Jedno od dvoje odraslih u Evropi i SAD danas izjavljuje da oseća usamljenost. Socijalna izolacija povećava rizik od srčanih bolesti za 29 odsto, moždanog udara za 32 odsto i prevremene smrti za 60 odsto. Visoki procenti, priznaćete, za samo „jednu usamljenost“. Ako se uporedi sa pušenjem, velikim neprijateljem današnjice, zdravstveni uticaj se može uporediti sa 15 popušenih cigareta dnevno, kažu istraživanja i donose dokaze.
Istovremeno, poverenje u komšije, kolege i institucije je na istorijskom minimumu (Pew Research Center), a globalna pojava neangažovanih zaposlenih na radnom mestu Amerikance košta 8,8 biliona dolara svake godine (Gallup).
Usamljenost ne jenjava
Usamljenost na radnom mestu je rastući problem. Recimo, više od polovine zaposlenih u „zapadnog sveta“ prijavljuje da se oseća usamljeno na poslu, a veća je verovatnoća da će usamljeni zaposleni izostajati sa posla, da će biti manje i da će razmišljati o napuštanju. I za ovo su Amerikanci izveli brojeve – troškovi ovakve poslovne slike iznise 154 milijarde dolara godišnje (Cigna).
„Skloni smo da o ovim problemima razmišljamo kao o različitim izazovima, ali kada smo u Chamberofconnection sarađivali sa istraživačima da bismo razumeli korenske uzroke, otkrili smo da postoji jedno osnovno pitanje – erozija svakodnevne povezanosti“ piše Aron Hrst, jedan od istraživača.
Erozija povezanosti
Za pad povezanosti i poverenja, ljudi uglavnom krive društvene mreže i COVID. Pandemija i rad na daljinu poremetili su živote i rituale povezivanja, druženja i zajedništva, ali to nije novina. U stvarnosti, to što su ljude manje povezani rezultat je više od jednog veka tehnoloških i društvenih promena – od automobila i televizije do interneta, pametnih telefona, društvenih mreža i sada veštačke inteligencije, kako to vide Hrst i kolege.
„Lako je odustati kada se suočavamo sa tako sistemskim izazovima, ali ulozi su preveliki, i za našu ličnu sposobnost da napredujemo i za društvo. Moramo preuzeti odgovornost za povezanost u svojim životima i podržati i inspirisati druge da učine isto.
Usred bujice okvira i saveta kada smo počinjali radove na istraživanju povezanosti među ljudima, nije postojao zajednički dogovor o tome kako zapravo izgleda povezan život. Koje vrste odnosa su važne i kako ih gradimo?, pitali smo se i to ne iz akademske, već iz ljudske perspektive.
Ispitali smo zaključke i uvide iz javnog zdravlja, sociologije, psihologije, građanskog dizajna. Tako smo identifikovali šest ključnih tačaka povezanosti. Zajedno, one formiraju jasan, strukturni putokaz za obnovu poverenja, otpornosti i osećaja pripadnosti širom društva.
Načini da se povežete
Ovihšest tačaka povezanosti Hrst navodi kao bazu i preporuku svima koji osećaju da su usamljeni i žele da obnove zajedničke trenutke sa drugim ljudima.
Upoznajte komšije je prva preporuka.
Povezanost počinje blizu kuće. Samo 26 odsto Amerikanaca kaže da poznaje većinu svojih komšija, a samo 44 odsto izjavljuje da veruje komšijama. Slično je u Evropi.
„Gubitak tih svakodnevnih veza nije samo kulturna promena, to je osnovna slabost u načinu na koji živimo zajedno. Jedna od najmoćnijih akcija za obnovu povezanog života je i najjednostavnija: upoznaj ljude koji žive blizu tebe.
To može značiti reći „zdravo“ na ulici, ponuditi malu pomoć, pozvati komšiju na večeru, organizovati proslavu u bloku ili obići nekoga ko živi sam. Ovi postupci nisu samo komšijski, oni su transformativni“ objašnjavaju psiholozi.
Zajednica po identitetu
Jedna od najdubljih čovekovih potreba je da se oseća viđeno, da bude viđen. Najizraženija je u zajednicama gde ljudi dele ključni deo identiteta – kultura, vera, etnička pripadnost, rod, seksualnost, roditeljstvo, invaliditet ili iskustvo koje oblikuje pogled na svet.
Ove zajednice pružaju osećaj doma izvan „geografije“, stvaraju zajednički jezik i smanjuju barijere. Istraživanja pokazuju da deluju kao zaštita od stresa i usamljenosti, dok istovremeno podstiču ponos i pripadnost.
Lične veze i treća mesta
U eri brojeva „pratilaca“ i kontakata, ono što često nedostaje jesu istinske, dosledne, lične veze.
„Istraživanja pokazuju da je potrebno oko šest značajnih jedan-na-jedan interakcija da bismo počeli da se osećamo povezano sa nekim i oko 200 zajedničkih sati da steknemo pravog, bliskog prijatelja.
Ulaganje u samo nekoliko odnosa nedeljno – šetnja, ručak, razgovor – dovoljno je da izgradi emocionalnu otpornost i međusobno poverenje“ tvrdi Aron Hrst.
Treća mesta su veoma važna. Ljudima su potrebna mesta izvan kuće i posla gde ljudi prirodno dolaze. To su kafići, parkovi, biblioteke, pijace, sportski centri.
„To su dnevne sobe javnog života. Bez njih, zajednice postaju tiše i izolovanije. Njihovo jačanje znači podržavati i posećivati ih redovno“ navodi Hrst.
Zajedničke aktivnosti i volontiranje
Kada nešto radite sa drugima, povezanost prirodno raste. Ipak, samo jedan od četiri odrasla Amerikanca i Evropljanina pripada nekoj lokalnoj grupi ili hobiju gde se ljudi redovno sastaju. Aktivnosti poput planinarenja, plesa, sporta ili radionica smanjuju stres i podižu životno zadovoljstvo. Dokazano.Volontiranje je jedan od najpouzdanijih puteva do povezanosti i smisla. Najviše koristi donosi kada je dosledno i lično, kada ljudi služe rame uz rame. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji redovno volontiraju srećniji, žive pod manjim stresom i imaju jače društvene veze.
