Trgovinski rat koji je započeo Donald Tramp povratkom na mesto predsednika SAD sa većinom zemalja koje čine današnji svet, posle nekoliko meseci izbacio je na videlo protivnika ka kojem su bile uperene namere ka destabilizaciji američke administracije.
Ekonomska ekspanzija Kine već dugo je trn u oku američkoj težnji ka ekonomskoj dominaciji nad planetom. Ovakav trgovinski rat nije neka nova pojava ili pak mlada. Mnogi bi pomislili da su oni bili mogući u novom veku, možda čak i starom, ali primeri ovakvih ratova mogu se pronaći i u bronzanom dobu.
Kako se o poslednjem mačevanju između Kine i SAD podizanjem poreza na uvoz robe i sličnih akcija može čitati svakodnevno, u daljem tekstu apostrofiraćemo slične ratove iz istorije čovečanstva. U jednom ratu ovog tipa (1906-1908) našla se i Srbija. Carinski rat, nazivan još i svinjskim ratom Srbija je vodila protiv Austrougarske.
Minojci i Mikenci u metalurškom ratu
Današnji termin trgovački rat ne može se u potpunosti primeniti na period bronzanog doba, ali neki oblici sukoba su postojali. Kako je u periodu 3000 – 1200 godine p. n. e. pravljenje predmeta od bronze bilo vrlo važno, tako su i putevi kojim su išli kalaj i bakar od kojih se dobijala bronza bili razlog za brojne sukobe. Minojska civilizacija nastala na Kritu imala je česte sukobe sa Mikenskom civilizacijom koja se nalazila na kopnenom delu Grčke.
Moć koju su donosili ovi materijali i potreba za kontrolom njihovog kretanja u Egejskom moru podsticala je trgovinu ali i sukobe. Težnja da se obezbede svi putevi u svoju korist i da se tako osujete konkurenti bila je dovoljna za krvoproliće koje je u slučaju Minojaca bilo ključno i za sunovrat njihove moći. Trgovinski sukobi u tom periodu bili su zabeleženi i na teritoriji Mesopotamije gde su često ratovali Sumeri, Akađani i Vavilonci.
Trgovinski ratovi zbog pilića i paste
Nakon skoka kroz vreme od par hiljada godina zadržaćemo se u poslednjih dve stotine godina koje su obilovale sukobima. Geopolitički razlozi su bili dominantni ali je bilo i onih koji se svrstavaju u katregoriju trgovačkih.
The Economic Times je dao osvrt na one najznačajnije u 19. i 20. veku, ali i najbizarnije kao što je Chicken war ili Pasta war. Takozvani ’Pileći rat’ odnosio se na podizanje taksi od strane Francucke i Nemačke na američku piletinu koja se probijala na evropski kontinent u periodu 1960-70. Ovaj rat trajao je tri godine, a Amerika i Kanada uzvratile su podizanjem taksi na uvoz vozila koje su i danas pravosnažne.
’Rat testenina’ dešavao se 1985. godine kada je tadašnji predsednik SAD Ronald Regan pokušao da zaštiti američku industriju podizanjem taksi na uvoz testenine iz Evrope. Rat je trajao devet meseci a prekinut je nakon uspešnog dogovora američke administracije i tadašnje EEZ (Evropske ekonomske zajednice).
Opijumski rat dominira istorijom
Najpoznatiji među svim ratovima koji imaju veze sa trgovinom svakako su opijumski. U njima su glavne uloge odigrali Kina i Britanska imperija u prvom (1839-1842) i Kina i Anglo-francuske snage u drugom (1856-1860).
Prvi je započet zbog deficita Britanske imperije koji se dogodio zbog uvoza velike količine čaja iz Kine. Da bi uravnotežili trgovinski deficit, Britanci su počeli da iz Indije uvoze velike količine opijuma u Kinu. Kako je velika zavisnost od opijuma u Kini uznemirila vlasti, oni su u jednoj akciji zaplenili i uništili 20 hiljada sanduka opijuma. Britanija je poslala ratne brodove, pozivajući se na kršenje slobode trgovine. Njihovo moderno naoružanje nadjačalo je kineske zastarele sisteme, a krajni ishod nije bio povoljan za Kinu. Plaćena je odšteta, otvorene su nove luke za trgovinu, a Hongkong je predat Britaniji na upravu.
Drugi opijumski rat imao je slične nesuglasice. Nakon završetka, legalizovana je trgovina opijumom, a Kina je već bila duboko pogođena zavisnošću od opijuma jer su milioni građana uživali ovu psihoaktivnu supstancu.
Zabrana na uvoz svinjetine iz Srbije
Kakvi su uslovi bili na Balkanu za trgovinske ratove, može se pogledati na samom početku istorije 20. veka. Srbija je postepeno od 1900. godine smanjivala zavisnost od trgovine sa Austrougarskim carstvom pronalazeći nove partnere u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji pa i Bugarskoj. Austrijska roba opterećena carinama postala je nekonkurentna na srpskom tržištu. Austrija koja je bila navikla da na ovim prostorima sama određuje ekonomsku politiku odgovara 1906. zatvaranjem granica za srpsku svinjetinu. Zato je Carinski rat između žuto-crne monarhije i Srbije poznat i pod imenom ’Svinjski rat’.
Ovaj rat nije po Srbiju imao značajne posledice, kao u nekim sličnim ratovima u svetu. Razlog za to je bila uspešna tranzicija srpske privrede koja je brzo pronašla nove partnere za trgovinu. Podizani su krediti u inostranstvu pa su otvarane nove klanice i druga preduzeća za inostranu trgovinu. Nakon završetka rata i potpisivanja Trgovinskog ugovora 1910. Srbija je spoljnu trgovinu sa Austrougarskom svela na samo 30 procenata. Zavisnost od trgovine sa Bečom pre izbijanja rata bila je ogromnih 88 odsto.
