Za pet godina kupovina električnog automobila u Srbiji može postati ne samo normalna već učestala stvar, kaže za Bonitet.com Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Grupe i potpredsednica Delta Holdinga i dodaje da je uslov za to da se rešavanja infrastrukture i regulisanja ne zapostavi.
Drugi razlog je i to što ni “proizvođači nemaju kuda”, već će se orijentisati samo na takva vozila, zbog izuzetno postroženih standarda emisije i uslova koji su pred njima.
Ona kaže da gotovo nema proizvođača koji u ponudi nema elektrifikovano vozilo.
“Do nedavno smo imali situaciju da samo premijum brendovi nude električne automobile, međutim, sada se ona mogu pronaći i kod proizvođača vozila srednje klase i to sa različitim specifikacijama i cenama. Primera radi, manji gradski električni automobil srednje klase košta od 20 do 40 hiljada evra”, kaže Đurđević.
Za kupovinu EV finansijski faktor i dalje presudan
Pri kupovini razičiti faktori utiču na motivaciju da se kupi ovakav automobil, ali, kako kaže, finansijski je presudan, bez obzira na nivo ekološke osvešćenosti.
“Primetno je da se situacija po pitanju informisanosti unapređuje, ali predstoji još dosta rada na tom polju, posebno imajući u vidu zakonske i regulatorne norme koje će vremenom biti sve striktnije. Građani polako usvajaju i razumeju važnost prelaska sa konvencionalnog tipa vozila na ekološka, ali na našem podneblju postoji još uvek dosta rezervisanosti. Kada se uvežu sa finansijskim stimulacijama i dodatni benefiti kao u razvijenijim zemljama, poput vožnje žutom trakom ili besplatnog parkinga u zonama, očekujemo da će uticati dodatno na popularnost i osećaj prestiža,” kaže ona i dodaje:
“Uvek volim da dodam da je osećaj u vožnji kod električnog vozila neuporediv sa bilo čime. Takvi automobili su izuzetno zabavni za vožnju, startni, hitri i nečujni. Mnogo ljudi se za kupovinu odlučuje pre svega iz tog razloga.”
Cene padaju
Kako kaže iz prakse se vidi da sa rastom udela električnih vozila na ulicama i cene padaju. “Na to dodatno u ovom trenutku utiče i faktor ulaganja proizvođača u istraživanje i razvoj. Određene projekcije pokazuju da će do 2030. godine razlika u ceni između konvencionalnog i električnog vozila biti oko 9 odsto (gruba procena je da je danas oko 30 odsto). Iako imamo pozitivne pokazatelje po pitanju interesovanja naših građana da voze električna vozila, udeo onih koja se prodaju je i dalje mali, dok je udeo hibrida od 15% veoma ohrabrujući i to je dobar trend kada je elektrifikacija u pitanju.”
Đurđević smatra da je i dalje pitanje razvoja infrastukture ključno, a “ujedno predstavlja i najviše zapostavljen segment”. “Kreiranje nacionalne strategije kojom bi se jasno identifikovali ciljevi bi trebalo da bude naredan korak u postupnom rešavanju tog pitanja. Neophodno je doneti pravilnike o postavljanju i sertifikovanju onih koji postavljaju punjače, ali i regulisati sistem naplate. Rešenja koja treba da se usvoje treba da podrazumevaju strateško planiranje i implementaciju koja neće uključivati privremena rešenja, već ona kojima će se napraviti dobra baza za dalju nadogradnju. Prakse i iskustva drugih zemlja u ovom trenutku mogu nam pomoći i olakšati dalji put razvoja domaće infrastukture na što optimalniji način. Trenutna situacija zahteva još dosta ulaganja koja bi ujedno ohrabrila i građane u odluci da pređu na električna vozila”, kaže ona i dodaje da se nada da će i preko Srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova, udruženja koje postoji već više od 25 godina, inicijativama i predlozima kako prema vladinom tako i nevladinom sektoru, uraditi nešto više na tom planu.
Kada je Delta Auto Grupa u pitanju, Đurđević kaže da su ponudi električni modeli BMW iX1, BMW iX3, BMW i4, BMW iX, i7, MINI Electric kao i potpuno električni skuter BMW CE 04.
“U sledećoj godini će se broj modela udvostručiti, a u budućnosti se očekuje da svaki model ima svoju električnu verziju”, najavljuje generalna direktorka Delta Auto Grupe i potpredsednica Delta Holdinga za Bonitet.com.
