Jedna od priča u kojoj je glavna tema lider koji stagnira ili popularno nazvano ‘sindrom osnivača’, nedavno je objavila profesorka Ketlin Ficpatrik u knjizi koja je u prodaji od pre mesec dana. U jednom od poglavlja navodi primer Ketrin Skiner poslovne žene koja je suosnovala Educopia organizaciju i vršila je dužnosti izvršne direktorke.
Skinerova je prepoznala opasnosti od predugog zadržavanja na vodećoj poziciji. Po mišljenju profesorke Ficpatrik, započela je planiranje tranzicije rukovodstva Educopie dve godine pre svog odlaska. Educopia se odlučila za model „zajedničkog rukovodstva“ umesto da poveri vođstvo jednom izvršnom direktoru.
Sindrom osnivača
Educopia je osnovana 2006. Osnovali su je Ketrin Skiner kao izvršna direktorka i Martin Halbert, tadašnjeg predsednika odbora, sa ciljem pružanja administrativne i strateške podrške saradnjama u oblasti upravljanja informacijama.
Kako se desila odluka da se Ketrin Skiner povuče?
Nakon 16 godina na mestu direktorke, Skiner je prepoznala da je Educopia u riziku od problema koji je uočila u nekim firmama i udruženjima sa kojima su ona i njene kolege sarađivale – „sindrom osnivača.“
U jednom od tekstova od pre dve godine Skinerova je opisala ove trenutke kada je najavila svoju odluku da se povuče. Zapisala je:
„Organizacije vođene osnivačima često počinju sa vizionarskim liderima koji mogu da prikupe resurse i stvore sigurnu atmosferu koja privlači i zaposlene i partnere i donatore. Međutim, ako osnivači ostanu predugo, njihove organizacije obično postaju previše zavisne od ličnosti osnivača, što može dovesti do stagnacije i nezdravog uzajamnog zavisnog odnosa između osnivača i organizacije.“
Nije lak zadatak zameniti uspešnog
„Zameniti osnivača, naročito nekoga tako uspešnog, poštovanog i, iskreno, voljenog kao što je Ketrin Skiner, nije nimalo lak zadatak. I ja spadam među one koji vole Ketrin Skiner i kojima je bilo teško da zamisle Educopiu bez nje. Nema tih reči kojima bih mogla da izrazim divljenje prema njenoj etičkoj odlučnosti i organizacionoj inteligenciji koje su je navele da identifikuje svoju prividnu nezamenjivost kao razlog zašto je došlo vreme da se povuče“ piše profesorka Ficpatrik.
Skiner je započela planiranje tranzicije rukovodstva Educopie najmanje dve godine pre svog odlaska. Pažljivo je promišljala o načinima da svoje znanje prenese na druge članove tima.
Još jedna ključna komponenta tranzicije bila je ozbiljna izgradnja odbora, jer je bio potreban sasvim drugačiji set veština u odboru kako bi podržali celu organizaciju u njenoj narednoj fazi razvoja, za razliku od ranijih dana, kada je odbor prvenstveno bio savetodavno telo koje je podržavalo talentovanog i snalažljivog osnivača. Bilo je potrebno mnogo dublje razumevanje uloge odbora u upravljanju Educopiom.
Bez upravljanja ’odozgo’
„Odbor je zapravo morao da sustigne osoblje koje je radilo na tranziciji Educopie iz startapa vođenog jednim liderom u ono što bi poslovni analitičar i autor Frederik Lalu nazvao „teal organizacijom“, neprofitnom organizacijom vođenom svrhom, strukturiranom tako da stavlja u središte ravnopravnost i omogućava i podstiče liderstvo na svim nivoima. Da bismo postigli taj cilj, započeli smo proces razvoja u kojem smo mapirali sopstvene potrebe za rastom u ovom trenutku značajnih promena i angažovali jednu konsultantsku grupu koja pomaže organizacijama da postignu „veće poverenje, ravnopravnost i otpornost“ uprocesima upravljanja. Tokom nekoliko sesija sa vodećim članovima konsultanata razmatrali smo kakva bi trebalo da bude uloga odbora direktora organizacije posvećene ravnopravnosti i etičkoj saradnji, i kako bi odbor mogao bolje da podrži rad osoblja umesto da upravlja odozgo“ kao svedok i učesnik celog procesa u knjizi je zapisala Ficpatrik.
Zajedničko rukovodstvo
I, dok su razmatrali predstojeću ostavku Ketrin Skiner, postepeno su svi zajedno došli do zaključka da bi za Educopiu možda bilo bolje da uspostavi zajedničko rukovodstvo umesto da se vođstvo poveri jednom izvršnom direktoru. Takva raspodela autoriteta i odgovornosti mogla bi celu organizaciju da učini otpornijom (i manje podložnom previranjima tokom tranzicije rukovodstva) u godinama koje dolaze.
Tako se, kako navodi profesorka, septembar 2022. završio proslavama, kako unutar Educopie, tako i među njenim brojnim prijateljima. Slavili su izuzetan rad koji je Ketrin Skiner obavila tokom godina, uz srdačnu dobrodošlicu trojici novih kodirektora: Džesiki Mejerson, Ketrin Kim i Rakel Asante. Ovi kodirektori su bili postojeći članovi Educopia tima pa su imali veliko znanje o celoj organizaciji i njenim potrebama.
„Takođe, doneli su mnogo prednosti zajedničkom vođstvom i aktivno rade na uspostavljanju procesa donošenja odluka i komunikacije koji njihov rad čine što otvorenijim za ostatak tima. Odbor nastavlja da traži načine kako da podrži kodirektore i ceo tim u ovom novom modelu rukovođenja. Meni je čast što imam priliku da sarađujem sa njima i učim od njih u tom procesu“ za kraj ovog primera iz svoje poslovne prakse napisala je profesorka koja trenutno služi trogodišnji mandat kao predsednik odbora direktora Instituta Educopia.
’Sindrom osnivača’ u njenoj dosadašnjoj praksi zauzima posebno mesto i svima preporučuje da širom otvore oči.
