Jedan od vodećih ekonomista današnjice Džon F. Helivel, Kanađanin, član Kanadskog instituta za napredna istraživanja i Nacionalnog saveta za statistiku, naučni saradnik gotovo svih uglednijih svetskih udruženja, nekadašnji profesor Oksforda, Harvarda, Kolumbije, savetnik Banke Kanade i pisac, za Gallup je pre nekoliko godina govorio o poverenju zaposlenih.
Pre svake matematike, brojeva i prihoda, Helivel se bavio zadovoljstvom životom. Iako ekonomista koji ceni egzaktne pojave, poslednjih godina svoje karijere istražuje teme kao što su blagostanje, sreća, poverenje. Primenjujući ekonomske instrumente na temu blagostanja, otkrio je niz faktora koji utiču na zadovoljstvo životom.
Šta je saznao Helivel što je obavezno da svaki poslovan čovek mora da zna?
Šta je važnije od prihoda?
„Rad i posao su na vrhu faktora koji utiču na život i osećaj zadovoljstva. Poverenje je ovde glavni faktor. Poverenje u zaposlene i menadžment ima ogroman uticaj i neophodno je“, rekao je Helivel i izneo svoje zaključke nakon višegodišnjeg istraživanja i rada sa kompanijama.
Osnovno što je Helivel dobio kao rezultat je da je osećaj poverenja veoma povezan sa osećajem zadovoljstva životom. Došao je do zaključka da je skok na skali poverenja zaposlenih u menadžment za samo jedan stepen (na skali od 1 do 10), jednako osećaju povećanja prihoda za čak jednu trećinu.
„Naravno, mnogo je toga u vašem životu što je važnije od prihoda. Za ljude je veoma važno u kakvoj atmosferi rade. Ona mora da bude prijatna, ljudi moraju da veruju kolegama kojima su okruženi. Dokazano je da danas ljudi precenjuju uticaj konzumerske kulture i potrošnje, a rutinski potcenjuju osećaj zadovoljstva životom koje je posledica interakcije sa drugima.
Dakle, kada biraju poslove, ljudi se rutinski fokusiraju na novac i prihod. Na kraju ih to čini manje srećnim nego kada bi odabrali drugi, bolji posao“, rekao je Helivel.
Zanimljiva je analiza sindikalnih udruživanja zaposlenih. Okruženje gde nema dovoljno poverenja je ona vrsta okruženja koja je otvorena za sindikalna udruživanja. Ovo je pojava koja se može nazvati ’mi protiv njih’. Zanimljivo je što su podaci sa terena pokazali da iako članovi sindikata imaju najmanje poverenja u menadžment, nije dokazano da su manje zadovoljni životom.
Koliko se veruje?
Dobro pitanje za ekonomistu Helivela je i koliko ljudi veruju u svoja radna mesta?
„Prosek je sedam i po na skali do 10. Može se reći da radna mesta nisu tako ’zatrovana’. Poverenje u radna mesta i saradnike je veoma važno. Na poslu ljudi provode veliki deo budnog vremena i poslovni ambijent je dobar deo prostora u kojem žive. Nije ni čudo što su nesrećni u okruženju u kojem moraju da čuvaju leđa, a mnogo su srećniji tamo gde ljudi brinu jedni o drugima. Srećniji su i tamo gde su zbrinuti“ mišljenje je ekonomiste.
Na pitanje ’Šta zaista gradi poverenje i kako do njega?’ Helivel je odgovorio da je ključ zajednički rad. Poverenje se gradi tako što ljudi zajedno rade. Time se postiže blagostanje koje čine dva ključna elementa – angažovanje i efikasnost. Najbolji primer za to je rad pro bono – ljudi dolaze da rade u drugačijem kontekstu. To je, po mišljenju Helivela, i dobar metod regrutovanja novih ljudi. Pridružuju se, ali ne zbog novčane nadoknade, već žele da učestvuju u poslu koji je za njih prava stvar.
Ekonomista i sreća koja se meri
Istraživanje ’sreće’ i ’blagostanja’ koje su teško merljive kategorije, privukle su pažnju ekonomiste Helivela iako je čovek empirijskih istraživanja.
„Sećam se da sam naišao na podatke o blagostanju koji su razotkrili da su ljudi srećniji u sredinama gde je veći društveni kapital. Ceo život se bavim ekonomijom i nikada nisam čuo da se sreća meri.
Dvesta godina ekonomisti govore o korisnosti. Nisu znali kako da izmere sreću, postojala je potreba da se ona izmeri. Na kraju su koristili prihod kao zamenu“, seća se svojih početaka ekonomista.
Proveo je zatim nekoliko godina istražujući podatke koji se tiču zadovoljstva životom. Shvatio je da govore mnogo toga, tako da je sa čisto ekonomskog pristupa, prešao na psihološki ili emotivni.
„Preobratio sam se. Shvatio sam da podaci koji se odnose na zadovoljstvo pričaju veoma moćnu priču. Iako sam počeo kao empirijski istraživač, sada izgovaram ’Eureka!’. Zabavno je raditi na stvarima koje zvuče istinito, koje su važne i za koje se ljude odmah vezuju. Video sam da im se odmah zacakle oči kada se o emocijama i psihološkim stanjima govori u brojevima“, Helivel je izneo razloge promene u pristupu istraživanjima.
Savet ekonomiste za vrh
Pošto je čovek prakse koji poznaje ekonomska kretanja i principe, posavetovao je menadžere šta da rade u situacijama kada se zadese u okruženju koje karakteriše nepoverenje? Šta treba da rade kako bi ljudi počeli da veruju jedni drugima?
„Ne možete samo da kažete ’Verujte mi!’. Morate da menjate ponašanje, a da pri tom to nije praktična vežba za izgradnju poverenja.
Vidite, poverenje je kao sreća – sreća je velika, ali je potraga za srećom destruktivna. Sreća je posledica svega što radite, baš kao i poverenje. Tu za reči nema mnogo mesta. Mnogo je psiholoških dokaza koji govore u korist blagostanja u dva slučaja:
- Kada ljudi rade stvari zajedno
- I kada nešto rade zajedno za druge ljude.
Prvi savet je ohrabrivanje ljudi koje ne treba da teče linijom ’odozgo na dole’ već obrnuto. To moraju biti ideje koje dolaze od samih ljudi u jednoj organizaciji. To ne može biti naredba sa vrha i to menadžeri moraju da znaju“, preporuka je savet Helivela svakom vrhu u bilo kom radnom sistemu.
