata.
U intervjuu za Inc.com Adam Grant je u znak podrške ovakvom poslovnom pristupu dao konkretne savete o tome kako preduzetnici mogu više da razmišljaju kao naučnici. Njegove ideje uključuju aktivno osmišljavanje načina na koje biste mogli da grešite, oslanjanje na poverljive kolege da testiraju vaše ideje i proslava trenutka kada shvatite da ste pogrešili.
Drugi savetnici imaju još ideja, pa preporučuju da se naterate da zamislite najgori mogući scenario u datoj situaciji, da stalno podsećate sebe na oblasti svog neznanja i da naučite da razmišljate u verovatnoćama.
Specifični načini primene ovog pristupa razlikovaće se u različitim situacijama, ali jedna stvar se čini očigledno doslednom bez obzira na to šta pokušavate da postignete:
Vaš pristup će biti mudriji i šanse za uspeh veće ako u svoje poslovanje unesete dozu naučnog razmišljanja.
