Vladeta Jerotić, književnik, voljeni i cenjeni psihijatar, miljenik i „svetionik“ nacije kako se o njemu može pročitati, rođen je na današnji dan pre 100 godina. Preminuo je 2018.
„Trudite se, ništa drugo nema. Trudite se, tražite smisao života. Čovek ne mora da bude ni psihijatar ni filozof pa da se upita ’Kakvog smisla ima moj život?’. Naravno, ne mogu ni zamisliti da negde na Zemlji postoji čovek koji se bar jedanput nije pitao ’Kakav život ima smisla?’, u jednom od svojih poslednjih predavanja studentima matematičkog fakulteta poručio je književnik, psihijatar Vladeta Jerotić, filozof i hrišćanin koji je ljudima menjao živote.
„Ovde, na Balkanu, ljudi su se sigurno pitali o smislu života. Znate kada?
Najčešće kad ide nešto loše, kad neko umre, kad izgube posao, kad nemaju posao, kad su bolesni, kad je neka velika nevolja. A gde su prirodne katastrofe, poplave, zemljotresi?“ dodao je.
Od čega nam se valja braniti?
Čini se da je malo tema o kojima za života Vladeta Jerotić nije promišljao, raspravljao, pisao. Sve što se tiče čovekove prirode, ljudskih odnosa i života nije zaobilazio. U velikom broju tekstova koje je ostavio za sobom, kao i zadužbinu i izdavačku kuću, Jerotić je pisao o svemu što jedan ljudski život čini ljudskim.
U knjizi Samo dela ljubavi ostaju u jednom od poglavlja, Jerotić pokreće veliku temu koja se tiče svakoga bez obzira na životnu dob, obrazovanje, pozvanje i profesiju.
Vladetić pita: Od čega nam se sve valja braniti? Danas je ovo itekako aktuelna tema ako se uzme u obzir da su tehnološki izumi i svet digitalnog veoma dostupni i gotovo nezaobilazni, osmišljeni tako da im je teško odoleti. Dovoljno je malo zagrebati po aktuelnoj stvarnosti kako bi se svako suočio da manipulacijom, pojmom idealnog života, identifikacijom, pa i depresijom i samoćom.
„Mnogo je u današnje vreme raznovrsnih i sve lukavijih zamki koje vrebaju čoveka i prete da ga zarobe, a zatim, po mogućstvu i unište“, pisao je Jerotić nekoliko godina pred smrt.
„Iako nisam pristalica pretnji Apokalipsom, snažno doživljavam ubrzanje istorijskog toka koje donosi vrtloglavom brzinom promene političke situacije u svetu, napredak nauke koji mlade očarava, a stare sve više plaši. Naročito promene duhovnih i religioznih raspoloženja u svetu“, zapisao je siguran da nije jedini koji sve ovo vidi i oseća. Ali, pita se kako u tom kovitlacu zbivanja koje je sve teže izbeći, snaći se i opstati pogotovo kao pojedinci ili narodi na periferiji događaja. I još kako kao pravoslavan pojedinac i narod „razlikovati duhove i sačuvati sebe za Hrista i spasenje“
Zablude koje liče na istine
„Izneću samo neke od zabluda koje su počele mnogima da liče na istine, upravo onako kako sam ih sam doživeo.
- Nema nikakvih božanskih, apsolutnih istina. Sve su istine relativne, predstave o dobru i zlu takođe. Za ovo dovoljno dokaza pružaju istorija, geografija, etnologija. Svi su po malo u pravu, niko potpuno. Dopustimo da cvetaju svi cvetovi. Buket lepše miriše od pojedinog cveta. solidarnost ljudi može biti zasnovana jedino na uviđanju svih da ne postoje opšte istine, da su svi ljudi jednaki i da imaju iste ili slične interese i da je najbolje da počnu da se udružuju.
…Revoltirajte se prvo protiv sebe, pa onda protiv sveta… Prvo revolucija protiv zla u sebi, a potom revolucija protiv zla van sebe.
Budućnost sveta
Jerotić dalje piše o zabludi da će budućnost sveta počivati na jednog religiji jer su se sve religije, po negovim rečima osim budizma koji ne zauzima aktivan stav u istoriji, dovoljno kompromitovale i pokazale fanatične u čemu prednjače sve tri monoteističke religije.
- „Bratstvo ljudi koje treba da bude ostvareno, neće biti zasnovano na nekoj religioznoj istini niti na istini nekih političkih ili filosofskih učenja. Budućnost će biti zasnovana na ekonomskom dobru i daljim naprecima nauke koja će silno olakšati praktičan, svakodnevan život čoveka. Tradicija, nacionalnost i pripadnost religiji neće biti negirani, ali će zauzimati daleko niže mesto u hijerarhiji vrednosti nego što je to danas slučaj.
Pred neumitnom činjenicom da su svi ljudi podjednako smrtni i slabi ne pomaže nikakva ideologija, već praktično udruživanje ekonomskih interesa radi dobra svih. Ovakve ideje koje su ispunile um i srce prosečnog zapadnoevropskog i američkog građanina popunile su upražnjenost posle izgona Hrista iz čoveka“, piše Vladeta Jerotić.
Čovek je biološki zaista najslabije biće u prirodi. Instinkti su ga davno napustili, pa je tako izgubio sigurnost da zna šta mora da čini. Kada su pokušali da mu oduzmu tradiciju marksističkim idejama, tehnokratskim, prevashodnom značaju materijalnog blagostanja i takozvanog standarda za srećan život – čovek više nije znao šta treba da čini. A uskoro, po rečima Viktora Frankla, kako piše Jerotić, neće znati šta može da čini.
„To je trenutak koji je već uveliko nastupio u kome je čovek spreman da usled svoje pasivnosti, bespomoćnosti i depresije prihvati svaku sumnjivu i opasnu sugestiju:
Lažne religije – okultizma, lažne političke i druge ideje koje dolaze od novih, lažnih harizmatičnih vođa.
Predavanje sebe na milost i nemilost masovnim medijima: sumnjivoj štampi, radiju, televiziji koja je odavno postala droga.
Opšta zagađenost duhovnog vazduha danas u svetu potpomaže i ubrzava svaku drugu vrstu zagađenosti: vode, vazduha i zemlje i obratno“ u knjizi je zapisao Jerotić.
Jerotić o trećoj opasnosti
O trećoj klopki na koju upozorava Vladeta Jerotić ovako piše:
„Okruženi neprijateljima, političkim, ekonomskim, religioznim, mali narodi i pojedinci mogu da nađu spas samo u vraćanju svojoj tradiciji i istoriji. To je povratak svojoj naciji!…
Narod je u osnovi sugestibilan, povija se na jaču stranu, neobrazovan je i nesposoban da sam sudi o tako složenim događajima današnjeg sveta. Jaka nacija zahteva i jakog vođu, jer narod voli i traži vođe. Čovek je pre svega društveno biće i društveno delo, pa valja da ga „zdravo društvo“ i dalje formira.
Kako odgovoriti kao pravoslavni hrišćanin na ovaj treći, opasni izazov?
Treba najpre reći da je teza o večno nepunoletnim narodima, o čoveku kao zloj životinji koju treba stalno držati u strahu i pod prismotrom, stara teza u istoriji čovečanstva. Ovo tvrđenje su obnovili i primenili ga i Lenjin, Trocki, Staljin, Markuze. U osnovi svih ovih tvrdnji nalazi se darvinistički evolucionizam, ateizam i antropološki pesimizam, još više, prezir prema čoveku „takvom kakav je“ (vodi se, dakle, borba u ime čoveka „kakav treba da postane“!).“
Relativizam, nihilizam, prihvatanje materijalnog blagostanja kao smisla života „ovde i sada“, takozvana tolerancija prema svim idejama makar i najbizarnijim – sve su to za Jerotića reakcije i odgovori na religiozni ili ideološki fanatizam. Potcenjivanje apsolutnih vrednosti i „vertikale“ u neku ruku je i opasno jer tako nacije ili pojedinci postaju obogotvoreni.
