Vladeta Jerotić o strahu od uspeha. Ko su baksuzi?

Svaki neuspeh u životu svaki čovek doživljava na svoj, karakterističan, način. Nije važno da li se radi o nekoj ’intimnoj drami ili drami društvenih razmera’ kako je to pisao čuveni psihijatar Vladeta Jerotić.

Neko na neuspeh reaguje povlačenjem iz svake dalje borbe, ograđuje se od svake situacije koja bi podsetila na pretrpljeni poraz.

Neko drugi na doživljeni neuspeh reaguje još žešćim i odlučnijim postavljanjem zahteva sebi da se borba nastavi sve dok ne dovede do željenog uspeha.

Vladeta Jerotić i ljudski ciljevi

„Ciljevi ljudskog stremljenja, u svojoj suštini, gotovo su uvek isti:

• zadovoljavanje Erosa, pod kojim, zajedno sa Frojdom, podrazumevamo seksualni nagon
• i nagon samoodržanja i potrebu za važenjem, moći“,

u knjizi Čovek i njegov identitet piše psihijatar Vladeta Jerotić.

Nije lako ustanoviti, pokazati i dokazati koji je to faktor u čovekovom unutrašnjem ili spoljašnjem životu bio presudan i doveo do uspeha ili neuspeha. Svako u suštini teži da nađe najbolje načine i mogućnosti da sa što manje ličnih oštećenja dođe do cilja.

Ali, Vladeta Jerotić ovde posebno posvećuje pažnju baksuznom čoveku.

Baksuzan čovek

„Posebno je zanimljiv jedan tip ljudi koji je sam narod još davno i na svim jezicima sveta nazvao ’baksuz’. Frojd je bio jedan od prvih koji je u svom radu Oni koji stradaju od neuspeha osvetlio nerazumljivu psihologiju ljudi koji u borbi za neki životni cilj doživljavaju uglavnom samo poraze. I to često poraze tek onda kada su postigli željeni uspeh ili cilj“, napisao je Jerotić.

O kakvim je ljudima reč?

Reč je o ljudima koje svi poznajemo, kako tvrdi Jerotić, i kojih ima svuda. Oni koriste sva moguća sredstva, tačno i odmereno u dostizanju nekog cilja. Na primer:

• u osvajanju seksualnog partnera
• ili postizanju položaja u društvu.

Desi se da, u trenutku kada postignu svoj cilj i osete uspeh, „odjednom zataje i dožive neku lakšu ili težu katastrofu“ navodi Jerotić.

Na primer:

• polome ruku ili nogu
• razbole se od neke ozbiljnije bolesti
• ili postanu apatični ili depresivni

„Koliko ima studenata koji posle marljivih priprema za ispit odustanu od ispita ili padnu. Ili, drugi koji se svojski namuče za bolji položaj u društvu, kada dobiju položaj, pokažun se savršeno nesposobni da ga uspešno obavljaju. Nije ni mali broj mladoženja koji odustanu pred samo venčanje (kao, na primer, Kafka ili Kjekegor)“ o ovakvim nesupesima u uspehu piše psihijatar i otkriva u čemu je tajna.

U čemu je tajna?

Ovde se radi o strahu od uspeha.

Jerotić navodi nekoliko tipova.

• Jedni nikada ne postignu uspeh je što se više približavaju cilju, nesvesno sve više stvaraju sebi teže i nepremostivije prepreke koje ih sprečavaju u napredovanju.
• Drugi, na putu ka uspehu osećaju da sredstva koja koriste u toj borbi nisu dovoljno moralna niti zakonski opravdana, pa kad postignu cilj, ne doživljavaju nikakvo zadovoljstvo zbog uspeha. Čak, postaju depresivni ili jednim potezom poništavaju čitav zadobijeni uspeh.

„Nije malo onih koji zbog različitih trauma iz detinjstva ne očekuju nikakav uspeh jer smatraju da ga nisu zaslužili. Obično se tu radi o prestrogim autoritetom jednog od roditelja. Prestroga savest, nastala identifikacijom sa ovakvim roditeljem, sprečava takvog čoveka da u miru i radosti doživi bilo kakav uspeh. Takav sukob Ja i Nad-Ja u nesvesnom, nalazi se u osnovi ’baksuznih’ ljudi“, zaključuje ugledni psihijatar.

Vladeta Jerotić o omađijanima

Ovo je samo nekoliko tipova ljudi, kako Jerotić piše, ’omađijanih unutrašnjom sputanošću svoje neurotične ličnosti’. Oni uvek iznova doživljavaju neuspeh, ili kada uspeh ipak postignu, sve čine da bi ga poništili.