„Najpouzdaniji lideri se ne plaše da priznaju da još uvek nemaju sve odgovore“, napisao je u jednom od poslednjih tekstova Stiven Gonzales, ekspert za vođenje timova. Gonzales ima veliko iskustvo u vođenju medicinskih timova kao i čitavih organizacija koje se bave palijativnom negom.
„Želim da kažem nešto što bi moglo zvučati kontraintuitivno, naročito na platformama koje nagrađuju samopouzdanje, a kažnjavaju tišinu. Najbolji lideri koje poznajem su tihi. Ne odsutni niti pasivni, već svesno tihi. Postoji velika razlika, i ako tu distinkciju osećate u sebi, verovatno već znate kojoj vrsti tišine i sami naginjete.
Ovi lideri posmatraju kako veštačka inteligencija preoblikuje njihovu industriju u realnom vremenu. Oni sami testiraju alate i ne delegiraju svoju radoznalost drugima. Postavljaju pitanja na koja većina ljudi još uvek nije spremna da odgovori i, što je najvažnije, ne dele svoje neprovereno mišljenje o tome na mrežama“ piše Gonzales.
Šta poručuju najglasniji?
Gonzales kaže da svaki ciklus promene ima istu podelu uloga. Glasovi koji prvi jure ka mikrofonu su deklarativni, sigurni i spremni da iznesu brze zaključke. Oni privlače pažnju i pune vesti, ali to je često samo obrazac ponašanja, a ne stvarna stručnost. Kada posmatrate dovoljno ciklusa promena, naučite da više vrednujete tihe posmatrače nego samouverene govornike.
Sigurnost koja nije zaslužena je samo buka. Kada se dešavaju veće promene, brzina nečijeg odgovora koje proizilazi iz samopouzdanja gotovo je uvek obrnuto proporcionalna „dubini razmišljanja“.
Tokom protekle godine, Stiven Gonzales je prisustvovao mnogim sastancima na kojima se pokretala tema veštačke inteligencije. Izdvojila su se dva potpuno različita pristupa:
- Grupa „zacementiranih“ stavova: Ovde je pozicija lidera fiksirana, a priznavanje nesigurnosti se doživljava kao slabost. Tim se kreće na osnovu pretpostavki koje niko ne sme da preispita, fokusirajući se isključivo na izvršenje, a ne na istraživanje.
- Grupa intelektualnog poštenja: Ovde lider otvoreno priznaje da još uvek nema sve odgovore, ali jasno komunicira na šta obraća pažnju. Ova grupa se kreće brže jer je iskrenost zarazna i omogućava timu da razmišlja jasnije o stvarnim problemima.
Nelagodnost kao liderska disciplina
Sedeti sa osećajem nelagodnosti koju donosi neznanje je liderska disciplina. Sigurnost je udobna i smanjuje anksioznost, ali u trenucima kada se dešavaju promene, ona otežava dublje promišljanje. Radoznalost je ta koja drži pravac ka onome što je stvarno.
„Kada na liderskom nivou kažete „još uvek pokušavam ovo da shvatim“, dajete svima oko sebe dozvolu da učine isto. Tako se menja kultura organizacije – kroz ono što lideri smeju da „ne znaju“ u javnosti. Tihi lideri ne posustaju. Oni rade nešto mnogo teže – ostaju iskreni u trenutku kada bi daleko lakši put bio da lažno predstave da im je sve jasno“ kaže Gonzales.
AI kao stres-test
Veštačka inteligencija služi kao svojevrsni kulturološki stres-test. Ona otkriva koje su organizacije izgradile kulturu učenja, a koje su ostale zaglavljene u pukom izvršavanju onoga što već znaju. Ključna konkurentska prednost nije sam AI model ili automatizovani proces, već spremnost ljudi na vrhu da budu nesigurni pred svojim timovima.
Gonzales podseća da lideri koji ulažu u psihološku bezbednost i iskren dijalog su oni čija investicija sada donosi najveće plodove. Sigurnost je udobna, ali je radoznalost korisna. Lideri koji prihvataju ono što još ne znaju su oni kojima se trenutno najviše veruje.
