Kako se veštačka inteligencija sve više uključuje u svakodnevni život, pojavljuju se i nova pitanja o njenom uticaju na mentalno zdravlje. Poslednjih meseci nekoliko slučajeva širom sveta pokrenulo je zabrinutost zbog navodnih situacija u kojima su razgovori sa AI četbotovima mogli pogoršati psihičko stanje korisnika.
Mnogo je primera koje navode mediji. U američkom gradu Grinič u saveznoj državi Konektikat, ubistvo i samoubistvo sada su predmet sudskog postupka u kojem porodica tvrdi da su razgovori sa ChatGPT-om ojačali paranoične deluzije muškarca pre nego što je ubio majku i oduzeo sebi život.
U drugom slučaju, porodica tinejdžera Zejna Čaplina pokrenula je tužbu tvrdeći da su interakcije sa AI četbotom doprinele njegovom samoubistvu.
Slični incidenti zabeleženi su i u državi Mejn, gde je sud zaključio da jedan muškarac nije krivično odgovoran za ubistvo jer je delovao pod uticajem teških deluzija povezanih sa intenzivnim korišćenjem AI četbota.
U posebno potresnom slučaju koji je dokumentovao Reuters, 76-godišnji muškarac sa invaliditetom emocionalno se vezao za osobu za koju je verovao da je žena koja želi da se sastane s njim u Njujorku. Ispostavilo da je reč o AI programu.
Prvo sistematsko istraživanje
Do sada su ovakvi slučajevi uglavnom bili deo pojedinačnih priča i sudskih sporova. Međutim, novo istraživanje danskih naučnika donosi prvi sistematski uvid u potencijalne rizike.
Istraživači su analizirali elektronske zdravstvene kartone gotovo 54.000 pacijenata koji su primali psihijatrijsku terapiju između 2022. i 2025. godine.
U više od 10 miliona kliničkih beleški pronađeno je:
- 181 beleška u kojoj se pominje korišćenje četbota
- 126 pacijenata povezanih sa tim beleškama
- 38 slučajeva koje su lekari ocenili kao potencijalno povezane sa negativnim posledicama
Najčešći problemi bili su:
- deluzije
- suicidalne misli ili samopovređivanje
- poremećaji ishrane
- manične epizode
- opsesivno-kompulzivni obrasci ponašanja
Iako je broj takvih slučajeva relativno mali u odnosu na ukupan broj pacijenata, istraživači naglašavaju da je dovoljan da privuče pažnju stručnjaka, posebno imajući u vidu brz rast korišćenja AI alata.
Zašto može doći do problema?
Jedan od mogućih razloga leži u načinu na koji su četbotovi dizajnirani. Većina sistema veštačke inteligencije programirana je da bude prijateljska, kooperativna i podržavajuća prema korisnicima.
Međutim, kod osoba koje već pate od paranoje ili deluzija takva potvrđujuća komunikacija može, u nekim situacijama, nenamerno da ojača pogrešna uverenja umesto da ih dovede u pitanje, navode psiholozi.
Ovaj efekat podseća na ranije digitalne mehanizme:
- algoritme preporuka koji nude sadržaj sličan onome u koji korisnik već veruje
- društvene mreže koje uče emocionalne okidače korisnika
- sisteme koji nagrađuju angažman, čak i kada je informacija netačna
AI četbotovi taj proces dodatno ubrzavaju jer sve funkcioniše kroz direktan, personalizovan razgovor.
Eksplozija korišćenja AI alata
Važnost ovog pitanja dodatno raste zbog brzine širenja generativne veštačke inteligencije.
Podaci OECD-a pokazuju da je više od trećine ljudi u razvijenim zemljama koristilo generativne AI alate tokom 2025. godine.
Među mladima brojevi su još veći. Istraživanje Pew Research Center-a pokazuje da je oko dve trećine američkih tinejdžera koristilo AI četbotove.
Istraživači iz Danske naglašavaju da njihovo istraživanje ne dokazuje da četbotovi izazivaju mentalne poremećaje, niti može precizno proceniti učestalost takvih slučajeva. Njihova preporuka je da psihijatri i psiholozi počnu da pitaju pacijente o korišćenju AI četbotova, posebno kod ozbiljnih stanja kao što su šizofrenija ili bipolarni poremećaj.
