Sada ne postoje samo mladi i stari, generacije i smena generacija. Sada je literatura prigrlila i „granične“ generacije ili mikrogeneracije. Čemu to služi i otkud taj trend, tema je za raspravu, ali je nesumnjivo da veliku korist od ovakvih demografskih slika ima korporativni marketing.
Prihvatite da postoje mikrogeneracije i razumećete da su ključni alat za razumevanje dinamike savremenog tržišta rada.
Trenutno se u fokusu globalnih analitičara nalazi demografska grupa pozicionirana između kasnih milenijalaca i rane generacije Z – takozvani zilenijalci (rođeni okvirno između 1993. i 1998. godine). Podaci pokazuju da ova grupa među zaposlenima trenutno ostvaruje značajnu prednost time što se transformišu u tehnološki „bilingvalnu“ i ekonomski najproduktivniju snagu modernog poslovnog ambijenta.
Fenomen tehnološkog bilingvizma
U poslovnom svetu retko se govori o kognitivnoj prednosti koja proističe isključivo iz istorijskog tajminga odrastanja. Ta prednost se ogleda u sposobnosti paralelnog razmišljanja u dva tehnološka jezika: analognom (ili digitalnom) i naprednom pametnom/AI poretku.
„Zilenijalci su specifično oblikovani: dovoljno su stari da pamte detinjstvo obeleženo „fizičkim“ medijima, oflajn prijateljstvima i desktop računarima, a istovremeno dovoljno mladi da su u periodu najveće elastičnosti mozga usvojili pametne telefone, ekonomiju platformi i generativnu veštačku inteligenciju“ piše psiholog Nik Lihtenberg za Fortune.
Istraživanja potvrđuju da se prefrontalni korteks ili deo mozga odgovoran za prilagođavanje, donošenje odluka i kontekstualno rezonovanje intenzivno razvija do sredine dvadesetih godina života. Sposobnost mozga da se reorganizuje usled spoljnih stimulusa, poznata kao plastičnost, donosi najveće benefite upravo onoj grupi koja se nalazi u razvojnom dobu od 12. do 25. godine u trenutku kada nastupa masovni tehnološki preokret.
Na današnjem tržištu rada, gde se uspeh meri time ko je veštiji da usmerava i kritički preispituje alate veštačke inteligencije, „ova dvostruka fluentnost donosi merljivu ekonomsku vrednost“ kako to formuliše Lihtenberg. Prema izveštaju Global AI Jobs Barometer konsultantske kuće PwC, zaposleni sa razvijenim AI veštinama danas ostvaruju čak 62% višu zaradu u odnosu na svoje vršnjake u istim zanimanjima na globalnom nivou. „Istovremeno, ulazne pozicije u sektorima gde je visoka izloženost veštačkoj inteligenciji čak sedam puta veća zahtevaju seniorske veštine poput kritičkog mišljenja i upravljanja odnosima sa klijentima“ navode istraživači.
Istorijski presedan
Ovakav obrazac adaptacije već je viđen krajem prošlog veka sa takozvanim „ksenijalcima“ (rođeni od 1977. do 1983. godine). Ta mikrogeneracija je odrasla u analognom svetu fiksnih telefona i ukoričenih enciklopedija, da bi u ranoj mladosti dočekala komercijalni internet. Rezultat su bili zaposleni koji su zadržali navike strukturiranog, analognog razmišljanja, ali su tečno ovladali digitalnim alatima. Oni su mogli da ocenjuju digitalni alat jer su se sećali sveta pre njegovog nastanka.
Međutim, „tehnološki bilingvizam donosi karijernu prednost samo ukoliko ga ne poništi makroekonomska loša sreća u momentu stupanja na tržište rada. Ekonomski podaci o „ožiljcima na platama“ nedvosmisleno pokazuju da diplomiranje tokom recesije stvara gubitke u zaradama koji traju deceniju ili duže“ navodi psiholog.
- Čisti milenijalci (rođeni krajem 1980-ih i početkom 1990-ih) ušli su na tržište rada tokom Svetske ekonomske krize 2008. godine.
- Čista generacija Z (rođena početkom 2000-ih) suočila se sa tržištem koje je bilo paralizovano pandemijom koronavirusa.
Zilenijalci su, s druge strane, prošli kroz ekonomske pukotine na talasu nesvakidašnje sreće. Najstariji među njima izgradili su prve stabilne karijerne pozicije neposredno pre izbijanja pandemijske krize. Izveštaj Resolution Foundation pokazuje da su zaposleni rođeni krajem 1990-ih u realnim iznosima zarađivali oko 12% više u svojoj 24. godini u poređenju sa generacijom rođenom deset godina ranije u istom životnom dobu. Finansijska stagnacija milenijalaca direktna je posledica lošeg tajminga ulaska u recesiono tržište, dok zilenijalci u fazi svog najvećeg karijernog rasta uspešno kapitalizuju ekonomske benefite, zaključuju istraživači.
Sledeća bilingvalna smena: Dolazak generacije Alfa
Dok poslovni svet analizira zilenijalce, na suprotnoj strani se formira se sledeća bilingvalna grupa. To su pripadnici generacije Alfa, rođeni između 2010. i 2015. godine, koji trenutno sede u školskim klupama.
Kada je ChatGPT javno lansiran krajem 2022. godine, najstariji pripadnici ove generacije imali su oko 12 godina. To znači da su proveli dovoljno vremena u svesnom obrazovnom procesu bez generativnih tekstualnih modela, a istovremeno su dovoljno mladi da te alate usvoje „pre nego što se njihove kognitivne i intelektualne navike u potpunosti kalcifikuju“ kako je napisao Lihtenberg i dodaje:
„Ovaj razvojni prozor za generaciju Alfa biće otvoren približno do 2035. godine. Grupe koje dolaze nakon njih biće potpuno AI-nativne, bez ikakvog sećanja na proces pisanja teksta ili rešavanja problema bez asistencije velikih jezičkih modela. To otvara rizik od specifične vrste kognitivne „monolingvalnosti„, slične onoj sa kojom su se susreli digitalni nativci u poređenju sa ksenijalcima“ navodi psiholog.
Za savremene poslodavce i HR menadžere, psiholog šalje poruku: umesto pukog angažovanja „digitalno nativnih“ kandidata, selekciju treba usmeriti ka profesionalcima koji poseduju dvostruku fluentnost – sposobnost da razumeju šta tehnološki alat radi, ali i da artikulišu kako je proces rada izgledao pre nego što je taj alat implementiran. U eri automatizacije, upravo ta distanca i komparativna svest postaju najvažnija tržišna vrednost.
