Nikada nije bilo više načina i opcija da nadređeni prate i nadgledaju svoje zaposlene. Želje da svojim zaposlenima „gledaju preko ramena“ poslodavcima ispunjava današnja tehnologija.
Praćenje zaposlenih nije nova pojava naročito kada je reč o korišćenju službenih uređaja. Međutim, najnovija tehnološka unapređenja koja poslodavcima omogućavaju da preciznije prate da li su zaposleni fizički u kancelariji, kada se prijavljuju na sisteme ili čak da imaju uvid u poruke poslate sa službenih telefona, značajno su pomerila granice kontrole na radnom mestu.
Na primer, prema izveštaju američke Kancelarije za odgovornost vlade, nadzor zaposlenih se ubrzano širi, prvenstveno zbog porasta rada na daljinu i sve većeg broja digitalnih alata za praćenje. Ali, kako ističu stručnjaci, nije se unapredila samo tehnologija – porasla je i pregovaračka moć poslodavaca.
Promena odnosa snaga
„Praćenje zaposlenih je samo jedna od figura na šahovskoj tabli u pregovorima između poslodavaca i zaposlenih“, rekao je medijima Ben Zao, profesor računarstva na Univerzitetu u Čikagu.
Potvrdio je da je reč o „svojevrsnom preokretu u odnosu na period pandemije, kada su zaposleni nakratko imali veću moć, naročito kada je reč o fleksibilnom radnom vremenu i radu od kuće. Kako se tržište rada „hladi“, pojačano praćenje, poput strožeg nadzora prijavljivanja na sisteme, postaje način da poslodavci povrate deo te moći“.
Istovremeno, poslodavci su svesni da zaposleni danas lako mogu da izađu van digitalnih okvira kompanije koristeći „nesankcionisane AI alate“, privatne čet aplikacije ili druge platforme za razmenu informacija. To, upozorava Zao, otvara ozbiljna bezbednosna i pravna pitanja.
„Određeni nivo pregovaranja o tome kojim podacima poslodavci imaju pristup je normalan“, kaže on, „ali problem nastaje kada nadzor nije transparentan“.
Šta poslodavci danas mogu da prate?
Nova tehnološka rešenja značajno proširuju mogućnosti nadzora ukoliko, razume se, kompanije odluče da ih aktiviraju.
Po pisanju Business Insider-a, Na primer, Google je nedavno unapredio opcije za arhiviranje tekstualnih poruka na službenim Android telefonima, dok Microsoft planira promenu u aplikaciji Teams koja će automatski ažurirati lokaciju zaposlenog kada se poveže na Wi-Fi mrežu poslodavca.
Iz Google-a su za BI izjavili da je ova opcija namenjena „regulisanim industrijama“ u kojima poslodavci već imaju zakonsku obavezu arhiviranja komunikacije.
„Ovo unapređenje omogućava organizacijama da koriste savremene poruke poput deljenja medija visokog kvaliteta, uz zadržavanje istih standarda usklađenosti koji već važe za SMS komunikaciju“, navodi se u saopštenju.
Iz Microsoft-a, pak, tvrde da nova funkcija u Teams-u „nije alat za nadzor“, već da ima za cilj lakšu koordinaciju rada u kancelariji. „Ne podržavamo nadzor zaposlenih ni na koji način“, poručili su.
Gde nastaju tenzije?
Prema podacima pomenute Kancelarije, zaposleni uglavnom podržavaju nadzor kada je u pitanju njihova bezbednost, ali se protive kada je cilj merenje produktivnosti.
Primer je kompanija AT&T, koja je ranije ove godine smanjila upotrebu sistema za praćenje dolazaka, nakon što su se zaposleni žalili na netačnosti u evidenciji boravka u kancelariji.
„Svaki vid nadzora na radnom mestu mora imati stroga ograničenja“, upozorio je Vilijam Badington, viši tehnološki stručnjak u organizaciji Electronic Frontier Foundation, koja se bavi zaštitom digitalnih prava. On ističe da tehnologija ne bi smela da se koristi van radnog mesta ili radnog vremena.
Poseban problem, dodaje Badington, jeste to što zaposleni često zaborave da sa sobom nose službeni uređaj. Slanje poruka prijateljima, pretraga medicinskih informacija ili korišćenje društvenih mreža može da znači da poslodavac ima pristup izuzetno osetljivim podacima.
„To nije kaznena nanogica“, rekao je Badington, „ali efekat može biti isti ako zaposleni stalno nosi sa sobom službeni telefon“.
Kada je uređaj ličan
Najosetljivija pitanja, pravno i etički, nastaju kada poslodavci imaju uvid u lične uređaje koje zaposleni koriste za posao.
Savremenija IT rešenja omogućavaju uklanjanje poslovnih podataka sa privatnih telefona bez brisanja celog uređaja što ranije često nije bilo moguće.
„Mnoge kompanije zaista žele da postupaju ispravno“, za BI rekli su HR stručnjaci velikih korporacija. „Ne žele da imaju uvid u privatne podatke zaposlenih, jer to sa sobom nosi i odgovornost da se ti podaci zaštite.“
Ipak, situacije postaju problematične kada se nadzire lični uređaj, a zaposleni, recimo, komunicira sa agentima koji pronalaze poslove, ide kod lekara ili putuje privatno.
Na kraju, kako je rekla BI sagovornica iz HR sektora Matsis-MekKridi, ključ je u informisanosti i dijalogu.
„Ne mislim da bi iko ikada trebalo da se oseća bespomoćno. Ako imate pitanje, pitajte“, poručila je poslodavcima.
