Ako ne znate ko je „najteža“ osoba u prostoriji (ovde se ne misli na kilograme kao mernu jedinicu), neko mudriji bi vam rekao da ste to verovatno upravo vi.
Možda zvuči kao šala, ali nova istraživanja kažu da ova ideja ima ozbiljniju dimenziju nego što se čini na prvi pogled. Jer, kako pokazuje savremena nauka, ljudi koji vam svakodnevno otežavaju život ne utiču samo na raspoloženje već potencijalno i na brzinu starenja.
Ljudi koji iscrpljuju i ubrzavaju starenje
Kako piše Bil Marfi, istraživač i psiholog, pozivajući se na istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, naučnici su analizirali uticaj takozvanih „teških“ osoba iz vašeg okruženja koje redovno izazivaju stres, konflikte ili otežavaju svakodnevicu.
U studiji je učestvovalo više od 2.300 odraslih ispitanika, a istraživači su kombinovali podatke iz anketa o društvenim odnosima sa biološkim analizama uključujući DNK markere iz uzoraka pljuvačke.
Rezultati su bili jasni i pomalo uznemirujući: svaka dodatna „teška“ osoba u vašem životu povezana je sa oko 1,5% bržim biološkim starenjem. Kako navode autori istraživanja, prisustvo takvih odnosa može vas učiniti biološki starijima za gotovo devet meseci u odnosu na vršnjake.
„Takvi odnosi funkcionišu kao hronični stresori i čine svakodnevni život znatno zahtevnijim“, objašnjava sociolog Bjunki Li sa Univerziteta u Njujorku, vodeći autor studije.
Hronični stres kao tihi okidač
Ključni mehanizam iza ovog fenomena je hronični stres.
Kako navodi Marfi, stalne tenzije u odnosima održavaju telo u stanju pojačane pripravnosti. Hormoni poput kortizola ostaju povišeni, a dugoročno dolazi do upalnih procesa koji utiču na zdravlje i ubrzavaju starenje.
Istraživanje pokazuje i širu sliku: ljudi koji su okruženi većim brojem „teških“ osoba češće prijavljuju anksioznost, depresiju, lošije opšte zdravlje i veći indeks telesne mase. Zanimljivo je i to ko su najčešće te osobe.
Za razliku od očekivanja, prijatelji retko ulaze u ovu kategoriju. Mnogo češće to su članovi porodice, roditelji ili deca, kao i kolege i ljudi sa kojima delite svakodnevni prostor. Razlog je jednostavan: od takvih odnosa je mnogo teže „pobeći“. Dok se od prijatelja možete udaljiti, od kolega, ukućana ili članova porodice mnogo teže.
Da li ste i vi nekome „teška osoba“?
Iako istraživanje ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, već ukazuje na povezanost, poruka je da odnosi nisu samo emocionalna kategorija već i biološki faktor.
Ali postoji još jedan sloj ove priče.
Kako Marfi primećuje, lako je u ovakvim tekstovima prepoznati druge: zahtevnog kolegu, iscrpljujućeg rođaka, prijatelja koji stalno unosi dramu. Teže je postaviti pitanje: da li i vi ponekad igrate tu ulogu?
Većina ljudi, u određenim situacijama, mogu biti izvor napetosti za druge i to kroz konflikte, nestrpljenje ili emocionalni pritisak.
Zaključak ovog istraživanja je važan i poučan. Birajte pažljivo kome dajete vreme i energiju.
Ulažite u odnose koji vas smiruju, stabilizuju i podižu. Ali, isto tako vodite računa da ne postanete osoba koja drugima oduzima energiju. Kako pokazuje nauka, odnosi nisu samo pitanje kvaliteta života. Oni su i pitanje trajanja.
