Evropska unija ostvarila je jednu od svojih najvećih regulatornih pobeda protiv velikih tehnoloških kompanija. Posle gotovo sedam godina pravne borbe, Sud pravde Evropske unije odbacio je žalbu Gugla i konačno potvrdio antimonopolsku kaznu od 4,1 milijardu evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja kroz operativni sistem Android.
Presudom najvišeg evropskog suda okončan je jedan od najznačajnijih sporova između evropskih regulatora i američkih tehnoloških giganata, a odluka predstavlja još jednu potvrdu sve agresivnijeg pristupa Evropske unije prema kompanijama iz Silicijumske doline.
Kako je počeo spor?
Slučaj datira iz 2018. godine, kada je Evropska komisija zaključila da je Gugl zloupotrebio dominantnu poziciju Android operativnog sistema kako bi dodatno učvrstio svoju dominaciju na tržištu internet pretrage.
Prema nalazima Komisije, kompanija je proizvođačima pametnih telefona nametala obaveznu instalaciju aplikacija Google Search, Google Chrome i Google Play Store kao uslov za korišćenje Android operativnog sistema. Na taj način konkurentskim pretraživačima i aplikacijama praktično je bio otežan pristup korisnicima.
Evropska komisija ocenila je da takva praksa narušava tržišnu konkurenciju i sprečava razvoj alternativnih servisa.
Prvobitna kazna iznosila je rekordnih 4,34 milijarde evra, da bi Opšti sud Evropske unije 2022. godine smanjio iznos na 4,125 milijardi evra, ocenivši da je većina nalaza Komisije ipak bila pravno utemeljena.
Android je besplatan, ali nije bio neutralan
Gugl je tokom čitavog postupka tvrdio da Android predstavlja otvoren i besplatan operativni sistem koji omogućava konkurenciju i inovacije.
Iz kompanije su nakon presude saopštili da su razočarani odlukom suda i da nije dovoljno uzeta u obzir činjenica da je Android omogućio razvoj stotina proizvođača mobilnih telefona i hiljada programera širom sveta.
Kompanija je podsetila da je još nakon odluke Evropske komisije 2018. godine promenila poslovni model u Evropi i omogućila proizvođačima telefona veću slobodu u izboru aplikacija koje će instalirati na uređaje.
Skoro 11 milijardi evra kazni za jednu deceniju
Android nije jedini slučaj u kojem je Google kažnjen u Evropi. Tokom poslednjih deset godina kompanija je postala simbol regulatornog obračuna Evropske unije sa velikim tehnološkim kompanijama.
Gugl je do sada u Evropskoj uniji kažnjen sa gotovo 11 milijardi evra kroz tri velika antimonopolska postupka. Prva kazna je bila teška 2,42 milijarde evra zbog favorizovanja sopstvenog servisa Google Shopping. Druga 4,1 milijarda evra zbog zloupotrebe Android operativnog sistema. A treća je iznosila 1,49 milijardi evra zbog ograničavanja konkurencije u internet oglašavanju putem servisa AdSense.
Pored toga, kompanija se i dalje suočava sa nizom novih regulatornih postupaka koji se odnose na digitalno oglašavanje, tržišnu dominaciju u pretraživanju i primenu novih evropskih pravila iz Zakona o digitalnim tržištima (Digital Markets Act).
Evropa menja pravila igre za tehnološke gigante
Presuda protiv Gugla dolazi u trenutku kada Evropska unija značajno pojačava regulatorni pritisak na najveće svetske tehnološke kompanije, uključujući Google, Apple, Meta, Amazon i Microsoft.
Poslednjih godina Brisel je usvojio čitav niz novih propisa, među kojima su Digital Markets Act (DMA) i Digital Services Act (DSA), sa ciljem da se ograniči tržišna moć najvećih digitalnih platformi i poveća konkurencija.
- Kako bi izgledalo kada bi država postala suvlasnik veštačke inteligencije
- Evropa ulazi u novu stambenu krizu: Cene rastu brže od mogućnosti građana
- Evropa dobila najveću pravnu bitku protiv Gugla: Potvrđena kazna od 4,1 milijardu evra
- SpaceX i Maskovi lojalisti
- Dok evropski proizvođači zatvaraju pogone, kineski BYD gradi novu fabriku u EU
Analitičari ocenjuju da je upravo Evropska unija postala globalni predvodnik u regulisanju tehnoloških kompanija, dok se slični postupci sve češće pokreću i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Za Gugl, međutim, presuda predstavlja više od finansijskog troška. Ona potvrđuje da era gotovo neograničene tržišne dominacije velikih tehnoloških kompanija polako ulazi u novu fazu, u kojoj će regulatorni rizik postati jednako važan kao tehnološka inovacija.
