Socijalni psiholog Džonatan Hajt kaže da je kriza mentalnog zdravlja mladih posledica zavisničkih navika korišćenja telefona.
“Anksiozna generacija”, termin koji je Hajt skovao, odnosi se na mlade ljude za koje veruje da su psihološki oštećeni društvenim mrežama i upotrebom pametnih telefona u osetljivom uzrastu. Najstariji iz anksiozne generacije trenutno imaju 28 godina.
Hajtova knjiga Anksiozna generacija nesumnjivo je izazvala veliku pažnju i posle godinu dana od izdanja nalazi se na listi najprodavanijih. Izazvala je i izaziva žučne rasprave o upotrebi tehnologije među adolescentima, a naučna osnova Hajtove teze naišla je na oštre kritike drugih stručnjaka iz njegove oblasti.
Mentalno zdravlje mladih
Popularnost knjige je posledica Hajtove dijagnoze za rešavanje hitnog društvenog problema. Takođe, tražena je i jer se obratio roditeljima i ponudio precizna rešenja u koja roditelji ’očajnički žele da poveruju’ kako pišu recezenti.
Džonatan Hajt trenutno predaje socijalnu psihologiju na Stern poslovnoj školi Univerziteta u Njujorku. Polazna tačka njegove knjige je trenutna kriza mentalnog zdravlja mladih ljudi – kako u njegovim rodnim SAD, tako i širom zapadnog sveta. Prema britanskom parlamentu, udeo dece i mladih sa mentalnim poremećajima u Velikoj Britaniji porastao je sa 12 na 20 odsto između 2017. i 2023. godine.
Hajtov odgovor na ovu statistiku je da je porast anksioznosti i depresije među mladima direktna posledica korišćenja pametnih telefona i društvenih mreža.
“Generacija Z postala je prva generacija u istoriji koja je prošla kroz pubertet sa aparatom u džepu koji ih odvlači od ljudi oko njih i uvodi u alternativni univerzum koji je uzbudljiv, zavistan, nestabilan i… neprikladan za decu i adolescente,” piše Hajt.
Posebno identifikuje period između 2010. i 2015. kao vreme kada su pametni telefoni i društvene mreže nadograđeni funkcijama koje izazivaju zavisnost i štetu, što se poklopilo sa jasnim porastom anksioznosti i depresije kod dece koja su tada stasavala. Izloženost ovim tehnologijama tokom puberteta izaziva dugoročne posledice na mozak, tvrdi Hajt. On to naziva “velikim preumrežavanjem”.
Četiri načina
Hajt opisuje četiri načina na koje su mladi negativno pogođeni društvenim mrežama i pametnim telefonima:
- nedostatak sna,
- društvena deprivacija, uskraćivanje društevnih kontakata
- rasuta pažnja
- i zavisnost.
Hajt procenjuje i da je pretnja pažnji najveći problem, i za decu i za odrasle.
“Moj argument je da ove platforme, jasno i dokazivo, nanose štetu deci u industrijskim razmerama, milionima njih,” kaže.
Nudi četiri jednostavna pravila kako bi se preokrenuo tok onoga što naziva “detinjstvom zasnovanim na telefonu”. Ta pravila su:
- bez pametnih telefona pre 14. godine
- bez društvenih mreža pre 16. godine
- škole bez telefona,
- više dečje igre bez nadzora roditelja i nezavisnosti u detinjstvu.
Međutim, iako Hajtovi kritičari ne osporavaju ova pravila, činjenica je da ako samo jedno dete nema pametni telefon ili društvene mreže, osećaće se isključeno iz vršnjačke grupe. Kako Hajt piše:
“Malo roditelja želi da im dete ’nestane u telefonu’, ali pomisao da njihovo dete postane društveni autsajder je još više uznemirujuća.”
Hajtov uticaj
U godini otkako je knjiga objavljena, kaže Hajt, akcije roditelja, škola i zakonodavaca odvijale su se tempom koji opisuje kao “zapanjujući”.
U SAD-u je guvernerka Arkanzasa poslala primerak knjige svakom drugom američkom guverneru kao poziv na akciju. Hajt na svom sajtu prati šta je svaka savezna država preduzela.
U raznim zemljama pokrenute su inicijative za zabranu telefona u školama. U Australiji je supruga premijera jedne države pročitala Hajtovu knjigu i rekla mu da mora nešto da učini povodom krize koju autor opisuje. Nekoliko meseci kasnije, zemlja je usvojila zakon koji će podići minimalnu starosnu granicu za otvaranje naloga na društvenim mrežama na 16 godina i prebaciti odgovornost za sprovođenje pravila na tehnološke kompanije.
U Velikoj Britaniji, o ovoj temi se već govorilo pre Hajtove knjige. Zakon o bezbednosti na internetu iz 2023. godine stavlja veću odgovornost na tehnološke platforme kako bi obezbedile sigurnost za korisnike, naročito decu. To je jedan od razloga zbog kojih Hajt Veliku Britaniju naziva “vodećom zemljom u zaštiti dece na internetu”.
Odrasli i deca
Ne postavlja se više u pitanje činjenica da su iznenada sada svi postali zavisni od malih ekrana koji se nose u džepovima. Ljudi se pitaju da li je možda tu nešto pogrešno, ali nisu sigurni. Lakše je pretpostaviti da je sve u redu. Na kraju, pored toga što izazivaju anksioznost i ometaju pažnju, pametni telefoni i društvene mreže su i vrlo korisni za odrasle – nude društvenu povezanost, poslovne prilike i mnoštvo alata za produktivnost. Hajt ovo podržava.
Za decu, kaže on, to je drugačije. Opet se dotiče nečega poznatog: „svi smo videli kako deca postaju potpuno uvučena u ekrane i gotovo otupela na fizički svet. Širom sveta, porodični život se pretvorio u borbu oko vremena pred ekranom. Svi su uvučeni u ovo, svi žele pomoć,” kaže Hajt.
Ipak, mnogi roditelji su nevoljni da osuđuju. Pametni telefon ili tablet mogu biti praktični dok čuvate dete. „Osim toga, svi smo odrasli s tehnologijom koju naši roditelji nisu razumeli, pa smo uglavnom ispali u redu“ kaže Hajt.
Sada je drugačije
Neki kritičari tvrde da Hajt samo diže moralnu paniku. Baš kao što su prethodne generacije odraslih govorile da televizija, hip-hop, video-igre i stripovi kvare mlade, oni kažu da je Hajt samo najnoviji predstavnik stare garde koja izmišlja horor priče o novoj kulturi i tehnologiji koju ne razume.
“Naravno da je bilo moralnih panika,” kaže on. “I kakvu god tehnologiju deca koristila, odrasli će biti skeptični. To je legitimna kritika kao početna hipoteza. Obaveza je na meni da pokažem da je sada drugačije. I to mogu vrlo lako da uradim.”
- Prvo, Hajt tvrdi da nikada u istoriji nije uvedena nova tehnologija koja je tako neposredno bila praćena naglim, globalnim padom mentalnog zdravlja mladih.
- Drugo. ako biste pitali decu prethodnih generacija pitali kako se osećaju povodom svojih stripova ili video-igara, rekla bi da ih vole i da im ih ne oduzimate. Ali, kada se danas anketiraju mladi o društvenim mrežama, značajan broj njih žali zbog vremena provedenog na njima, smatra ih štetnim, pa čak i žale što su izmišljene.
Poništiti detinjstvo sa telefonima
Stručnjaci podržavaju tezu da se problemi mentalnog zdravlja kod tinejdžera povećavaju u isto vreme kada pametni telefoni i društvene mreže imaju sveprisutnu ulogu u njihovim životima.
Ali, čitava struja navodi da je Hajtova tvrdnja o uzročnosti previše pojednostavljena, da ne postoji jedno jednostavno objašnjenje za tako složen sociološki problem. Hajtova centralna teza “nije potkrepljena naukom”, pišu, i da “smela tvrdnja da su društvene mreže krive može nas odvratiti od efikasnog odgovora na prave uzroke trenutne krize mentalnog zdravlja mladih”.
Drugi su tvrdili da je istraživanje na ovu temu nepouzdano i dvosmisleno, ili su čak sproveli studije koje protivreče Hajtovim tvrdnjama.
Neki od Hajtovih kritičara pišu da „ne znamo u kom smeru podaci ukazuju:
- da li pametni telefoni uzrokuju loše mentalno zdravlje kod dece?
- Ili deca s lošim mentalnim zdravljem posežu za pametnim telefonima radi zabave i bekstva?“
Na blogu koji piše, Džonatan Hajt je objavio niz detaljnih odgovora svojim kritičarima. Odlučan da dokaže da je u pravu.
Ukratko, nema naučnog konsenzusa. Ali, Hajt tvrdi da je bolje preduzeti akciju pre nego što bude kasno. Piše:
“U jednom trenutku, moramo da delujemo na osnovu najverovatnije teorije, čak i ako nismo 100% sigurni da imamo ispravnu kauzalnu teoriju. Mislim da je taj trenutak sada!”
Napisao je da mu je cilj da “poništi detinjstvo zasnovano na telefonima za tri godine”.
U knjizi Anksiozna generacija Džonatan Hajt ukazuje da je starija generacija odrastala na drugačijem, manje štetnom internetu, pre nego što su kompanije društvenih mreža namerno uvele dizajn zasnovan na zavisnosti, kao što su algoritamski fidovi, zarazni streak-ovi i automatska reprodukcija videa, da bi maksimalno angažovale korisnike i time uvećavale profit.
Deca su prezaštićena
Dok Hajt tvrdi da deca nisu dovoljno zaštićena u digitalnom prostoru. Druga strana medalje je da veruje da su previše zaštićena u fizičkom svetu.
„Poslednjih decenija, roditelji su izgubili poverenje da deca mogu sama bezbedno da izlaze, lišavaju ih dugih perioda slobodne, nevođene igre koja je presudna za njihov zdrav razvoj (i koja bi mogla da zameni deo vremena pred ekranom)“ piše Hajt.
„Kada razgovarate sa britanskim roditeljima,” kaže psiholog, “oni su zaista užasnuti od pomisli da deca idu biciklom do škole, trče po šumi ili se upuste u bilo kakve rizične igre.”
Nisu samo deca ta koja su “anksiozna generacija” – to su i njihovi roditelji.
Deo celog problema koji se tiče igre govori roditeljskim strahovima i poručuje: ‘Varate se; morate da prevaziđete svoj strah, morate da pustite decu napolje.’ A to roditeljima nije privlačno iako većina njih zna da je to istina,” kaže.
“Nekada smo plaćali parkove, javne biblioteke i bibliotekare za decu, obdaništa i omladinske centre. Sada uopšte ne ulažemo u decu.”
Cela Hajtova kampanja izuzetno pokreće. Možete primeniti njegova četiri pravila i ona bi mogla biti korisna. Neće napraviti štetu. Ali nema čarobnog rešenja.
„Ako deci ne dozvolimo društvene mreže do 16. godine, koji je naš plan, kako će biti u kontaktu s prijateljima? Da li ćemo ih puštati da posle škole sami šetaju kući i druže se na autobuskom stajalištu, ili ćemo ih prijavljivati kao razbojnike i pretnju?”
U ovom svetu tehnologija je pozvana u svaki kutak posla, društvenog i slobodnog vremena. Bezbrojne usluge prisiljavaju ljude da kreiraju digitalne naloge da bi ih koristili. Edukativne tehnologije se uvode u škole. Veštačka inteligencija se ubacuje svuda, pa čak koristi za donošenje odluka o socijalnoj zaštiti. “Možemo zabraniti pametne telefone,” kaže Hajt, “ali nećemo decu usrećiti preko noći.”
