U objavljenom intervjuu iz 1997. koji se nije mogao pronaći na internetu, osnivač Amazona Džef Bezos objašnjava zašto se baš poverio knjigama. Imao je, kaže, jake razloge za ovakvu ’specifičnost’.
Procena je da je u martu vrednost Amazon-a 1800 milijardi dolara što je ovu platformu za onlajn prodaju uvrstilo u najvrednije kompanije sveta po tržišnoj kapitalizaciji. Onlajn prodavnica koja nudi od igle do lokomotive počela je kao knjižara.
„Na početku smo prodavali samo knjige“ više puta je u intervjuima izjavio Džef Bezos.
Amazon počeo sa knjigama
Amazon je na samom početku, od 1994. kada je pušten u etar, bio onlajn knjižara. U ’izgubljenom’ video-snimku zabeleženom na konferenciji Udruženja specijalnih biblioteka u junu 1997. godine, koji je ponovo postao popularan 2019. kada ga je na mreže postavio preduzetnik Brajan Romel, Bezos je otkrio svoje namere:
„Od svih proizvoda, toliko različitih, koje biste mogli da prodajete onlajn, knjige su nudile neverovatnu i neobičnu korist koja ih je izdvajala od svega“, rekao je u snimku i objasnio:
„Kategorija knjiga u sebi ima daleko više artikala nego bilo koja druga kategorija, daleko više“.
Pored knjiga, Bezos je pomenuo i muziku kao blago od kategorije koju treba prodavati.
„Muzika je na drugom mestu. Sada i svakog časa postoji oko 200 hiljada muzičkih CD-ova. Ali u segmentu knjiga, u svakom trenutku aktivno se štampa više od tri miliona različitih izdanja širom sveta na svim jezicima i više od 1,5 milion na engleskom jeziku“, dodao je Bezos u pomenutom snimku iz 1997.
Počinje nova era
Kada je Bezos pokrenuo Amazon 1994. godine, internet i industrija elektronske trgovine su bili u početnim fazama. Znao je da će proći neko vreme pre nego što onlajn kupovina postane svuda prisutna, kako je rekao, pa je želeo da počne sa konceptom koji nije mogao biti iskopiran od strane prodavca koji prodaje samo na ’fizičkim lokacijama’.
„Kada imate toliko mnogo artikala, doslovno možete izgraditi prodavnicu na mreži koja ne bi mogla da postoji na bilo koji drugi način“ objasnio je. „To je važno sada, jer je veb još uvek u povoju. Ako sada možete da radite koristeći tradicionalniju metodu, tako i da treba da radite. Još uvek se držite tradicionalnog“, bio je savet Džefa Bezosa osnivača Amazona.
Ipak, Bezos je nagovestio potencijal kompanije za širenje, napominjući da se napreduje u velikom broju različitih oblasti.
„Ovo je ’Dan 1’“, dodao je, „ovo je tek početak. Ovo je faza Kiti Hok elektronske trgovine“, upoređujući početak prodaje preko interneta sa prvim letom braće Rajt kod mesta Kiti Hok u Severnoj Karolini. Bezos je ovako nagovestio početak nove ere, novog poslovanja.
Spas ili uništenje?
Svedoci ondašnjih Bezosovih najava kada je počinjao prodaju preko interneta primećuju sličnost sa komentarima i najavama aktuelnih tehnoloških lidera koji govore o veštačkoj inteligenciji. U toj grupi je i sam osnivač Amazona koji trenutno podržava startap za pretragu interneta koga pokreće AI. Ulaganjem od nekoliko milijardi dolara planira da se takmiči sa gigantima poput Google-a.
„Na početku smo zlatnog doba AI“, rekao je Bezos u izjavi iz 2019. „Nedavni napredak je već doveo do izuma koji su prethodno bili u domenu naučne fantastike. Tek smo zagrebali površinu onoga što je moguće“, rekao je Bezos.
I kao kada je internet polako osvajao svet, tako ne postoji utvrđen plan za budući razvoj AI. Tu je optimizam u kombinaciji sa oprezom, baš kao u slučaju otkrivanja nuklearne energije. Obe tehnologije, i AI i nuklearna energija su obećavajuće, ali i opasne. To je i Gejts potvrdio više puta. Bezos neizostavno daje glas za AI, ali priznaje i njene mračne strane. Ali, nekoliko puta u poslednjih par godina izjavio je da ipak veruje da će nam AI ’dati nove lekove i bolje alate za razvoj tehnologija’ kako je to objasnio Leksu Fridmanu u njegovom podkastu. Ne samo Bezos, koji je pre 30 godina započeo biznis sa internet knjižarom, već i ostali tehnološki lideri tvrde da će AI u osnovi doneti više koristi i da će spasiti ljude pre nego što će ih povrediti i uništiti.
