O angažovanju zaposlenih i neoprostivoj grešci lidera – Dr Sara Kuburić

Dr Sara Kuburić je u svetu psihoterapeuta poznata i kao „terapeut milenijalaca“. Osnovala je udruženje The Phenomenological Society, piše, savetuje i bavi se psihoterapijom sa egzistencijalističkim pristupom. Živela je u Kanadi, Bliskom istoku, Africi pre nego što se doselila u Australiju.

Objavila je knjigu Na meni je, koja je prevedena na srpski, a u Srbiji je pokrenula i izdavačku kuću. Za Bonitet.com Sara Kuburić je odgovorila na nekoliko pitanja i obratila se svim liderima pred gostovanje u hotelu Hyatt na velikom otvorenom treningu The Power of Engagement 14. novembra koji organizuje Alterna International.

Bonitet.com: Koji je vaš prvi savet svim liderima koji vode timove ljudi?

S.K: Počnite sa „Zašto?“ Lideri moraju da govore o svrsi koja stoji iza ciljeva svoje organizacije. Kada ljudi razumeju širu sliku i kako se njihovi doprinosi uklapaju u to, postaju inspirisaniji i motivisaniji. Pored toga, podstičite kulturu povratnih informacija i saradnje. Oslobodite svoj tim da izrazi svoje mišljenje i podeli ideje. Kada zaposleni osećaju da su njihovi glasovi važni, verovatnije je da će preuzeti odgovornost za svoj rad i doprineti kreativno.

Bonitet.com: Koja je najveća i neoprostiva greška lidera danas?

S.K: Najveća neoprostiva greška je vođenje bez empatije. Kada lideri stavljaju rezultate ispred ljudi, potkopavaju poverenje i lojalnost. Liderstvo se sastoji u služenju drugima i stavljanju njihovih potreba na prvo mesto, a ne samo u postizanju rezultata. Štaviše, mnogi lideri ne uspevaju da stvore okruženje u kojem je se podstiče eksperimentisanje. Kada lideri obeshrabruju preuzimanje rizika ili kažnjavaju neuspeh, guše inovacije i angažovanost. Najbolji timovi napreduju kada im je dozvoljeno da istražuju i uče iz svojih grešaka.

Bonitet.com: Koje su osnovne emotivne namirnice svakog čoveka? Da li je digitalna era donela nešto novo? 

S.K: U suštini, svakoj su osobi potrebni povezanost, potvrda i svrha. To su emotivne „namirnice“ koje nas hrane. U digitalnom dobu, iako imamo veći pristup informacijama, ljudima i brzim oblicima validacije, kvalitet tih veza ponekad može da pati. Moramo da budemo svesni kako komuniciramo onlajn. Treba da težimo dubini i autentičnosti umesto površnim razmenama. Važno je gajiti prave odnose čak i u virtuelnom okruženju.

Bonitet.com: Kako danas ljudi postaju posvećeni i angažovani na poslu? 

S.K: Ljudi postaju angažovani kada osećaju da su deo nečega većeg od sebe, kada razumeju kako njihova uloga doprinosi misiji organizacije. Lideri igraju ključnu ulogu u doslednom artikulisanju ove vizije, tako što pomažu pojedincima da vide svoj rad kao produžetak svojih strasti i uverenja. Prepoznavanje doprinosa svake osobema, koliko mali bili, stvara osećaj pripadnosti i odgovornosti. Pored toga, angažovanje raste kada zaposleni imaju autonomiju da istražuju svoje interese i donose odluke o načinu na koji obavljaju svoj posao. Pružanje prilika za rast i učenje dodatno jača ovu vezu, negujući dublju posvećenost njihovim ulogama.

Bonitet.com: Kako se zaposlenima može pomoći ukoliko nisu angažovani?

S.K: Prvi korak je da razumete zašto nisu angažovani. Angažujte se u otvorenim razgovorima i aktivno slušajte njihove brige. Pokažite iskrenu zainteresovanost za njihovo blagostanje i ambicije. Ljudi treba da se osećaju cenjenim i saslušanim da bi se ponovo povezali sa svojom svrhom. Takođe, naglašavam važnost psihološke sigurnosti. Zaposleni moraju da osećaju da su bezbedni da izraze nezadovoljstvo bez straha od posledica. Lideri bi trebalo da pruže podršku kroz mentorstvo, profesionalni razvoj i prilike za značajne doprinose.

Bonitet.com: Kako danas čovek može da postigne balans između poslovne posvećenosti i privatnog života?

S.K: Balans se sastoji u razumevanju vaših prioriteta i usklađivanju sa vašim vrednostima. Važno je postaviti granice i osigurati da posao ne zaseni lično blagostanje. Zapamtite, ne možete efikasno voditi druge ako ne brinete o sebi. Takođe, preporučujem da pojedinci redovno procenjuju svoje obaveze i razmišljaju o tome šta im zaista znači. Naglašavanje kvaliteta umesto kvantiteta u poslu i privatnom životu može dovesti do smislenijih iskustava i ispunjenja.

Bonitet.com: Da li je novac danas najjači pokretač?

S.K: Istraživanja pokazuju da unutrašnji motivatori, kao što su autonomija, stručnost i svrha, imaju tendenciju da pokreću dugotrajni angažman. U svetu koji sve više vrednuje smisao nad materijalizmom, organizacije moraju da stvore okruženje koje neguje ove intrinzične motivatore. One koje budu prepoznavale ovu promenu i kao prioritete budu postavljale vrednosti i odnose, privući će i zadržati talente koji ne traže samo platu, već i mesto gde mogu da ostvare smislen uticaj.