U vreme kada se američki gradovi bore sa hroničnom stambenom krizom, nejednakošću i načetom infrastrukturom, kvart Astoria u Njujorku iznedrio je političara koji ne obećava investicije i poreske olakšice već govori o besplatnom prevozu, zamrzavanju kirija i državnim prodavnicama hrane za najsiromašnije. Zohran Mamdani, 33-godišnji demokratski socijalista, upravo je pobedio na demokratskim primarnim izborima za gradonačelnika Njujorka, savladavši bivšeg guvernera Endrjua Kjuoma.
Ako bude pobedio na izborima u novembru, Mamdani će tako postati prvi muslimanski, prvi Indo-afrički i, jedan od najmlađih gradonačelnika u istoriji grada koji važi za finansijsku prestonicu sveta.
Rođen u Ugandi, odrastao u Njujorku, Mamdani je dete intelektualaca koji spadaju u onu kategoriju “par ekselans”. Njegov otac Mahmud je akademik, politički analitičar, pisac i profesor antropologije, političkih nauka i afričkih studija na Univerzitetu Kolumbija, a majka Mira Nair je zapažena autorka filmova (najpoznatiji su Monsoon Wedding i The Namesake). Odrastao je u multikulturalnoj, intelektualnoj, ali politički i socijalno veoma osvešćenoj porodici – što se vidi i u njegovom političkom izrazu.
Školovao se na prestižnoj Bronx High School of Science, a zatim završio afričke studije na Bowdoin College-u, gde se istakao svojim studentskim aktivizmom. Jedno vreme je pomagao onima koji su se borili protiv izbacivanja iz tzv. Rent controlled stanova (stanovi sa dugogodišnjim zakupcima čija je kirija zakonom ograničena i veoma sporo raste, često ostajući znatno niža od tržišne cene) a pre ulaska u politiku bio je i hip hop umetnik i direktor kampanje za legalizaciju njujorške taksi industrije.
Politička platforma “više metroa, manje miliona”
Njegov program za Njujork se može sažeti u: „grad za ljude, ne za profit.“ U eri gde su gradonačelnici često direktni zastupnici korporativnih interesa, Mamdani se pozicionirao kao potpuni antipod – kandidat koji odbija donacije korporacija i bazira kampanju na mikrodonacijama i grassroots pokretu.
U gradu čija medijalna zarada naglo raste uprkos stopi siromaštva od 25 odsto, samo bogati žive udobno, dok se svi ostali, od studenata do vatrogasaca i porodica sa više od jednog deteta, bore – ili odlaze. Na pitanje lokalnog novinara Foks TV-a šta zapravo znači izraz “demokratski socijalista”, Mamdani je odgovorio:
„Za mene to znači da svaki Njujorčanin ima ono što mu je potrebno da živi dostojanstven život a odgovornost je lokalne samouprave da to obezbedi.“
Njegova politička platforma jasno pokazuje da je u pitanju socijalista u duši (otuda i to da je miljenik Bernija Sandersa) pa se tako Mamdani zalaže za uvođenje besplatnog autobuskog prevoza u gradu do 2027. godine, koji bi se finansirali iz poreza na dobit i luksuznu imovinu (ovde bi mogao za konsultanta da uzme, recimo, našeg gradonačelnika, koji je uspeo da ceo gradski prevoz finansira iz…hmm, stvarno iz čega?)
Takođe, važna stavka u Mamdanijevom planu su i zamrzavanje kirija za preko milion stanova, izgradnja 200 hiljada pristupačnih stanova, za porodice sa niskim prihodima, otvaranje lanca prodavnica hrane (Public Grocery NYC), koji bi nudio niže cene osnovnih namirnica. I nešto potpuno neobično za državu koja je ozloglašena po tome što porodiljsko odsustvo traje, najčešće, tri meseca: besplatna briga o deci od šestog meseca do pete godine, kao deo univerzalne predškolske politike. Ukratko, Mamdani veruje da život u gradu može biti lakši i srećniji.
Nova generacija lidera
I analitičari i novinari i političari slažu se u jednom: pobeda Mamdanija na demokratskim primarnim izborima nije samo politički događaj već signal kulturološke promene. Njegovu kampanju podržali su Aleksandria Okazio-Kortez, senator Berni Sanders, kao i pokret Democratic Socialists of America (DSA), čiji je i sam član.
Njegova TikTok i Instagram kampanja broji milione pregleda, a mladi volonteri širom grada organizuju se kao da je u pitanju kul muzički festival, a ne “dosadni” izbori. Tako se preko 27 hiljada ljudi prijavilo da volontira, a više od 20 hiljada donatora učestvovalo je u finansiranju njegove kampanje, prosečnim iznosom od 80 dolara. Za razliku od njegovih protivkandidata, Mamdani je dobro procenio kojoj ciljnoj grupi treba da se obraća i ko su njegovi najizvesniji glasači pa je i koristio jezik koji je razumljiv mlađoj generaciji. Njegov tim je lansirao mim kampanju sa sloganima poput: “Manje policije, više udruživanja” ili “Učinimo kirije dosadnim ponovo” (parafraza Trampovog Make America great again)
Otpor establišmenta i desničarske kritike
Ipak, njegova kampanja nije prošla bez otpora. Mamdani je više puta bio izložen talasu islamofobije i dezinformacija. Mediji sa nacionalnom pokrivenošću sa desnog spektra nazivali su ga „komunističkim ekstremistom“ (a dobro je poznato da je komunizam najveći bauk Amerikancima”), dok je američki predsednik nedavno izjavio: „Ako Mamdani pobedi, Wall Street može da se seli u Teksas.“
Po društvenim mrežama se dele postovi koji oplakuju to što će Mamdani uvesti “šerijatski zakon” u Njujork pa čak i fotomontaže Kipa slobode u burki, bez obzira na to što se on javno identifikuje kao musliman, ali nije poznato da je religiozan u tradicionalnom smislu – više se poziva na svoj muslimanski identitet u kontekstu borbe za prava marginalizovanih i imigrantskih zajednica, nego kroz versku praksu.
Njujorška policija je u maju otvorila istragu nakon što su Mamdanijevi volonteri dobili više pretnji bombom, a njegovi govori više puta su bili ometani od strane ekstremno desničarskih grupa. Ipak, njegov odgovor svima je miran, sarkastičan i jasan:
“Ako vam je moj plan da svako dete ima doručak u školi radikalan… onda ste možda vi problem, a ne ja.”
Na prvi pogled, Mamdani deluje kao noćna mora njujorških investitora i preduzimača. Ali upravo u tome leži i potencijal njegove politike: grad koji je godinama postajao sve nepristupačniji, možda konačno otvara vrata idejama koje daju prednost socijalnoj infrastrukturi. Baš kao što je nedavno napisao čuveni ekonomista Paul Krugman u svojoj kolumni za The New York Times:
„Mamdanijeva platforma možda deluje kao radikalna, ali je zapravo povratak osnovnim principima urbanog razvoja – gde grad služi ljudima, a ne indeksima.“
Zohran Mamdani – test za Ameriku
Bez obzira da li će pobediti na izborima u novembru, Zohran Mamdani je već promenio pravila igre a njegov uspeh pokazuje da postoji rastuća generacija birača koji su umorni od „business as usual“ pristupa u politici.
U trenutku kada progresivni pokreti jačaju u Čikagu, San Francisku i Bostonu, a čak i Evropa preispituje ulogu privatnog kapitala u javnim uslugama – Mamdani može biti samo prvi u nizu lidera koji će redefinisati urbanu budućnost velikih metropola.
Ili kako bi on rekao – rečenica koja izaziva tahikardiju njujorškim milionerima:
„Vi ne morate biti bogati da biste imali dostojanstven život u Njujorku. Ali neko bogat će možda morati da plati više poreza.“ Eto ideje.
