„Živimo u zlatnom dobu „otkrivanja društvenih trendova“. Čuli ste za krize – „krizu demokratije“, „epidemiju usamljenosti“ ili „pad empatije“? Javne ličnosti, novinari i političari često koriste ovakve pojmove kako bi objasnili stanje u svetu, ali mnogi od tih trendova ispostavljaju se kao iluzorni“ u uvodnom tekstu o društvenim trendovima piše Adam Vejts socijalni psiholog i profesor. Posebno je zainteresovan za pitanja etike i organizacije menadžmenta.
Zašto ljudi vole da veruju u ovakve pojmove i trendove? – na ovo pitanje odgovara profesor Vejts.
Najveće aktuelne krize
Kriza demokratije je pojam koji označava navodni pad demokratskih standarda od 2010-ih. Ipak, istraživanje Andrjua Litla i Rejčel Meng, kako navodi Vejts, pokazalo je da se tvrdnje uglavnom zasnivaju na subjektivnim ocenama eksperata. Kada se pogledaju objektivniji indikatori, poput izbornih ograničenja i konkurentnosti, globalni trendovi su uglavnom stabilni – neke zemlje nazaduju (Venecuela, na primer), dok druge beleže napredak (Tunis, Niger, Madagaskar).
Epidemija usamljenosti, je drugi pojam ili kriza. Iako je Svetska zdravstvena organizacija označava kao ozbiljan problem, podaci su kontradiktorni. Meta-analize ukazuju da nema dokaza o globalnoj epidemiji. Kod adolescenata, usamljenost se u nekim zemljama povećala, u drugima smanjila, a većina beleži male promene tokom vremena.
Pad empatije – često citirana studija Sare Konrat iz 2011. iznela je dokaze da među američkim studentima, recimo, empatija ili osećaj saosećanja opada. Međutim, noviji podaci pokazuju povratak na više nivoe, a indikatori poput volontiranja i donacija rastu. Ipak, istraživanja pokazuju da mnogi Amerikanci i dalje veruju da empatija opada.
Kriza mentalnog zdravlja mladih je tema o kojoj se neprestano piše i koja se podvlači. Rastu depresivni simptomi i anksioznost kod mladih, stoji u ovim tekstovima, ali izveštaj World Happiness Report iz prošle godine pokazuje da je životno zadovoljstvo mladih od 2006. do 2019. poraslo, a od tada stabilno.
„Zbog varijacija u tome kada se podaci prikupljaju, gde se prikupljaju i kojim instrumentima se prikupljaju, mnogi trendovi koji dobijaju veliku medijsku pažnju nisu tako jednostavni kao što izgledaju. Pa zašto onda imaju toliku moć u našim umovima i u popularnoj diskusiji?“ pita se Vejts.
Nametnuta kriza
Kao objašnjenje ovakvih „nametnutih kriza“ Vejts piše:
„Moja pretpostavka zasnovana na informacijama do kojih sam došao dosadašnjim radom i istraživanjima svodi se na jednu reč: pareidolija. Definiše se kao tendencija da se nametne smisleno tumačenje nejasnom podražaju. Ako ste ikada pogledali u oblake i uočili prepoznatljive oblike – lice, obris životinje – to je pareidolija. Pronalazite obrasce u nepovezanim podacima.
Kao socijalni psiholog, u mnogim svojim istraživanjima bavio sam se time kako ljudi nameću značenje stvarima koje je teško razumeti.
Klasifikovanje nečega kao trenda, čak i kada nije, može pružiti utehu kada svet deluje haotično. Hvatanje za obrasce u podacima pomaže nam da smisleno obradimo svakodnevnu lavinu informacija – od vesti o ratovima i avionskim nesrećama do izveštaja o napretku u veštačkoj inteligenciji i revolucionarnim medicinskim tretmanima. Nikada do sada nismo susretali toliku raznolikost informacija, ljudi i mišljenja ovakvom brzinom. U stvari, ako postoji bilo kakav trend za koji verujem da je zaista robustan, to je jednostavno da je svet postao složeniji.
Prošlogodišnja studija sa preko 400.000 ispitanika koji su odgovarali na pitanja o društvenim, političkim i ekonomskim vrednostima, koju su sproveli psiholozi Džošua Džeson i Danila Medvedev, potvrđuje ovu složenost. Njihova analiza je otkrila da su se širom 76 zemalja, između 1981. i 2022, ljudske vrednosti veoma udaljile jedne od drugih po pitanjima od abortusa do imigracije, od važnosti poslušnosti kod dece do toga koliko je opravdano primiti mito. Svet se ne samo menja, već se menja na neujednačene načine.“
Posebna i nova vremena
Ljudi su izuzetno loši u obradi ovakvih nelinearnih informacija i da bi se nosili sa takvom složenošću, traže i opažaju linearnost, čak i kada je to pogrešno. Vejts objašnjava:
„Istraživanja pokazuju, na primer, da ljudi pogrešno veruju da su SAD napravile linearan napredak u rasnoj i rodnoj ravnopravnosti kao i da su brige o klimatskim promenama rasle tokom vremena, iako su ti fenomeni uglavnom nelinearni.
Ljudi takođe pogrešno veruju da je sklonost populacije ka ljubaznosti i iskrenosti opala linearno tokom vremena, iako ti aspekti morala jedva da su se pomerili otkako su naučnici počeli da ih mere. U stvari, društvo se menja mnogo sporije nego što ljudi opažaju, i tokom decenija mnogi društveni i psihološki fenomeni jednostavno ostaju ravni.
Svet je složen i posmatranje društvenih trendova može dati smisao. Ljudi često imaju osećaj da žive u „posebnim“ ili „bez presedana“ vremenima. Ali, zapravo, mnogi događaji i društvene pojave koje danas doživljavamo nisu nove, već se ponavljaju kroz istoriju“ podseća psiholog Vejts.
Drugim rečima, ljudi veruju da svet deluje haotično i da je nešto novo. Ali, kada se pogleda šire, mnogo toga ima istorijske paralele, kako to kaže profesor. Uverenje da sve što se dešava nema prethodnika može biti pogrešno, a opet, osećaj kontinuiteta može da bude utešno i aktuelno.
