Kako odgajati emocionalno stabilnu i finansijski uspešnu decu? Ovo je pitanje koje svakodnevno intrigira na milione roditelja.
Tim psihologa koji od 1972. godine prati i detaljno beleži podatke iz života više od hiljadu dece iz novozelandskog grada Danedina, sada već imaju da ponude rezultate iz svojih istraživanja.
Šta su otkrili nakon više od 40 godina sakupljanja podataka i šta su sve imaju da kažu o tome kako odgajati emocionalno stabilnu i finansijski uspešnu decu?
Kao što je navedeno u članku iz časopisa Science do sada je sprovedeno na hiljade istraživanja koja se bave vaspitavanjem dece. Ali, pomenuto koje je počelo 1972. smatra se jednim od „najobimnijih i najdubljih istraživanja ljudskog razvoja ikada sprovedenih“.
Uspešna deca
Analize podataka iz Dunedin studije pokazale su da:
- većina problematičnih tinejdžera prestaje sa delinkventnim ponašanjem kako odrasta
- da su problemi mentalnog zdravlja češći nego što se ranije mislilo
- da je rana pubertetska faza posebno stresna za devojčice.
Rezultati su fascinantni, kako piše psiholog Džesika Stilman. Ali, pre svega su korisni.
Koju su to rezultati najkorisniji za roditelje preduzetnike koji žele da svojoj deci pruže najbolje šanse za dobar život?
Roditelji često brinu o akademskim rezultatima svoje dece, radnim navikama i njihovom ponašanju prema drugima. Sve su to nesumnjivo važni faktori. Međutim, prema Dunedin studiji, nijedan od njih nije najbolji pokazatelj da li će dete odrasti u zadovoljnog i finansijski stabilnog odraslog. Takođe, bogatstvo, obrazovanje ili socioekonomski status roditelja nisu presudni.
Ono što se čini najvažnijim jeste da li deca razumeju svoje emocije i konstruktivno upravljaju svojim reakcijama.
Psiholog Danijel Goleman, često nazivan ocem emocionalne inteligencije zbog svoje uloge u popularizaciji ovog koncepta, sažeo je rezultate Dunedin studije u nedavnom izlaganju:
„Ono što su otkrili jeste da je u tridesetim godinama najjači pokazatelj finansijskog uspeha bila kognitivna kontrola, jača od IQ i bogatstva porodice u kojoj su odrasli. Dakle, koliko ćete biti uspešni u životu zavisi od nivoa vaše kognitivne kontrole.“
Emocionalna inteligencija je veština, ne osobina
Možda ste čuli za čuveni test sa slatkišima (test sa marshmallow kolačima), koji od dece traži da odole ovom ukusnom slatkišu nekoliko minuta kako bi kasnije dobili dva kao nagradu zbog odlaganja zadovoljstva. Ovo je vrsta emocionalne inteligencije (EQ) o kojoj govore Goleman i istraživači iz Dunedina.
To je sposobnost razumevanja i, ako je potrebno, nadvladavanja svojih osećanja i impulsa. Mnoga istraživanja pokazuju da to ne utiče samo na uspeh dece kasnije u životu, već i na to kako svi mi funkcionišemo u životu, piše Stilman.
Možda brinete jer sumnjate da vaše dete ne bi odolelo primamljivim kolačima. Ali, iz Dunedin studije dolaze dobre vesti za roditelje. Ne samo da je studija pokazala koliko je EQ važan za kasniji uspeh dece, već je otkrila i da EQ nije urođena osobina. Može se razviti.
„Istraživanje je pokazalo da samokontrola nije samo osobina već da može biti pod uticajem spoljašnjih faktora kao što su roditeljstvo, obrazovanje i programi rane intervencije. Deca koja dobiju podršku i vođenje u razvoju veština samokontrole imaju tendenciju da se bolje snalaze kao odrasli. Ovo naglašava važnost negovanja ovih sposobnosti od malih nogu,“ objasnio je pedijatar Hari Goldstin kako navodi Stilman.
Kako da razvijate EQ kod deteta?
Postoji mnogo saveta kako roditelji mogu podržati razvoj emocionalne inteligencije kod svoje dece. Preporuke uključuju pomaganje detetu da razgovara o svojim emocijama i razvijanje saosećanja, podsticanje radoznalosti i poniznosti, pa čak i ponuda umetničkih dela, dela književnosti kao načinu razmišljanja o složenosti ljudskog postojanja.
Suština iz Dunedin studije koja će roditeljima koristiti je jasna: EQ je izuzetno vredan za decu. Emocionalna inteligencija nije samo stvar ljubaznosti ili staloženosti. To je osnovna veština koja u velikoj meri utiče na emocionalnu i finansijsku uspešnost dece. Zbog toga roditelji verovatno treba da joj posvete jednaku pažnju kao školskim ocenama ili lepom ponašanju i manirima, poručili su istraživači.
