Profesor prava Džoel Bakan (64) jedan je u nizu savremenih kritičara poslovne raspodele snaga u svetu. Jedan od zadataka koji je sebi postavio pre oko 20 godina je da proceni ’mentalno zdravlje’ korporacija prema standardnim merilima koja važe za ljude. Poduhvat je zanimljiv, pre svega, a za mnoge analitičare sasvim opravdan.
Mentalno zdravlje koporacija
Knjiga Džoela Bakana Korporacija: Patološka težnja ka profitu i moći na koju se oslonio da bi objavio istoimeni dokumentarac, prevedena je na 20 jezika, a film je nagrađen na više festivala. ’Mentalno zdravlje’ korporacija kojim se Bakan bavi ima opravdanje pre svega jer su to ’pravna lica’ još od kraja 19. veka.
U razgovoru koji su vodili dr Mate Gabor, lekar i psihoterapeut, ekspert za bolesti zavisnosti i traume, i Džoel Bakan, profesor je rekao doktoru Mateu:
„Posmatrano iz tog ugla, mnoge korporacije prema svim kriterijumima možemo da svrstavamo u sociopate bez savesti. Ne mare za posledice svojih radnji, ne povinuju se društvenim i pravnim normama, ne osećaju grižu savesti i kajanje.“
Dr Mate Gabor ovakvoj dijagnozi nije mogao da nađe manu, kako je zapisao u Mitu o normalnom. Kako drugačije iz perspektive mentalnog zdravlja posmatrati neodgovorna ’lica’ sa neograničenom moći, spremna da prikriju istine i šire laži sejući usput bolesti, pa i gore od toga?, bio je komentar psihoterapeuta.
Drugo mišljenje
Kad je tema mentalno zdravlje, pa još danas, pa još pravnih lica, svakako da svoj stav imaju i psihoanalitičari. Jedan od komentara dao je i Stiven Rajsner spreman da potvrdi da su narcizam i sociopatija glavne odlike korporativne Amerike. Ali, njegovo mišljenje je da je potpuno pogrešno u Americi 21. veka narcizam i sociopatiju posmatrati kao bolesti. Danas, to su strategije. I to prilično uspešne strategije pre svega u biznisu, politici i industriji zabave. I nije to samo američka slika.
Po mišljenju dr Matea, zabluda je da su danas antisocijalna ponašanja izuzetak, a ne pravilo. Ekonomista i nobelovac Milton Fridman objasnio je u čemu je zapravo reč:
„Recite vi meni – postoji li društvo koje ne pokreće pohlepa? Mislite da Rusiju ne pokreće pohlepa? Da Kinu ne pokreće pohlepa?… Svet će se vrteti sve dok pojedinci rade na ostvarenju svojih ličnih interesa“, rekao je Fridman pre 15 godina u jednom televizijskom šou programu.
Izneo je i jedno gvozdeno pravilo:
Biznis ima jednu jedinu društvenu dužnost – da koristi svoje resurse i obavlja poslove radi povećanja profita. Dr Mate primećuje izraz ’društvena dužnost’ koja je zapravo zabrinjavajuća u ovom pravilu. Da li je korporativni kapitalizam zasnovan na pojedinačnim interesima ljudi ono što je najbolje za sve? – pita dr Mate Gabor, a pomenuti nobelovac Fridman je dao svoj nedvosmislen odgovor. To je, dakle, normalno.
Mentalno zdravlje i sreća u boci
Profesor prava Bakan priznao je da je ranije korporacije doživljavao kao patogene organizme koji truju ’zdravo demokratsko društvo’. Više u to ne veruje. „Patologija je metastazirala – patogen je zarazio domaćina“, rekao je Bakan, a zabeležio je dr Mate u Mitu o normalnom.
I, kako ti pojedinci i korporacije uspevaju da ostvare svoje interese? Kakva je ta kultura gde im to polazi za rukom?
Sve potiče od kulture gde mnoge velike korporacije koje vlade ne uspevaju da kontrolišu, lukavo targetiraju nervna kola u mozgu zadužena za zadovoljstvo i nagrade da bi stvorile kompulzivno zavisničko ponašanje. Zato i angažuju neuronaučnike i koriste aparate za funkcionalnu magnetnu rezonancu. Tako je neuronauka koja otključava misterije svesti i mozga, postala još jedna sluškinja za stvaranje profita. Tako je opravdano i postojanje neuromarketinga.
„Njihov cilj je da nam reklamiraju i prodaju sreću u boci“, rekao i endokrinolog Lustig. Ili u hamburgeru ili u novom pametnom telefonu i mnogobrojnim aplikacijama.
„Te korporacije se ponašaju kao beskrupulozni dileri droge na otvorenom i legalnom tržištu masovne zavisnosti“, potvrdio je Lustigove stavove Mate Gabor.
Zavisnost i profit
I, ono što sistemi prodaju kao sreću, zapravo je zadovoljstvo. Od razlike između ta dva zavisi da li će kompanija ostvariti profit ili gubitak. Kada kažete ’Ovo mi prija. Hoću još ovoga!’ tu je zadovoljstvo. To je osećaj koji se zasniva na i dopaminu i opijatima koji se javljaju u kratkotrajnim talasima.
Alia, kada svemu tome dodate i da se osećate ispunjeno i potpuno, za to je već zaslužan seratonin koji se luči sporije i postojanije. Teško je postati zavistan od seratonina, kaže dr Mate Gabor. Sve vrste zavisnosti zaposedaju sisteme mozga zaslužene za lučenje dopamina (podsticaj/motivacija) ili opijata (zadovoljstvo/nagrada).
Zadovoljstvo u odsustvu osećaja ispunjenosti, pogotovo u instant užicima, može da stvori zavisnost. Samim tim veoma je profitabilno. Dok osećaj ispunjenosti ne može da proda nijedan proizvod.
„Prava sreća nije roba zato što nikada ne zastari“ zapisao je dr Mate Gabor u poglavlju o sociopatiji kao strategiji u knjizi Mit o normalnom. Kad je tema mentalno zdravlje korporacija, autor je citirao i profesora Roberta Hera koji kaže da nisu sve psihopate u zatvoru. Siguran je da neke sede i u upravnim odborima.
