Istraživanje nedavno objavljeno o časopisu The Journal of Neuroscience pokazaće vam veštinu vašeg mozga da rešava komplikovan problem u vreme samo jedne dremke. San je rešenje ako zapnete u komplikovanom delu posla kojim se bavite – delu projekta, teksta, knjige, šta god od vas zahteva predan rad.
„Kada zapnem u komplikovanom delu knjige koji ne mogu da razrešim, naučio sam trik – jednostavno odspavam. Nikada nisam potpuno razumeo kako to funkcioniše, ali broj situacija u kojima sam se probudio sa rešenjem pred očima, čak i bez sećanja na san, govori mi da se tokom sna nešto zaista dešava u mozgu“ napisao je jedan od psihologa sa Harvarda.
I, dešava se – pokazalo je istraživanje Harvardske medicinske škole i Opšte bolnice Masačusets, koje se bavilo ovim fenomenom.
Kako mozak u snu vežba
Kada učite neku motoričku veštinu – na primer sviranje instrumenta ili vožnju bicikla – određeni delovi mozga (uglavnom motorni korteks) aktivno rade da usklade pokrete i pamćenje.
Tokom sna, mozak ne ponavlja sve nasumično. On doslovno „zna“ koji delovi su učili i šalje im specifične kratke električne impulse (trajanja 1–2 sekunde) da ojača veze između neurona.
To znači da mozak tokom sna selektivno jača ono što ste učili dok ste bili budni, precizno „cilja“ te neuronske mreže, kao da ih „treninira“ dok spavate.
Zato često posle dobrog sna možete bolje da radite što ste vežbali (nego pre odmora) jer mozak je, bukvalno, uvežbavao dok ste spavali.
Što su ti impulsi jači i precizniji, to su učesnici bili bolji u zadatku nakon buđenja.
Mozak tačno zna
Ovo istraživanje je pokazalo da su pomenuti kratki električni impulsi koji traju sekundu ili dve tokom lakog (ne-REM) sna, daleko sofisticiraniji nego što se mislilo.
Umesto da se javljaju nasumično, oni se koncentrišu u određenim kortikalnim zonama koje su korišćene tokom učenja.
U istraživanju je učestvovalo 25 zdravih odraslih osoba koje su dolazile na tri „posete za dremku“. Tokom jedne sesije učesnici su učili sekvencu pokreta prstima (npr. 4–1–3–2–4) što brže i tačnije.
Zatim su spavali 90 minuta, dok su naučnici pratili moždanu aktivnost pomoću EEG i magnetoencefalografije (MEG). Nakon buđenja ponovo su testirani na istom zadatku.
Rezultat: oko 18 odsto regija mozga koje su bile aktivne tokom učenja pokazale su pojačanu aktivnost, dok je u drugim delovima taj procenat bio samo 3 odsto. To znači da je mozak tačno znao koje delove treba da „treninira“ dok spavate – pojačana aktivnost tokom sna pojavila se uglavnom u onim delovima mozga koji su bili uključeni u učenje, a ne nasumično.
Drugim rečima, mozak selektivno jača ono što ste učili, ne troši energiju na ostale oblasti.
Šta mozak još radi?
Zanimljivo, istraživači su otkrili da se učenje dok ste budni i poboljšanje tokom sna odvijaju u različitim delovima mozga:
- Tokom učenja aktivni su centri za izvršavanje pokreta (motorni korteks).
- Tokom sna, aktiviraju se centri za planiranje pokreta (premotorni korteks, suplementarne motorne zone).
Drugim rečima, mozak u snu ne ponavlja samo naučeno – on ga rafinira, automatizuje i oslobađa od svesne kontrole.
San kao najmoćniji alat
Pošto se oni specifični kratki električni impulsi mogu meriti, a potencijalno i pojačati pomoću neinvazivne stimulacije mozga, istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo da pomogne u uvođenju novih terapija za poboljšanje učenja.
Iako je studija bila fokusirana na motoričke veštine, naučnici pretpostavljaju da isti princip važi i za druge oblike učenja — recimo za drugi jezik, memoriju ili kreativno rešavanje problema.
Bez obzira čime se bavite, korisno je da razumete kako mozak obrađuje informacije dok spavate. San ne služi samo odmoru. San je aktivni proces učenja i finog podešavanja veština i znanja.
