Profesorka i pisac Brene Braun upozorava: ljudi nisu stvoreni da žive u stalnoj neizvesnosti i zato je sve više zaposlenih na ivici iscrpljenosti.
Neizvesnost je postala nova normalnost. Veštačka inteligencija menja profesije, tržišta se menjaju iz meseca u mesec, geopolitičke krize postaju svakodnevica, a kompanije od zaposlenih očekuju da se svemu tome prilagode gotovo preko noći.
„Ali, ljudski mozak ne funkcioniše tom brzinom“ rekla je Brene Braun kao gošća na Fortune Most Powerful Women Summit. Najveći izazov radnog okruženja danas nije tehnologija, već činjenica da ljudi nisu neurološki prilagođeni na toliko neprekidnih promena.
„Ako vodite ljude, verovatno već znate da oni nisu dobro“, rekla je Braun na ovom skupu. „Ljudi su emocionalno iscrpljeni, izgubili su poverenje i sve su više međusobno udaljeni.“
Mozak traži izvesnost
Prema rečima profesorke Braun, ljudski nervni sistem razvijao se hiljadama godina u potrazi za sigurnošću.
„Naš mozak je programiran da što pre pronađe izvesnost. Što je više neizvesnosti, telo šalje snažnije signale stresa“, objašnjava Braun.
Zbog toga današnje radno okruženje, u kojem se strategije, tehnologije i poslovni modeli menjaju gotovo iz nedelje u nedelju, kod mnogih zaposlenih izaziva hroničan osećaj napetosti. Problem, kako je rekla Braun, nije u tome što ljudi ne žele promene. Problem je što više nemaju dovoljno vremena da se psihološki oporave od prethodne pre nego što stigne sledeća.
Veštačka inteligencija dodatno pojačava anksioznost
Promene izazvane razvojem veštačke inteligencije predstavljaju dodatni izvor neizvesnosti. Dok jedni predviđaju kraću radnu nedelju i rast produktivnosti, drugi upozoravaju na nestanak brojnih kancelarijskih poslova i velike promene na tržištu rada. Braun smatra da upravo ta neizvesnost ima snažniji psihološki efekat od same tehnologije. Ljudi ne znaju kako će njihov posao izgledati za nekoliko godina, koje će veštine biti potrebne niti koliko će njihove profesije ostati relevantne. Upravo taj osećaj gubitka kontrole predstavlja jedan od najvećih izvora stresa.
Braun upozorava da se posledice ne vide samo u privatnom životu zaposlenih. Prenose se i na kompanije i to kroz pad poverenja, slabiju saradnju, iscrpljenost i sve veću emocionalnu distancu među ljudima. Zbog toga smatra da lideri više ne mogu da upravljaju kompanijama isključivo kroz ciljeve, rezultate i produktivnost. Njihov zadatak postaje stvaranje osećaja psihološke sigurnosti u okruženju koje je objektivno sve manje predvidljivo.
Razumevanje ljudi
Prema Braun, kompanije i organizacije koje će najbolje proći kroz narednu deceniju neće nužno biti one sa najnaprednijom tehnologijom. Biće to kompanije koje razumeju kako ljudi reaguju na promene. To podrazumeva otvorene razgovore o neizvesnosti, jasno definisana očekivanja i kulturu poverenja u kojoj zaposleni ne osećaju da moraju sami da nose teret stalnih promena.
„Ako ne razumemo da je svet u kojem poslujemo sistem u kojem je sve međusobno povezano, nećemo moći uspešno da vodimo ljude“, kaže Braun.
Njena poruka dolazi u trenutku kada kompanije širom sveta ulažu milijarde u veštačku inteligenciju. Međutim, podseća da nijedna tehnološka transformacija neće biti uspešna ako zanemari psihologiju ljudi koji treba da je sprovedu. Jer, „najveći izazov budućnosti možda neće biti koliko će brzo napredovati tehnologija, već koliko brzo će ljudi uspeti da joj se psihološki prilagode“.
