Pismo jednom direktoru

Bila je 1973. Voren Bafet je već bio veoma uspešan investitor. Te godine napisao je pismo na koje se poslovni svet ponovo vraća i to zahvaljujući dokumentarcu o Ketrin Grejem u produkciji Amazon Prime-a i knjizi koja je objavljena ove godine.

Tada, u svojoj 42. godini, Bafet je upravo bio uložio 10 miliona dolara u jedinu Fortune 500 kompaniju čiji je direktor bila žena. Kompanija je bila vlasnik lista The Washington Post-a, a investicija bi danas vredela nešto više od 71 milion dolara, pišu poslovni mediji.

Pismo je bilo upućeno generalnoj direktorki Ketrin Grejem, koja je takođe bila i izdavač lista.

Pismo jednom direktoru

Grejem je sebe smatrala „slučajnom direktorkom“. Njen otac je bio vlasnik lista, ali je kontrolu predao njenom mužu Filipu Grejemu. Ona je tada bila zadovoljna tom odlukom jer nikada nije sebe videla kao osobu za rukovodeću poziciju.

Pismo je datirano na 4. jun 1973. godine. Dakle, pre 52 godine.

Bafet je napisao:

„Ova kupovina predstavlja značajnu obavezu za nas i jasno izražen kompliment za Post kao poslovni entitet i za vas kao izvršnu direktorku. Pisanje čeka je ono što razdvaja uverenje od razgovora. Razumem da je Post pod kontrolom i upravom porodice Grejem. I to mi savršeno odgovara“ čime je jasno dao do znanja da ne priča prazne priče, već da on zaista veruje u kompaniju koju je kupio.

Grejem je preuzela vođenje lista tek nakon što je njen muž izvršio samoubistvo 1963. godine. Do trenutka kada je Bafet uložio novac, ona je već angažovala Bena Bredlija kao glavnog urednika i vodila list kroz objavljivanje Pentagon papira. Takođe, list je bio usred izveštavanja o aferi Votergejt.

Tadašnji američki državni tužilac, Džon Mičel, kasnije osuđen za zaveru, opstrukciju pravde i krivokletstvo, otvoreno je pretio Grejemovoj zbog tekstova koje je list objavljivao. List je odlučio da objavi njegovu pretnju u celosti, iako su ublažili rečnik sudije.

Bafet kupuje i seća se

U takvom trenutku, ulaganje velike sume novca u takvu kompaniju nije izgledalo kao racionalna odluka. Ali, Bafet je to ipak uradio.

To je bila snažna potvrda njegovog poverenja u Ketrin Grejem u vreme kada nijedna žena nije vodila tako veliku kompaniju. Kasnije je postao i njen finansijski mentor.

Uveliko se u medijima i portalima nižu komentari stručne, ali i manje stručne javnosti, na ovo Bafetovo pismo, dokumentarac i knjigu.

U jednom delu pisma Bafet piše podsećajući se na kupovinu dela kompanije Disney nekoliko godina ranije:

„Akcija je bila smešno jeftina u odnosu na zaradu, vrednost imovine i sposobnost menadžmenta. Samo to je bilo dovoljno da mi ubrzano zakuca srce (i otvori novčanik), ali je postojala i jedna važna dodatna dimenzija te investicije.

U svojoj oblasti, Dizni je jednostavno bio najbolji — bez dileme…

…Isto osećam u vezi sa The Washington Post-om. Akcija je dramatično potcenjena u odnosu na suštinsku vrednost svojih delova, iako to važi za mnoge hartije od vrednosti na današnjem tržištu.

Ali, dvostruka privlačnost te potcenjenosti je u tome što se radi o kompaniji koja je postala sinonim za kvalitet u komunikaciji. Koliko je samo zadovoljavajuće gledati kako investicija u The Washington Post raste tokom godina, u poređenju sa posedovanjem akcije neke prosečne firme koja, iako jeftina, nema nikakav osećaj svrhe…“

Pismo i komentari stručne javnosti

U pismu su analitičari prepoznali tri principa koja povezuju sa Bafetovim poslovanjem i njemu sličnim. On ih je promovisao tokom čitave karijere:

Prvo – važnost sposobnog i pouzdanog menadžmenta. Bafet je pokazao poverenje u Grejemovu i njeno vođstvo.

Drugi princip kaže: „Budi pohlepan kada su drugi uplašeni“. Uložio je kad su mnogi bežali.

Treći je oslanjanje na brojke. Prepoznao je da je The Washington Post drastično potcenjen. U pismu je poređenje dao sa ranijom kupovinom akcija Disney-ja. Rekao je da su i te akcije bile jeftine s obzirom na zaradu, vrednost i upravljanje. Ali, i da je Disney bio najbolji u svojoj oblasti.

Takođe je rekao i da su njegove akcije potcenjene, ali da je kompanija simbol kvaliteta u komunikaciji. I da je mnogo veće zadovoljstvo ulagati u nešto takvo nego u prosečnu firmu bez jasnog cilja.

Još jedan princip

Tu je i četvrti princip, koji nije pomenut u pismu, ali je prepoznat u Bafetovom slučaju:

Izbegavati emocije u investiranju.

Bafet priznaje da ima sklonost ka vezivanju, ali se trudi da to kontroliše. Sam priznaje da je iz besa kupio Berkshire Hathaway i da je dugo pokušavao da održi gubitničke tekstilne fabrike kako bi sačuvao radna mesta. Grejem je preminula 2001. godine. Bafet danas ima 94.