Ljudi svuda razgovaraju i na različite načine. Razgovaraju na internetu, mrežama, mejlovima, uživo, u poslednje vreme i sa ChatGPT-jem i drugim AI alatima. Pre ove tehnologije, pre televizije i radija, ljudi su pričali priče, one svakodnevne, mitološke, religijske, prenosili predanja, vodili su važne i manje važne razgovore. Ljudi su se bavili i ’dubljim’ pitanjima psihe i pre nego što je na scenu stupio Frojd.
Kako je to bilo u vremenu pre nove ere, u antičko doba, recimo, kada nije bilo tehnologije ometanja? Kada je ovaj period tema, ne može a da se ne kaže nešto o Sokratu i njegovom pristupu razgovorima.
Agnes Kalard je profesor filozofije, ime koje se sve više pominje danas kada je i sve veća potraga za savetima starih Grka i njihovom viđenju morala, uređenja polisa, pa i vođenja razgovora.
Sokrat zna da ne zna
Danas će mnogi ljudi znati više o „sokratovoj metodi“ nego što je znao sam Sokrat. Zapravo, većinu onoga što se zna o Sokratu zna se zahvaljujući njegovom učeniku, prijatelju i vernom obožavaocu Platonu. Zbog toga je Platon često koristio Sokrata kao sagovornika u svojim dijalozima, kao predstavnika filozofskog ideala, kao simbol kako bi trebalo da izgledaju pravi, istine vredni razgovori koji menjaju živote. Agnes Kalard tvrdi da je upravo taj „sokratski ideal“ ono što treba da vratimo u savremen život.
Kako voditi bolje razgovore? Bilo bi pravo pitanje za Sokrata. Ali, nigde nećete pronaći da je on od toga pravio teoriju niti je davao jasna uputstva za mlade ljude. On je učio primerom, načinom na koji je vodio razgovore. Sokrat je, pronaći ćete u nekim od filozofksih tekstova, ’porađao’ istinu razgovorom pre svega tvrdeći i sebi i sagovornicima da zna da ništa ne zna.
Kalard veruje da bi razgovori češće trebalo da budu filozofski – „Trebalo bi da ih povremeno „pospemo“ prahom sokratske metode.“
Sokratov način
Sokratova metoda se u suštini sastoji iz dva elementa.
Prvi je „sokratova ironija“ ili „sokratovo neznanje“, gde se pretvarate da nešto ne znate kako biste iz nekoga izvukli odgovor.
Kažete: „Oh, nisam znao da je ubistvo pogrešno, možeš li mi reći zašto jeste?“ i vaš sagovornik će početi da priča o vrednosti života i principu nanošenja štete.
Drugi element je namera da se dođe do „prvih principa“. Sokratov dijalog postavlja dodatna pitanja, pokušavajući da argument svede na njegove osnovne sastavne delove i da proveri koliko su mu temelji čvrsti.
„Sokratsko pravilo kaže: ‘Neću to prihvatiti dok ne budem potpuno siguran. Testiraću to, osporavaću, izložiću to najvišim mogućim standardima.’ A taj proces je proces istraživanja. To je način na koji stičemo znanje“ piše Kalard a u delo je sprovodio Sokrat.
Filozofi visoko cene ovakve elemente razgovora. Sokratska ironija podstiče dobre odgovore, a dodatna pitanja ništa ne ostavljaju neprovereno.
Ipak, služiti se sokratovom metodom je neke vrsta trika, neiskrenosti i glume kako bi se provocirao sagovornik. Kada se pravite da ništa ne znate o nekoj temi, lako možete da budete razotkriveni kao dibitant i glumac.
Postoji i doza surovosti u onome što je Sokrat radio. Da, on je tragao za istinom. Bio je životan, plemenit čovek. Ali, ako pročitate Platonove dijaloge, biće vam jasno šta on zapravo radi. Javno ponižava ljude. Čak i ako je zaista bio neuk po pitanju pravde, pobožnosti ili nečeg trećeg, bilo je jasno da je bio razoran i briljantan učesnik bilo kakve debate.
U Sokratu ima nečeg što podseća na „YouTube razbijanje protivnika“. Pozovu ljude na razgovor pretvarajući se da ništa ne znaju, a onda im rasture i argumente i reputaciju i to pred svima, upoređuje Kalard.
Neki možda i „zaslužuju“ takvu reputacionu štetu, ali, uglavnom, Sokrat razgovara sa običnim ljudima. U tome ima nečeg pomalo okrutnog što se kosi sa savremenim kodeksima razgovora ’u rukavicama’ uz duboko poštovanje i razumevanje sagovornika.
Lečenje neznanja
Kalard je čak ukazala na to da u biti sokratskog pristupa postoji i etički element – kao način života. Kako je rekla:
„Sokratski intelektualizam, etička teorija koju predlažem, zasnovan je na znanju. Mnoge etičke teorije pretpostavljaju da već posedujemo ono što nam je potrebno; Sokrat nas uči da je pravi zadatak zapravo lečenje našeg neznanja i zato nam je potrebna pomoć drugih.“
Znanje se ceni i treba ga ceniti. Ali, da li je ono najveće dobro? U antičkom svetu postojali su različiti odgovori na pitanje: „Šta je najveće dobro?“
Sokrat je smatrao da je to znanje, Epikurejci su smatrali da je to duševni mir, Skeptici su verovali da je to suzdržavanje od verovanja, a Stoici su tvrdili da je to vrlina, moralna osobina.
Ipak, metoda vođenja razgovora i dolaska do istine koju je Sokat primenjivao i koja je ostala duboko urezana u svim vekovima do danas jeste korisno oruđe koje može često dobro da posluži.
Sokratski ideal
Mnogo se pisalo o različitim verzijama i aspektima sokratove metode. Ali pokušaj da se ta metoda strogo formalizuje možda i promašuje suštinu. Kalard predlaže da se sokratski ideal može svesti na nekoliko šire definisanih elemenata:
- Postoji vrsta razmišljanja koje ne možeš da vodiš sam.
- Danas su „terapije razgovorom“ vrlo rasprostranjene i s pravom cenjene zbog svojih terapeutskih koristi.
- Škole i univerziteti su puni seminara, debata i intelektualnih razmena. Sve je to „sokratsko“ u širem smislu. Počinje sa pretpostavkom da dijalog ima moć a to je da se nešto filozofski i suštinski važno može dogoditi kada dvoje ili više ljudi udruže svoju racionalnost da bi analizirali neku ideju ili uverenje.
- Spremnost da se ide do kraja u pitanjima. U svakodnevnim razgovorima neko iznese poentu, a ti jednostavno pređeš dalje preko toga. Možda zato što ti ne padne na pamet da je dodatno istražiš, a možda zato što misliš da je tema previše nezgodna ili „vruća“ za dublje zadiranje. Ali, Sokrat bi ispitivao argument dok se ne bi svelo na nešto što se više ne može dalje analizirati. Tada ti ostaje samo da ga prihvatiš ili odbaciš.“
Za Kalard, sokratska metoda počinje prihvatanjem dva uvida:
- razgovor je oblik razmišljanja i
- svaka poenta se mora ispratiti do kraja.
Pronađite svog Sokrata
Kako da pronađete svoje ’sokratske prijatelje’ i vodite više ovakvih, važnih razgovora?
Ponekad to znači da treba da upoznate nove ljude, kaže Kalard. Ali, često je dovoljno naučiti kako da vodite drugačije razgovore s ljudima koje već poznajete. Ovo su saveti koji se mogu izvući iz tekstova Agnes Kalard i koji mogu biti od pomoći:
- Posmatrajte razgovor kao priliku. Namerno, sa ciljem i otvoreno sedtie sa prijateljem i recite nešto poput: „Zaista želim da raščistim nešto. Hoćeš da budeš moj sokratski partner?“. Ili smislite neku manje filozofsku temu. Zatim, objasnite svoj stav, problem ili ideju i pozovite prijatelja da je analizira iz svih uglova.
- Počnite od malih stvari. Za spontane trenutke ili kada mislite da bi neko mogao da ceni sokratsku priliku, ne počinjite odmah teškim temama. Kalard predlaže da nađete tačke i teme gde ima najmanje prepreka. Umesto da pitate: „Šta te čini srećnim?“, što može biti preveliko i komplikovano, pokušajte pitanjem: „Zašto ti je prošli vikend bio dobar?“
- Birajte svoje bitke. Ne mora svaki razgovor biti filozofski.
Treba li čoveku neka vrsta „emocionalne inteligencije“ da bi znao kada da započne ovakve razgovore? Kalard priznaje da je ipak važno imati osećaj za vreme i mesto. Umorni, rasejani ljudi nisu dobri sagovornici. I ponekad je najmudrije ignorisati put koji je utvrdio Sokrat i pričati o nečem drugom.
