Svaki talas novih tehnologija prati isto obećanje: posao će se brže završavati, biće jednostavnije i efikasnije. Kompanije ulažu milijarde u digitalnu transformaciju, zaposleni prolaze obuke, uvode se novi sistemi i softveri. A onda se dogodi ono što se ponavlja već decenijama – tehnologija funkcioniše, ljudi ne menjaju svoje navike.
Prodajni tim nastavlja da koristi stare tabele umesto novog CRM-a. Menadžeri pronalaze prečice kojima zaobilaze novi sistem. Zaposleni prihvataju promene samo formalno, dok u praksi nastavljaju da rade kao i ranije.
Na prvi pogled čini se da je problem u tehnologiji. Profesor preduzetništva na Kellogg School of Management David Šontal smatra da je uzrok gotovo uvek – u ljudima.
Digitalna transformacija nije tehnološki, već ljudski izazov
Kompanije danas ulažu ogromna sredstva u veštačku inteligenciju i digitalizaciju, očekujući da će nove tehnologije same po sebi promeniti način rada. Međutim, istraživanja pokazuju da većina transformacija ne ostvaruje očekivane rezultate.
Prema analizi Boston Consulting Group, čak sedam od deset projekata digitalne transformacije ne ispuni ciljeve koje su kompanije postavile. Razlog najčešće nije loš softver niti nedovoljno razvijena tehnologija. Problem nastaje kada dobra ideja naiđe na ljude koji nisu spremni da promene način rada.
Svaka promena podrazumeva napuštanje poznatih obrazaca ponašanja. Upravo tu nastupa najveći izazov.
AI može da napravi plan, ali ne može da pridobije ljude
David Šontal smatra da je era veštačke inteligencije promenila način na koji svako razmišlja o poslovnim veštinama.
Godinama su se finansije, analiza podataka ili inženjerstvo smatrali „ozbiljnim“ znanjima, dok su komunikacija, uticaj i liderstvo svrstavani među takozvane meke veštine.
Danas se ova podela menja i to brže od očekivanog.
Veštačka inteligencija već može da analizira ogromne količine podataka, napravi poslovne modele, pripremi izveštaje ili predloži strategiju mnogo brže nego čovek. Ali, ne može da uradi ono što često odlučuje o uspehu svake promene – da razume zašto ljudi pružaju otpor i kako da ih motiviše da prihvate novu ideju.
„Kako AI preuzima sve više analitičkih poslova, najveća konkurentska prednost postaje sposobnost da se ideje pretvore u stvarne promene“ piše Šontal.
Ljudi se ne opiru promenama bez razloga
Zajedno sa kolegom Loranom Nordgrenom, Šontal je razvio koncept koji naziva teorija otpora. Polazi od jednostavne pretpostavke: „kada pokušavamo da nekoga ubedimo u novu ideju, gotovo uvek ulažemo više energije u argumente, prezentacije i dodatne podsticaje. Mnogo ređe pokušavamo da razumemo zbog čega druga strana okleva.
Prema ovoj teoriji, iza otpora promenama najčešće stoje četiri razloga.
Prvi je inercija – ljudi prirodno biraju ono što im je poznato.
Drugi je napor – promena deluje komplikovano ili zahteva više energije nego što su spremni da ulože.
Treći su emocije – nova pravila mogu izazvati strah, nesigurnost ili osećaj gubitka statusa.
Četvrti je reaktivni otpor – prirodna potreba ljudi da se odupru kada imaju utisak da ih neko prisiljava na promenu.
Uspešni lideri zato ne pokušavaju da „guraju“ ljude ka promeni. Oni najpre uklanjaju prepreke koje ih sprečavaju da je prihvate.
Veštine budućnosti neće biti ni meke ni tvrde
Šontal smatra da je izraz meke veštine odavno izgubio smisao. Komunikacija, uverenje, razumevanje ljudi i izgradnja poverenja nisu urođeni talenti niti pitanje harizme. To su veštine koje mogu da se uče, razvijaju i usavršavaju jednako sistematično kao finansije ili programiranje.
Kako veštačka inteligencija bude preuzimala sve više tehničkih i analitičkih zadataka, upravo će sposobnost da se ljudi okupe oko zajedničke ideje postajati najvredniji kapital svake organizacije. Najveći izazov poslovanja nikada nije bio pronaći dobro rešenje. Pravi izazov bio je, i ostaće, ubediti ljude da ga zajedno sprovedu.
Veštačka inteligencija može da napiše strategiju. Ali poverenje, motivaciju i spremnost na promenu i dalje grade ljudi.
