Viktor Frankl (1905-1997) je bio austrijski lekar, psihijatar, praktičar koji je iskusio život u četiri logora u tri ratne godine Drugog svetskog rata. Izgubio je sve svoje i našao se u surovim okolnostima ’od kojih je i košmar bio bolji’ i u situacijama koje potiru svaki tračak ljudske egzistencije. Mučenja, torture, ponižavanja i trpljenje bile su svakodnevica i Frankla i svih logoraša tog vremena.
Pa ipak, Viktor Frankl je preživeo, čudom, nekom vanzemaljskom voljom i snagom ili srećom. Pisao je, koliko je mogao u logoru, o svemu što je proživljavao, ali je rukopis izgubio baš kao i porodicu i sve materijalno što je smatrao svojim. Ubrzo, nakon rata 1945. za samo devet dana napisao je knjigu Zašto se niste ubili? koja je i danas odličan vodič za sve koji su se zatekli u krizi, zaglavljeni i bespomoćni, koji trpe i pate.
Viktor Frankl – ima smisla
Viktor Frankl i njegovo životno iskustvo i stručnost, rad sa studentima i pacijentima dali su veliki doprinos razumevanju ljudske patnje. On je sam svedočio o tome da život ima smisla. I, ne samo da ima smisla, već ga zadržava u svim uslovima i u svim okolnostima, ma kako se one čoveku činile teškim i neizdržljivim.
Viktor Frankl je objavio oko 40 knjiga, ali ova jedna Zašto se niste ubili? koja je u neku ruku i lična ispovest, knjiga iskustva sa granice života, namenjena je svima koji su zaglavljeni bez obzira na razlog.
Mnogo je ljudi koji se suočavaju sa onim ’ljudskim’ pitanjima o smislu. Ima li smisla patnja i ima li smisla trpeti, može li se sve to izdržati? Frankl i u ovoj knjizi i ostalim koje je pisao tvrdi da ima. Životni smisao se traži u radu, ljubavi i trpljenju, i za to je sposoban svaki čovek bez obzira na uzrast, karakter, sredinu u kojoj živi, veru ili pamet i obrazovanje.
U budućnost
„Dok sam pisao knjigu, u ime verodostojnosti sam savladavao svoju odvratnost prema svakom egzibicionizmu. Zato sam prvobitno hteo da knjigu objavim anonimno i na prvom omotu nemačkog izdavača zaista nema imena autora. Ali, prijatelji su me uverili da ipak za sve napisano treba da garantujem svojim imenom.
Moglo bi se pomisliti da knjiga objavljena pre toliko godina danas ne može da bude aktuelna. Ali, naprotiv. Desilo se da je aktuelnija nego ikad jer živimo u vremenu kada ljudi sve više pate zbog osećaja besmisla i praznine života. Toliko se ovo stanje širi da je zadobilo svetske razmere. Sa ovom masovnom neurozom, ako smem tako da je nazovem, ne mogu da izađu na kraj ni psihoanaliza ni individualna psihologija, ni bihejviorizam. Potreba je psihoterapija koja se usredsređuje baš na smisao“, zapisao je Viktor Frankl u uvodnom delu Zašto se niste ubili?
Život, dakle, ima smisao po Franklu. I smisao zadržava do kraja. Ali, od presudnog značaja za svakoga je da se preda tom smislu. Pouka koju je dobio u logorima i teškim danima je ovakva: šansu da prežive imaju samo oni koji su psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na smisao čije ih je ostvarenje u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je čekala s ljubavlju.
Živi kao da je drugi put
Traženje životnog smisla u radu, ljubavi i trpljenju – to je najbolja terapija i za to je po Franklu svako sposoban. Šta je uopšte smisao života? Viktor Frankl piše:
„Sumnjam da terapeut može na to pitanje da odgovori uopšteno. Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije toliko važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života pojedinca u datom trenutnku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno – nema najboljeg koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika. Isto važi i za čovekovu egzistenciju.
Ne treba tražiti apstraktni smisao života. Svako u životu ima svoju specifičnu misiju, da ostvari konkretan zadatak. U tome niko ne može da ga zameni i njegov život ne može da se ponovi. Svako ima poseban zadatak i šansu da ga ostvari.“
Posle svojih iskustava i iskustava njegovih pacijenata, Viktor Frankl tvrdi da svaka životna situacija predstavlja izazov čoveku i pred njega postavlja problem koji treba da reši. Tako se pitanje o smislu života može okrenuti – ne pita čovek za smisao života, već život njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. Životu može odgovoriti jedino ako odgovara za svoj život tako što će biti odgovoran.
Viktor Frankl piše:
„Živi tako kao da sada živiš po drugi put i kao da si prvi put pravio greške koje bi i sada mogao da napraviš!“ i navodi da je ovo kategorički imperativ logoterapije kako je nazvao svoj terapeutski pravac.
Viktor Frankl i primer patnje
Trpljenje je treći put pronalaženja smisla u životu.
„Kada god smo suočeni da neizbežnim i nerešivim situacijama, kada moramo da se suočimo sa sudbinom koju ne možemo izmeniti…, pruža nam se poslednja šansa da ostvarimo najveću vrednost, da ispunimo najdublji smisao, smisao trpljenja. Iznad svega važan je stav prema trpljenju, stav kojim prihvatamo svoje trpljenje“ jedno je od razumevanja ljudskih izazova po Franklu.
Dao je primer razgovora sa jednim lekarom koji je došao po pomoć zbog teške potištenosti i tuge. Nije mogao da preboli gubitak svoje žene koja je umrla pre dve godine.
„Kako da mu pomognem? Šta da mu kažem?, pitao se Frankl. Pitao sam ga: ’Šta bi se desilo da ste prvo umrli vi i da je vaša žena morala da vas nadživi’?
Oh!, rekao je. To bi bilo užasno za nju. Mnogo bi patila.
Na to sam odgovorio: Vidite, doktore, ona je te patnje pošteđena, vi ste je toga poštedeli. Ali, sada morate da platite time što ste je nadživeli i što je sada oplakujete.
Nije odgovorio ni reč, samo mi je stisnuo ruku i napustio moju ordinaciju.
Trpljenje prestaje to da bude kada dobije smisao, na primer, smisao žrtve“, u poglavlju Smisao trpljenja napisao je psihijatar i logoterapeut Viktor Frankl.
