„Bila sam ambiciozni menadžer u kompaniji Amazon. Uspela sam da rešim problem koji me je snašao – pregorela sam zbog posla. Uspela sam da rešim ovaj veliki problem i to bez pauze u karijeri“ pre nekoliko dana napisala je Kristi Kolter u jednom od svojih tekstova.
Kolter je nakon odlaska iz Amazon-a 2018. u kojem je provela 12 godina, objavila dve knjige o svojim iskustvima života visokog menadžmenta i rada u jednoj gigantskoj kompaniji. Bila je na veoma visokim pozicijama i jedina žena „za stolom“ kako je rekla u jednom od intervjua.
Ogromna prilika
„Bio je petak popodne kada sam kliknula „send“ i poslala nedeljni izveštaj potpredsednicima Amazon maloprodaje. U mejlu sam detaljno opisala sve što je Global Merchandising tim koji je upravljao ponudom proizvoda, koji sam sama osnovala, postigao te sedmice.
Imala sam 38 godina, a pozicija koja je pokrivala standarde, najbolje prakse i tehnologiju za više od 200 Amazonovih stručnjaka za prodaju na sajtu širom sveta, bila je daleko najviša u mojoj karijeri. U nju sam bila „ubačena“ samo tri meseca nakon dolaska u Sijetl i u Amazon.“
Bila je uzbuđena i pomalo prestravljena, kako je napisala. Bila je to visoka pozicija i ogromna prilika.
„Bacila sam se na posao bez zadrške. Dve godine kasnije, moj tim je istovremeno vodio 18 velikih projekata. Postigli smo toliko toga da mi je pisanje tog nedeljnog mejla o napretku oduzimalo sate.
A ipak, za te dve godine, retko sam dobila makar i jedno „hvala“.
„U Amazonu, tišina sa vrha znači da radiš dobar posao“, rekla mi je jednom koleginica, sa dozom gorkog humora. Bila je u pravu.
Ali taj vakuum povratnih informacija učinio je da sve više sumnjam u sebe. Da li napredujem dovoljno brzo? Da li sam i dalje usklađena sa njihovim prioritetima? Anksioznost je popunjavala prazninu. Gurala sam sebe i tim još jače. Preuzimala još više“ napisala je Kolter.
Kako sam shvatila da sam „pregorela“
„Nekada sam bila osoba sa strastima – joga, čitanje, art filmovi. Sve je to nestalo. Kada bih i našla vreme za nešto što volim, bila sam rasejana, u strahu da ću propustiti hitan mejl. Delovalo je lakše biti stalno „na oprezu“.
Dok sam tog dana zurila u ekran, pomislila sam:
Ništa od ovoga zapravo nije važno.
A odmah zatim:
Ali moram da nastavim. Ako usporim makar malo, karijera će mi se srušiti.
Kasnije, na parkingu, dok sam ukočeno gledala u automobil ispred sebe, sinulo mi je pitanje:
Da li je ovo osećaj pregorevanja?
Jeste. Samo nisam verovala da se može desiti meni.
Mislila sam da je to za slabe
Kolter je u jednom od intervjua rekla da je uvek volela da bude zauzeta, da je ambiciozna, a da je u poslu bilo teško razlikovati pregorevanje od „normalnog tempa“.
„Volela sam što sam okružena pametnim, energičnim ljudima. Retko mi je bilo dosadno i to mi je prijalo. Ali postojala je i mračna strana: manjak resursa, stalni pritisak vremena i nesposobnost da kažemo „ne“ – šefovima, kolegama, sebi.
Odrasla sam uz uverenje da mogu sve ako se dovoljno potrudim. To funkcioniše kada učite da vozite rolere. Ne i kada ste odrasla osoba.
Godinama sam samu sebe sudila nemilosrdno. Moja „briga o sebi“ svodila se na belo vino i šoping što me je samo dodatno iscrpljivalo.
Kada sam konačno priznala da sam pregorela, uspela sam da se suočim s tim. I narednih meseci nikome ništa nisam pominjala i polako sam se vratila sebi.
Evo kako“ svoja iskustva sa čitaocima podelila je Kristi Kolter.
Prava briga o sebi
Kupovina je zabavna. ali ono što je Kristi zaista trebalo bili su san i hrana. Počela je pre spavanja da čita romane umesto mejlova. Trudila se da ruča svakog dana, čak i za radnim stolom. Povremeno bi „pobegla“ u kratku šetnju oko bloka.
„Čekala sam da mi se ovaj sporiji ritam obije o glavu. Godine rada u ludom tempu uverile su me da je usporavanje opasno.
Ali, ništa se nije dogodilo. Na poslu, izgleda, niko nije ni primetio. Moj muž i pas jesu“ napisala je.
Naučila sam da kažem „ne“
Kristi Kolter nije mogla da promeni Amazonovu kulturu prekovremenog rada. Ali, nije mogla da smanji broj obaveza koje je preuzimala da bi dokazala svoju vrednost.
„Bila sam osoba koja retko odbija posebno ako je nešto „pomagalo ženama“. Ali, ti dodatni zadaci nisu doprinosili mom napredovanju. Na kraju godine, važno je bilo ono što sam uradila za biznis.
Donela sam pravilo: Ako prilika ne donosi jasnu korist i meni ili nije važna mom šefu, odbijam.
Osećala sam se kao sebična osoba. Ali, opet, ništa strašno se nije dogodilo. Ljudi su samo prešli na sledeće ime na listi.
Opet početnik
„Strah od greške me je sprečavao da se oprobam u nečemu novom. Zato sam potražila male izazove van posla: britanske ukrštenice, pravljenje suflea, časove italijanskog, polumaraton, rad u neprofitnoj organizaciji.
Ta „izborna nastava“, kako sam je zvala, podsetila me je da je biti početnik uzbudljivo i da sam više od svoje titule“ poverila se Kolter.
Psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna) na koju je krenula, naučila ju je da razlikuje misli od činjenica.
„Kada bih pomislila:
„Ako odbijem ovaj projekat, misliće da sam lenja“, počela sam da se pitam:
- Imam li dokaze za to?
- Da li sam ranije rekla „ne“ i ostala poštovana?
- Šta bih rekla prijateljici u istoj situaciji?
Panika je i dalje dolazila, ali više nisam verovala da je istina.“
Ponekad bi me mir uplašio, pa bih se vratila starom haosu samo da bih opet shvatila da nisam efikasnija, već samo zauzetija.
Nikada nisam skupila hrabrost da o pregorevanju razgovaram sa kolegama. U kulturi gde se iscrpljenost nosi kao značka časti, bojala sam se da će me smatrati slabom“ rekla je Kolter u intervjuu.
Dva saveta za sve
U vremenu masovnih otkaza, Kristi Kolter tvrdi da mnogi rade više iz straha. Evo šta je naučila:
- Upornost i guranje kroz pregorevanje vas neće spasiti. Umorna, uplašena verzija vas nije najbolja verzija.
- Mali koraci su dovoljni. Ne morate da menjate život, ali možete da ručate. Možete da odvojite tri minuta za disanje Možete da zatvorite mejl uveče samo da vidite šta će se desiti.
Počnite jednom promenom. Kad postane navika, dodajte sledeću.
Polako, koristi će se gomilati i jednog dana prepoznaćete sebe ponovo.
(U zaključnom komentaru, Kristi Kolter je istakla da Amazon nije dao komentar povodom cele ove priče.)
