Generacija Z i menadžeri za zapošljavanje su u sukobu.
Nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da se suštinske vrednosti zumera ne podudaraju se sa vrednostima koje poslodavci najviše žele kod zaposlenih.
To sugeriše da smo pred raskrsnicom, rekla je za Business Insider Suzi Velk, autorka studije sa Univerziteta Njujork. „Generacija Z ima svoj set vrednosti, a menadžeri za zapošljavanje traže drugačiji skup.“
Razlike u životnim vrednostima
Na vrhu liste želja poslodavaca su kandidati koji žele uspeh koji drugi prepoznaju, pokazuje nalaz. Ali za generaciju Z ta se vrednost nalazi na 11. mestu. Za njih je „eudemonija“ – briga o sebi, zadovoljstvo i rekreacija – na prvom mestu.
Na drugom mjestu za poslodavce je želja za akcijom i stimulacijom, što uključuje učenje i putovanja. Nakon toga sledi „radocentrizam“, odnosno viđenje posla kao centralnog dela nečijeg donošenja odluka i ponašanja.
Generacija Z rangirala je te vrednosti na 10. i 9. mesto. Na drugom i trećem mestu, za zumere, su autentična individualnost i želja za životom ili karijerom koja uključuje pomaganje drugima.
Ukratko, razlika koju je Večl otkrila je ogromna: Samo dva odsto zumera slaže se sa vrednostima koje poslodavci najviše cene.
Tržište rada u vreme previranja
Generacija Z ušla je na tržište rada usred sve većih političkih podela, masovnih pucnjava i previranja u doba pandemije.
Mnogi su videli kako su im roditelji izgubili posao ili grcaju finansijski, dok istovremeno procvat AI ugrožava postojeće poslove. „Zašto bi se onda prijavili za ‘dogovor’ koji imaju njihovi roditelji?“ rekla je Velč.
Za starije profesionalce, mentalitet „aktivnosti“ ima smisla jer se njihove vrednosti povezuju „sa stilom rada za koji su videli da zapravo daje rezultate na konkurentnom tržištu“, dodala je. „Misle da su to vrednosti koje će nam omogućiti da ostanemo profitabilni.“
Velč je naglasila da ni generacija Z ni njihove starije kolege nisu „u krivu“. Vrednosti su izbori, a ne vrline.
Alternativni pristup mogao bi da bude prilagođavanje uloga i normi kako bi se bolje zadovoljile potrebe velike većine radnika generacije Z.
„Ne želite da zaposlite 98 odsto ljudi, a zatim im nametnete svoje vrednosti i pitate se zašto su svi očajni“, rekla je Velč. Osim toga, dodala je, „asolutno postoji mogućnost da je generacija Z na tragu nečega.“
