Najveće evropske kompanije zajedno nikada nisu zarađivale toliko novca. Na ovogodišnjoj listi Fortune 500 Europe ukupan prihod dostigao je rekordnih 15,5 biliona dolara, iznos koji odgovara približno polovini evropskog BDP-a. Dobit je, posle prošlogodišnjeg pada, ponovo počela da raste i premašila bilion dolara. „Na prvi pogled, evropski korporativni gigant deluje otpornije nego što bi se moglo očekivati posle godina geopolitičkih potresa, inflacije, tehnoloških promena i sve snažnije globalne konkurencije“ piše Fortune.
Ali, rekordni prihodi ne znače nužno i rekordno dobro poslovanje. Iza velikih brojki nalazi se manje prijatan podatak: profitne marže evropskih kompanija smanjuju se drugu godinu zaredom. Sa 7,1 odsto, koliko su iznosile na listi 2024, pale su na 6,5 odsto. Kompanije, dakle, prodaju više i ostvaruju veće prihode, ali od svakog zarađenog evra ostaje im manje.
Upravo ta protivrečnost možda najbolje opisuje stanje evropskog biznisa 2026. godine.
Veliki su i dalje veliki, ali im je posao postao skuplji
Na vrhu Fortune liste treću godinu zaredom nalazi se Volkswagen. Prihod nemačkog automobilskog giganta porastao je 3,4 odsto, na više od 363 milijarde dolara, uprkos pritisku carina i sve ozbiljnijoj konkurenciji kineskih proizvođača. Odmah iza njega nalaze se energetske kompanije Shell, Glencore, BP i TotalEnergies, koje zajedno popunjavaju preostalih četiri mesta u prvih pet. Energetski sektor imao je burnu godinu, ali su poremećaji u Ormuskom moreuzu i rast cena nafte doprineli tome da se kvartalna dobit Shella i BP-ja više nego udvostruči.
Ipak, prava snaga evropskog korporativnog sveta možda se najbolje vidi u finansijama. Čak 105 kompanija sa liste pripada finansijskom sektoru. One stvaraju gotovo četvrtinu ukupnih prihoda Fortune 500 Europe, ali čak 40 odsto ukupnog profita i zapošljavaju 14 odsto od ukupno 34,6 miliona ljudi koji rade u kompanijama sa liste. HSBC je pritom najprofitabilnija evropska kompanija, sa 22 milijarde dolara dobiti u 2025. godini.
Profesor IMD Business School Hauard Ju smatra da „snaga evropskih banaka nije slučajni ostatak prošlosti. Najveće među njima decenijama su gradile međunarodne mreže, naročito na tržištima u razvoju, i danas imaju prisustvo koje je konkurentima teško da kopiraju“.
Problem je što rast prihoda širom evropske privrede sve manje govori o stvarnom rastu efikasnosti. Gvido Koci, profesor makroekonomije na Univerzitetu St. Gallen, upozorava da razlika između rasta prihoda i dobiti pokazuje koliko kompanije teško prenose rastuće troškove na kupce. Deo rekordnih prihoda zato ne dolazi iz toga što evropske kompanije proizvode mnogo više ili posluju mnogo bolje, već jednostavno iz viših cena.
Drugim rečima, „Evropa obara rekorde, ali joj svaki novi rekord postaje skuplji“ pišu analitičari.
Velika Britanija prvi put ispred Nemačke
Ovogodišnja lista donela je i promenu koja možda govori više o evropskoj ekonomiji nego samo rangiranje pojedinačnih kompanija. Prvi put otkako Fortune objavljuje evropsku listu 500 najvećih, Nemačka više nije zemlja sa najvećim brojem kompanija. Na prvo mesto stigla je Velika Britanija sa 76 kompanija, dok ih Nemačka ima 73.
Hauard Ju deo objašnjenja vidi upravo u Brexitu. Britanske kompanije bile su prinuđene da intenzivnije gledaju izvan evropskog tržišta, a mnoge su se okrenule SAD. Američko tržište opisuje kao najtežu „teretanu“ za kompanije – ogromno i profitabilno, ali dovoljno konkurentno da ih primora da postanu efikasnije i sposobnije za globalnu utakmicu.
Velika Britanija istovremeno ima moćnu poziciju u inovacijama i znatno je iznad proseka Evropske unije prema pokazateljima Evropske komisije. Zajedno sa Francuskom, Nemačkom i Švajcarskom, danas je sedište više od polovine kompanija sa Fortune 500 Europe liste. Te četiri zemlje stvaraju i više od polovine ukupnog profita.
Ali možda najzanimljivija karakteristika evropskih poslovnih giganata nema mnogo veze sa ovogodišnjim prihodima.
Prosečna kompanija sa liste stara je 109 godina, a više od polovine posluje duže od jednog veka. Preživele su ratove, finansijske krize, promene granica, tehnologija i nekoliko industrijskih revolucija. Najstarija među njima, Anheuser-Busch InBev, svoje poreklo vezuje za belgijsku pivaru Den Hoorn osnovanu pre čak 660 godina. Na drugom kraju liste nalazi se nemačka kompanija za automobilsku tehnologiju Aumovio, nastala izdvajanjem iz Continental AG tek 2025.
Ta dugovečnost istovremeno je najveća snaga i potencijalna slabost evropskog poslovnog modela. Kompanija koja opstane sto ili nekoliko stotina godina očigledno ume da se prilagođava. Ali Ju upozorava da dug život može proizvesti i samozadovoljstvo. Institucije koje su decenijama navikle da budu velike i važne lako mogu poverovati da će sama veličina biti dovoljna i za sledeću tehnološku revoluciju.
Fortune 500 Europe za 2026. zato nije samo lista najvećih evropskih kompanija. Lista pokazuje kontinent čiji poslovni giganti i dalje imaju ogromnu ekonomsku moć, stvaraju bilione dolara prihoda i uspevaju da opstanu tamo gde bi mnoge mlađe kompanije nestale.
Ali pokazuje i nešto drugo. Dugovečnost govori koliko je kompanija bila dobra u preživljavanju prošlosti. Ne garantuje da će biti dovoljno brza za budućnost, rekao je Ju.
