Rasprava o povratku zaposlenih u kancelarije traje gotovo koliko i hibridni rad. „Poslodavci govore o većoj produktivnosti, lakšoj saradnji i jačanju organizacione kulture. Zaposleni ističu veću fleksibilnost, bolji balans između posla i privatnog života i veću efikasnost“. Međutim, nova studija sa Wharton School, koju predvodi organizacioni psiholog i profesor Adam Grant, uvodi još jednu dimenziju u ovu raspravu: koliko na odluke menadžera utiče njihova ličnost.
Rezultati istraživanja koje Grant potpisuje sa grupom saradnika, ukazuju na vezu između izraženih narcističkih osobina lidera i njihovog protivljenja radu na daljinu. Autori, međutim, isto tako upozoravaju da to ne znači da je rad od kuće uvek najbolje rešenje. Drugo istraživanje, sprovedeno na Harvardu i u Federalnim rezervama Njujorka, pokazuje da potpuna udaljenost od kolega može imati negativne posledice po mentalno zdravlje zaposlenih.
Šta pokazuje istraživanje?
Grantov tim je pitanje povratka u kancelarije posmatrao iz više uglova.
Najpre su anketirali hiljade rukovodilaca. Ispitivali su njihove stavove o radu na daljinu i različite osobine koje bi mogle da utiču na njihovo odlučivanje – od poverenja u zaposlene do stila upravljanja. Kako navode autori, nijedan od tih faktora nije pokazao tako jasnu povezanost sa protivljenjem radu od kuće kao izražene narcističke osobine.
U drugom delu istraživanja analizirani su izvršni direktori kompanija sa liste Fortune 500. Istraživači su koristili pokazatelje koji se u psihologiji povezuju sa narcizmom, poput naglašene lične promocije ili drugih već potvrđenih indikatora. Rezultat je bio sličan – što su narcističke crte bile izraženije, to su stavovi prema radu na daljinu bili negativniji.
Treći eksperiment imao je drugačiji pristup. Od menadžera je zatraženo da razmišljaju o dvojici izvršnih direktora koji se često navode kao primeri snažnog ega – Stivu Džobsu i Leriju Elisonu. Nakon toga, ispitanici su pokazivali manju podršku radu na daljinu nego kontrolna grupa.
Potreba za pažnjom i potvrdom
U autorskom tekstu za The New York Times, Adam Grant i saradnici nude moguće objašnjenje ovakvih rezultata.
„Narcizam je poput droge – ljudi stalno traže novu dozu pažnje i potvrde. Rad na daljinu uskraćuje liderima pristup tom izvoru“, navode autori.
Drugim rečima, kancelarija nije samo mesto rada. Za pojedine lidere ona predstavlja prostor u kojem svakodnevno potvrđuju autoritet, status i uticaj. U takvom okruženju, fizičko prisustvo zaposlenih može imati psihološku vrednost koja prevazilazi poslovne razloge.
Grant ipak ne tvrdi da su svi zagovornici povratka u kancelarije narcisi, niti da su njihovi argumenti nužno pogrešni. Istraživanje ukazuje na povezanost određenih osobina ličnosti sa načinom donošenja odluka, ali ne dokazuje da su upravo one jedini razlog za insistiranje na radu iz kancelarije.
Zašto ni potpuni rad od kuće nije idealno rešenje?
Dok Grantova studija otvara pitanje motiva lidera, drugo istraživanje, koje su sproveli ekonomisti Federal Reserve Bank of New York i Harvarda, pomera fokus na zaposlene.
Istraživači su utvrdili da većina zaposlenih više voli hibridni model rada i da su mnogi spremni da se odreknu dela plate kako bi zadržali fleksibilnost. Istovremeno, podaci pokazuju da se sa povećanjem broja dana provedenih kod kuće povećava i vreme koje ljudi provode sami.
To se odražava i na mentalno zdravlje. Kako prenosi NPR, istraživanje beleži češće odlaske kod stručnjaka za mentalno zdravlje i lošije samoprocene psihološkog stanja kod zaposlenih koji najveći deo radnog vremena provode u izolaciji. Jedna od autorki istraživanja, ekonomista Amanda Pale upozorava da su posebno pogođeni ljudi koji žive sami.
„Kada ljudi ne odlaze u kancelariju, provode više vremena bez ikakvog ljudskog kontakta i ređe nastavljaju druženje nakon posla“, izjavila je Pale.
Psiholozi već godinama ukazuju da kvalitetni društveni odnosi predstavljaju jedan od najvažnijih zaštitnih faktora mentalnog zdravlja, pa dugotrajna izolacija može imati posledice koje nisu odmah vidljive.
Između ega i dobrobiti zaposlenih
Dve studije zajedno pokazuju da rasprava o radu od kuće nije jednostavna dilema između kancelarije i fleksibilnosti.
Istraživanje sa Wharton-a pokazuje da na pojedine odluke lidera mogu uticati lične psihološke potrebe, a ne isključivo poslovni argumenti. Istovremeno, nalazi Harvarda upozoravaju da ni potpuno udaljeni rad ne donosi samo koristi, posebno kada dovodi do socijalne izolacije zaposlenih.
Za kompanije to znači da odluke o organizaciji rada sve manje mogu da se zasnivaju na univerzalnim pravilima. „Produktivnost, organizaciona kultura, psihološka sigurnost i međuljudski odnosi postaju deo iste jednačine, a uspeh će verovatno imati oni modeli koji uspeju da pronađu ravnotežu između fleksibilnosti i potrebe ljudi da rade zajedno“ pišu istraživači.
