Volkswagen ulazi u najveće restrukturiranje u svojoj 89-godišnjoj istoriji. Cena tog zahvata mogla bi da dostigne čak 16 milijardi evra. Najveći evropski proizvođač automobila razmatra dodatno smanjenje broja zaposlenih. Pod znakom pitanja je i budućnost četiri velike fabrike u Nemačkoj.
Razlog je mnogo veći od klasičnog programa štednje. Volkswagen pokušava da promeni način na koji posluje u trenutku kada kineski proizvođači osvajaju tržište, proizvodni kapaciteti ostaju neiskorišćeni, a profitne marže su pod pritiskom.
Rojters, pozivajući se na izvor upoznat sa planovima kompanije, navodi da bi ukupni troškovi restrukturiranja mogli da dostignu oko 16 milijardi evra. Od toga bi čak 10 milijardi moglo da bude potrošeno na smanjenje broja zaposlenih.
Još 50.000 radnih mesta manje
Volkswagen je početkom septembra napravio jedan od najvažnijih poteza u svojoj novijoj istoriji. Nadzorni odbor jednoglasno je odobrio program „Budućnost 2030“.
Plan predviđa mogućnost ukidanja dodatnih 50.000 radnih mesta širom sveta. To dolazi povrh približno 50.000 pozicija koje su već obuhvaćene ranijim programom.
Kada se oba talasa saberu, Volkswagen bi mogao da ostane bez oko 100.000 radnih mesta. Prema informacijama koje je prvobitno objavio nemački Der Spiegel, a preneo Rojters, kompanija bi do 2030. mogla da izdvoji do 10 milijardi evra za smanjenje broja zaposlenih.
Novac bi bio korišćen za otpremnine, prevremene penzije i druge troškove povezane sa odlaskom radnika.
Rojters navodi da bi program mogao da obuhvati do 60.000 radnih mesta kada se uključe povezani troškovi i širi planovi kompanije. Volkswagen nije zvanično potvrdio procenu od 16 milijardi evra.
Četiri nemačke fabrike pod znakom pitanja
Još ozbiljniji deo plana odnosi se na proizvodnju. Četiri Volkswagenove fabrike mogle bi tokom naredne decenije da ostanu bez modela koje proizvode. To su Emden, Zwickau, Hanover i Neckarsulm.
Njihova sudbina još nije definitivno odlučena. Ali sama činjenica da Volkswagen razmatra prestanak proizvodnje pokazuje koliko se promenila situacija u nemačkoj automobilskoj industriji.
Prema Rojtersovom izvoru, potencijalno zatvaranje pogona u Emdenu i Zwickauu moglo bi da košta oko milijardu evra po fabrici.
Za Neckarsulm i Hanover procena je približno dve milijarde evra po pogonu. Ukupan potencijalni račun tako dolazi do dodatnih šest milijardi evra.
Zajedno sa troškovima smanjenja broja zaposlenih, račun restrukturiranja penje se na približno 16 milijardi.
Problem Volkswagena nije prodaja
Iza dramatičnih brojki nalazi se jednostavan poslovni problem. Volkswagen ima previše kapaciteta za količinu automobila koju realno može profitabilno da proda.
Kompanija navodi da je pre pandemije imala proizvodnu infrastrukturu projektovanu za približno 12 miliona automobila godišnje.
Danas želi da poslovanje prilagodi nivou od oko devet miliona vozila. Deo kapaciteta već je smanjen. Ali posao nije završen.
To znači da će neke fabrike morati da proizvode više, dok će druge ostati bez dovoljno posla.
Za Volkswagen je posebno problematično što se ta transformacija događa upravo u Nemačkoj, gde su troškovi rada i proizvodnje visoki, a sindikati imaju snažan uticaj na donošenje odluka.
Kineski proizvođači promenili su pravila igre
Najveći spoljašnji pritisak dolazi iz Kine. Volkswagen je decenijama bio jedan od najuspešnijih stranih proizvođača na kineskom tržištu.
Ali tržište na kojem su evropske kompanije nekada imale tehnološku prednost potpuno se promenilo.
Kineski proizvođači danas veoma brzo razvijaju električne automobile. Konkurentni su cenom, softverom i digitalnim funkcijama.
Počelo je na berzi, ali prava drama je iza fabričkih kapija Volkswagena
Kompanije poput BYD-a istovremeno postaju sve ozbiljniji konkurenti i u Evropi.
Associated Press ocenjuje da je upravo pritisak u Kini jedan od ključnih faktora koji su Volkswagen naterali na radikalnije promene. Pad profitabilnosti i tržišnog položaja pokazao je da postepeno smanjivanje troškova više nije dovoljno.
Evropska automobilska industrija zato više ne vodi samo borbu za tržišni udeo.
Vodi borbu za strukturu troškova.
Marža pokazuje razmere problema
Brojevi najbolje objašnjavaju zašto Volkswagen sada povlači tako radikalne poteze.
Operativna marža kompanije u prvoj polovini 2026. pala je na 3,8 odsto.
U 2022. iznosila je 7,9 odsto.
Drugim rečima, Volkswagen danas na svakih 100 evra prihoda zadržava znatno manje operativne dobiti nego pre samo nekoliko godina.
A cilj za 2030. veoma je ambiciozan.
Kompanija želi operativnu maržu od devet odsto.
To bi, prema zvaničnom planu Volkswagena, trebalo da znači operativni rezultat od približno 31 milijardu evra.
Polovina modela nestaje
Rezanje radnih mesta i proizvodnih kapaciteta samo je jedan deo transformacije.
Volkswagen želi da napravi i mnogo jednostavniju kompaniju.
Do 2035. broj modela trebalo bi da bude smanjen za približno 50 odsto.
Kompleksnost ponude trebalo bi da padne čak 75 odsto.
Volkswagen kakav poznajemo odlazi u istoriju: 100.000 radnih mesta nestaje, četiri fabrike čekaju sudbinu
Logika je jasna. Manje modela znači veći broj proizvedenih primeraka svakog od njih. To omogućava niže troškove razvoja i proizvodnje.
Istovremeno se smanjuje broj različitih komponenti, konfiguracija i tehnoloških platformi koje grupa mora da održava.
Volkswagen želi da objedini i elektronske arhitekture, softver, platforme i sisteme asistencije vozaču.
Devet miliona automobila i marža od devet odsto
„Budućnost 2030“ zato se može svesti na dve važne brojke. Devet miliona automobila godišnje.
I devet odsto operativne marže. Volkswagen više ne pokušava da izgradi proizvodni sistem za rekordne količine automobila. Želi manju i profitabilniju strukturu.
To je velika promena za kompaniju koja je decenijama gradila poslovni model na globalnom obimu, ogromnom broju modela i širokoj mreži fabrika.
Između 2027. i 2031. Volkswagen ipak planira oko 135 milijardi evra kapitalnih ulaganja i ulaganja u istraživanje i razvoj.
Dakle, kompanija ne pokušava samo da štedi.
Pokušava da oslobodi novac za tehnologiju i proizvode koji će odlučivati buduću konkurentsku poziciju.
Šta Volkswagenova odluka govori o nemačkoj industriji?
Priča o Volkswagenu odavno nije samo priča o jednoj kompaniji. Automobilska industrija jedan je od stubova nemačkog izvoza, industrijske proizvodnje i zaposlenosti.
Volkswagen je njen najveći simbol. Zbog toga mogućnost da četiri nemačke fabrike ostanu bez automobila koje će proizvoditi ima šire značenje.
Kineska konkurencija, elektrifikacija, američke carine, visoki evropski troškovi i tehnološka tranzicija sada istovremeno pritiskaju poslovni model koji je decenijama funkcionisao.
Volkswagen pokušava da odgovori rezovima kakvi su donedavno bili gotovo nezamislivi.
Račun bi mogao da bude 16 milijardi evra. Ali za nemačkog giganta mnogo je važnije drugo pitanje. Koliko bi koštalo da ne uradi ništa?
