Dok pojedini zaposleni zahvaljujući alatima veštačke inteligencije završavaju zadatke višestruko brže nego ranije, kompanije još ne vide proporcionalan rast produktivnosti, prihoda ili profita. To je zaključak analize koju je objavio Business Insider, ukazujući na sve veći jaz između individualnih koristi od veštačke inteligencije i rezultata koje ostvaruju kompanije u celini.
Jedan od primera je softverska inženjerka Iren Azra Zou, koja tvrdi da joj alat Claude Code omogućava da za jedan dan završi posao za koji joj je ranije bila potrebna gotovo cela radna sedmica. Međutim, veća količina proizvedenog koda ne znači automatski i bolje proizvode, već često i veće troškove održavanja i razvoja.
Produktivnost pojedinaca raste, ali ne i produktivnost kompanija
Istraživanja pokazuju da mnogi zaposleni zaista rade efikasnije zahvaljujući AI alatima. Međutim, kada se posmatraju poslovni rezultati na nivou kompanija, slika je znatno složenija.
Sarthak Gupta, Amazon-ov čovek za obradu podataka, kaže da mu je veštačka inteligencija kratkoročno čak povećala obim posla. Razlog je potreba da se grade nove automatizovane procedure, integrišu alati i prilagode postojeći procesi rada.
„Početna investicija je stvarna. Prava vrednost nije u tome što jedan zadatak završite brže, već što ista infrastruktura donosi koristi mesecima i godinama“, objašnjava Gupta.
Sličan obrazac primećuju i istraživači. Pojedinačni dobici postoje, ali ih je mnogo teže pretvoriti u sistemsko povećanje produktivnosti cele organizacije.
Milijarde dolara ulaganja i sve veća očekivanja
Interesovanje kompanija za vezu između veštačke inteligencije i produktivnosti raste iz kvartala u kvartal. Analiza platforme AlphaSense pokazuje da se izrazi „AI“ i „produktivnost“ zajedno pominju u rekordnom broju konferencijskih poziva sa investitorima. Istovremeno, najveće tehnološke kompanije ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Međutim, istraživanje Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER), sprovedeno među gotovo 6.000 rukovodilaca, pokazalo je da je oko 90 odsto kompanija koje aktivno koriste AI izjavilo da tehnologija tokom prethodne tri godine nije imala merljiv uticaj na produktivnost.
Glavni ekonomista Moody’s Analyticsa Mark Zandi smatra da su dosadašnji efekti na ukupnu ekonomsku produktivnost i dalje skromni.
„Uticaj veštačke inteligencije za sada nije dovoljno veliki da značajno promeni ukupne pokazatelje produktivnosti“, ocenjuje Zandi.
Najveći rizik u istoriji tehnoloških ulaganja?
Neki ekonomisti upozoravaju da bi očekivanja mogla biti veća od stvarnih rezultata.
Profesori Džesika i Džonatan Vahter sa Univerziteta Pennsylvania u novom radu navode da tehnološke kompanije ulažu kao da je veliki rast produktivnosti već izvestan. Ukoliko do njega ne dođe, upozoravaju, „sadašnji investicioni talas mogao bi postati najveća pogrešna alokacija kapitala u istoriji“.
Prema njihovom mišljenju, pojedine kompanije mogle bi se suočiti sa ozbiljnim finansijskim problemima ukoliko ogromna ulaganja ne budu praćena odgovarajućim povećanjem efikasnosti.
Zašto AI još nije promenio svet rada
Stručnjaci iz konsultantske kuće McKinsey smatraju da većina organizacija još nije uspela da veštačku inteligenciju integriše u svakodnevne procese na nivou cele kompanije.
Pilot projekti često daju dobre rezultate, ali njihovo širenje na hiljade zaposlenih pokazuje se mnogo zahtevnijim zadatkom. Zaposleni moraju da nauče kako da koriste nove alate, dok kompanije istovremeno grade infrastrukturu i redefinišu poslovne procese. Zbog toga se svet rada trenutno nalazi u svojevrsnoj prelaznoj fazi. Veštačka inteligencija još nije izazvala masovnu nezaposlenost, ali već utiče na zapošljavanje, restrukturiranja i raspodelu investicija.
Mark Zandi procenjuje da će pravi efekti AI revolucije postati vidljivi tek krajem ove decenije ili početkom naredne.
„Ne očekujem masovnu nezaposlenost. Neki poslovi će nestajati, drugi će nastajati. Ukupan bilans na tržištu rada verovatno će ostati stabilan“, smatra on.
Da li je AI danas tamo gde su nekada bili Excel i internet?
Pojedini analitičari današnji trenutak porede sa pojavom prvih poslovnih tabela osamdesetih godina prošlog veka. Kada se pojavio Lotus 1-2-3, preteča Excela, računovođe i finansijski stručnjaci odjednom su mogli da rade mnogo brže. Ipak, bile su potrebne godine da tabela postane osnovni alat modernog poslovanja.
Slično bi moglo da se dogodi i sa veštačkom inteligencijom.
„AI još nije zreo alat koji možete jednostavno uključiti i odmah promeniti način rada kompanije. To će verovatno doći uskoro, ali još nismo stigli do te tačke“, kaže profesor tehnologije i inovacija Enrike Dans i zaključuje:
„Drugim rečima, veštačka inteligencija danas možda prolazi kroz svoju „Excel fazu“ – period velikih očekivanja, značajnih ulaganja i ograničenih rezultata. Pitanje nije da li će promeniti poslovanje, već koliko će vremena biti potrebno da obećana revolucija zaista stigne“.
